|
Iz mog skromnog iskustva...
Da bi bend nastao potrebno je da se na pravom mjestu u pravo vrijeme nađu (i pronađu) pravi ljudi... Svaki oblik forsiranja nečega (aj da sviramo neku komercijalu i uzmemo laku kintu) obično uskoro neslavno završi...
Od ljudi koji uđu u nešto što se zove bend najviše zavisi dalje funkconisanje benda! Dobro je da se ljudi međusobno poznaju, mada sam u praksi najbolje funkcionisao sa totalnim neznancima (tada se valjda međusobno najviše respektujemo). Pored toga, podrazumjeva se da ljudi koji ulaze u bend imaju slično viđenje muzike i da imaju bar neke dodirne tačke po pitanju uzora u muzici... I naravno da im je neki budući cilj isti. Počne li svako vuć na svoju stranu - od toga najčešće nema ništa!
Da bi bend opstao... potrebno je jako mnogo živaca i međusobnog uvažavanja! Od mogućnosti pronalaženja kompromisa u datom trenutku - nerijetko zavisi čitavo dalje funkcionisanje benda kao cjeline! Opet, s druge strane, nikada ne treba tolerisati bezobrazluk u bendu i trpiti nekoga po svaku cijenu, čak i kada vidite da dotični zaje&ava cijeli bend! Kažu... Zbog jednog vojska ne stoji...
Kao što već rekoh... Članove benda biraš u skladu sa muzikom koja će se svirati i u skladu sa tim koliko su oni u stanju tu muziku svirati. Nikad ne vuci drugara, brata ili momka u bend ako ne zna svirati! Iz ovoga nekako proizilazi da svi muzičari u bendu moraju biti na približno istom sviračkom nivou! Strava bubnjar i očajan basista nikada neće zvučati dobro! I na kraju... ona tužna činjenica... svi članovi budućeg benda moraju biti adekvatno tehnički opremljeni! Odličan klavijturista na dječijoj klavijaturi od 200 maraka nikad neće zvučati kako bi trebao da zvuči!
Broj ljudi u bendu... opet prvenstveno zavisi od vrste muzike koja će se svirati, ali i od postavke benda prema pojmu "komercijalno". Bend sa više ljudi bi trebao zvučati daleko bolje, punije i bogatije nego bend sa manjim brojem ljudi! (s tim da potpuno respektujem formu tria kao nešto savršeno u svojoj jednostavnosti) Svaki novi član benda - makar to bio i prateći vokal, donosi neki novi kvalitet u bend i to niko ne može osporiti, ali i još jedna "gladna usta" koja treba nahraniti...
Za kakvu god postavu se odlučite... pokušajte je okupiti u startu, jer svako naknadno dodavanje znači novi početak i novo prilagođavanje!
I još nešto... (ne važi za sve vrste muzike) . . . najsavršeniji instrument koji imate u bendu je glas! I svi ga imate (ili biste bar trebali da ga imate)! Iskoristite to! Četiri dobra vokala mogu da razvaljuju i naprave paklenu atmosferu na svakoj svirci!
Oprema... rak rana svih muzičara na ovim prostorima! Svaki dan ja slušam rečenice tipa: Lako je tebi - ti imaš ekstra opremu! Jes', al' u qrcu!
Samo ja znam koliko sam pica morao raznijeti po gradu, koliko sam se puta dohvatio krampa i lopate, koliko časova održao, koliko kretenskih falš pjevača snimao i koliko sam puta presjedio u svojoj sobi dok svi ostali okreću ture pive na svirci. I odlično znam da je kamata od 9% čista bankarska laž! Jer na 5 godina ja vraćam i 25% osnovice!
Najkraće rečeno... uz puno odricanja i puno rintanja svi mi možemo imati ekstra opremu! Naravno u tom procesu puuuno vode Vrbasom proteče!
Repertoar benda u suštini i jeste ono što okupi bend, ali često zna biti i veliki problem, jer je to stvar oko koje se ljudi najviše spore i kroz koju ispoljavaju neke druge frustracije! Kada su cover (da ne kažem "tezgaroški") bendovi u pitanju... nema tu puno filozofije! Sviraš muziku koja je obilježila određen stil, razdoblje... Sviraš u suštini ono što ljudi vole čuti!
S druge strane... autorski bend bi morao imati jasnu viziju! Obično se ta vizija razvija u glavi jednog ili dvojice lidera benda, a ostali na najbolji način dobrinose sveukupnom zvučanju te muzike! Bendovi u kojima su svi autori su, ruku na srce, jako rijetki i kao takvi posebna priča!
Još jedna stvar kod izbora repertoara je bitna - a to je opet mogućnost svih članova benda da izvedu ono što bend od njih očekuje. Ovde naročito dolaze do izražaja vokalne sposobnosti pjevača/čice... Vjerujte mi da nećete natjerati da pjeva Eb3 ako on(a) to nije u stanju! Svi mi imamo instrumente na kojima se svašta može izvesti, ali glas je posebno osjetljiv instrument koji mora imati posebno mjesto u postavi! Na kraju krajeva, ja uvijek za 86KM zamijenim set žica na bassu, ali puknut glas teško da se ikada može oporaviti!
Faza uvježbavanja benda je ona najduža i najmukotrpnija - ali i ona koju ljudi najmanje vide i najmanje cijene! ("Lako je vama - drkate tu dva sata i uzmete po 50KM.")
Bend mora imati poseban prostor za probe. Nikakva varijanta - danas kod mene, sutra kod tebe nije moguća! (sem u varijanti dueta ili akustičnog tria koja može vježbati u svakoj sobi; ili u varijanti parcijalnog uvježbavanja posebnih sekcija benda: ritam sekcija, duvači ili samo vokali)
Prostora za vježbanje sada ima dosta... Bole u Boriku, Roki na Starčevici, Geto... a čujem da će biti i neđto u Budžaku...
Uzmite STALNI termin po kom ćete rilagođavati sve svoje obaveze. Tako svaki član benda zna kad i gdje je proba i ne može reći: Prekasno ste mi javili! Redovno viđanje je osnova kvalitetnog rada! Od benda koji se viđa jednom mjesečno - nema ništa!
U početnom periodu rada benda - dva sedmična termina su praktični minimum! Jer se tada ljudi upoznaju i maksimalno prilagođavaju svoj stil sviranja potrebama benda. Još jedna praktična korist od Dva Fiksna Termina Sedmično je u tome što u slučaju izostanka nekog iz, recimo, ritam sekcije - nećete se vidjeti samo 7 dana. U slučaju da imate samo jedan termin sedmično u slučaju gubljenja jedne probe (a često se dešava) ne viđate se 15 dana, a to je za bend koji počinje - puno!
Za prve probe spremite po dvije ili tri nove stvari. Ne prelazite na sledeću dok ne završite prethodnu. I polako...
Odnosi u bendu su nešto što se jako teško može definisati. Obično je to nešto na samoj granici između ljubavi i mržnje! Svaki bend vremenom izgradi neki samo njemu specifičan odnos, ali neke full demokratske varijante (govorim iz iskustva) obično vode u propast! Bend mora imati nekoga ko je glavni, ili bar prvi među jednakima! Varijanta u kojoj su svi potpuno ravnopravni i u kojoj niko nije glavni obično znači da niko ne želi da preuzme odgovornost!!!
Obično je lider najstariji, najiskusniji i najkreativniji član benda, ali opet... sve zavisi od slučaja do slučaja...
I na kraju... prezentovanje svog rada drugima! Definitivno najproblematičnija stavka u svemu ovome. Cover bendovi bi trebali svirati što više i pred što većim brojem ljudi... ne birajući puno uslove i cijenu, jer živimo u vremenu koje se zove Borba Za Opstanak, tako da izvoljevanja nema.
S druge strane... autorski bendovi bi trebali temeljno pripremiti svoje stvari. (ili još bolje JEDNU stvar za početak) Prosvirati to sve dok se ne izdefinišu jasne aranžmanske postavke. U toku uvježbavanja tražiti sponzore (nekad ih nađete na najčudnijim mogućim mjestima), a potom svoje ideje prezentovati starijim i iskusnijim kolegama, te PRIHVATITI sugestije i kritike. Tek kada se stil benda iskristališe snimite neki demo, spot ili šta već i pokušajte doprijeti do medija, jer bez medija danas nisi nigdje.
U suštini nekada ni sam nisam siguran kako se postaviti po ovom pitanju...
Volio bih čuti i vas...
p.s. Izvinjavam se na ovom stilu pisanja... možda nekom smeta... ali mi je lakše kada se obraćam tamo nekom...
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
), pjevam (opet isto), komponujem (prejaka rijec). Jedan momak je vec uradio neku muziku (elektronika), a onda je izgubio interesovanje za to (losa je bila komunikacija 
) , pa sam pokusala da napravim neki bend - jedan DJ, jedan basista i ja... ali tu mi svakih malo nesto ne stima... mozda je do mene... Mozda ce ipak biti dobro, ne znam..
