Господо, у Русији се добро закувало! Недавно је на интернету објављено отворено писмо Чукотског епископа Диомида и његове пастве свим верним чедима Православне Цркве. Реакција руске црквене јавности на то писмо изузетно је бурна. Из целе непрегледне Русије епископу Диомиду стиже општенародна подршка. Људи су одушевљени што је најзад један епископ победио страх и смело подигао глас против све отвореније апостасије. Ако Бог да, ово је тек почетак велике свеправославне реакције на свеопшту апостасију савремених назови-теолога, који све очигледније хуле на Свете Оце и православно учење, наслеђено од Светих Отаца. Змијулас у Русији још није довољно изрекламиран, па зато ово одступање Руси зову: "шмемано-блумо-мењовско" извртање Православља (имају у виду Шмемана, Блума и Мења). Није случајно Таса Циганин критиковао светог Серафима Роуза, а хвалио свога колегу по апостасији Александра Мења. Исто тако, Таса је критиковао и светог Јустина Ћелијског због "лоше припремљене" књиге "Православна Црква и екуменизам", а хвалио руског патријаршијског ђакона Андреја Курајева (Андру Курајбера) због "одличног" предговора уз руски превод Авине књиге. Екуменисти из руског патријаршијског естаблишмента већ су се огласили својим "саопштењима" (а први међу њима је Тасин колега Андра Курајбер) у којима критикују владику Диомида, али сав православни верни руски народ је уз њега. Сада су Тасини ортаци у Русији добили врућ кромпир у руке, па ћемо видети како ће са њим изаћи на крај. Не би за њих био велики проблем да рашчине чукотског епископа Диомида, али сада нису у могућности да то учине, јер овај догађај озбиљно доводи у питање предстојеће уједињење РПЦ МП и РЗПЦ. Ако екуменистички моћници из врха РПЦ МП отпочну прогон епископа Диомида, онда се очекује да ће митрополит Лавр и остали епископи РЗПЦ одустати од уједињења. А ако га не буду прогонили, онда ће се сав руски православни народ брзо подићи на ноге, а тада - тешко Жестоким момцима РПЦ! Ако Бог да, биће то велики подстрек и за православне Србе да избаце из својих душа идолопоклонички однос према црквеним моћницима и екуменистичком свејеретичком учењу које они рекламирају у Србији, и да их не третирају као божанства, него као плаћенике који су кадри одвратити цео српски народ од Православне вере Светих Отаца и придружити га римокатоличким и протестантским свејеретицима, што они већ одавно чине. Најновији пример је страшна хула коју је Игњатије Мидић изрекао на Јеванђељско сведочанство о земаљском животу Господа нашега Исуса Христа, као и о земаљском животу свих Светих Отаца (и та хула је објављена на званичном сајту СПЦ):
http://www.gazimestan.com/forum/viewtop ... =9161#9161
А ево и целог обраћања епископа Диомида и његове пастве свим верним чедима Свете Православне Цркве (а то значи - и нама):
Цитат:
Обраћање клирика, монаха и мирјана Анадирско-Чукотске епархије РПЦ МП свим верним чедима Свете Православне Цркве
Ми, клирици, монаси и мирјани Анадирско-Чукотске епархије на челу са нашим архипастиром и оцем Преосвећеним епископом Диомидом, обраћамо се свима у Христу верним чедима Православне Цркве.
Наше обраћање је изазвано болом и жалошћу којима су сада испуњене душе свих православних хришћана који искрено теже ка спасењу. Овај проглас је написан да би се испуниле речи Христа Спаситеља: "Ако ли ти згрјеши брат твој, иди и покарај га насамо; ако те послуша, добио си брата својега. Ако ли те не послуша, узми са собом још једнога или двојицу да на устима два или три свједока остане свака ријеч. Ако ли њих не послуша, кажи Цркви; а ако ли не послуша ни Цркву, нека ти буде као незнабожац и цариник" (Мт. 18:15-17).
У данашње време у Руској Православној Цркви Московске Патријаршије, чији смо ми чланови, постоји низ одступања од чистоте православног вероучења.
Прво. Непрекидно добија на снази јеретичко учење екуменизма, које супротно речима Светог Писма, црквених канона и правила светоотачког учења тежи да обједини све вере у једну религију, или бар да их "духовно" помири.
У оквиру тог покрета врше се заједничке молитве са јеретицима, јеретици присуствују на православном богослужењу, при чему се нарушава 45, 46. и 65. Апостолско правило и 32, 33. и 37. правило Лаодикијског сабора. Све чешће су поздравне "братске" посланице православних инославнима, које се супротстављају речима апостола Јована Богослова: "Ако неко долази к вама и ово учење не доноси, не примајте га у кућу и не поздрављајте се. Јер ко се поздравља с њим учествује у његовим злим дјелима" (2. Јн. 1:10, 11). Одржавају се заједнички сусрети и заседања, супротно речима Светог Писма: "Благо човјеку који не иде на вијеће безбожничко" (Пс. 1:1). "Човјека јеретика по првоме и другоме савјетовању клони се" (Тит. 3:10).
Друго. Развија се духовно попуштање (неосергијанство), које црквену власт потчињава световној, често богоборачкој власти, на штету Богом дароване слободе. То противречи учењу апостола Павла: "Стојте, дакле, у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити" (Гал. 5:1). "Јер кад бих још људима угађао, не бих био слуга Христов" (Гал. 1:10). Управо то је главни разлог учешћа црквених посленика у екуменизму, њиховог одобравања глобализације, а касније и потчињавања црквене организације једном светском лидеру.
Треће. Ћутљива сагласност уместо изобличавања антинародне политике актуелне власти, која доводи до распада државе, демографске кризе и других негативних последица.
Четврто. Оправдавање и благосиљање личне идентификације грађана уз погрешну тврдњу да прихватање спољашњих знакова и симбола, које намеће ново време, не може нанети зло души без њеног свесног одрицања од Бога. Јасна тенденција дискриминације верника који се не слажу са процесима глобализације (поседовање старе личне карте и одбијање идентификационог броја за храмове и манастире). Пракса неканонских мера црквеног кажњавања свештеника и монаха: забрана свештенодејства, удаљавање са места служења итд.
Пето. Одобравање демократије. Позив на гласање за одређене политичке лидере, упркос црквеним канонима и саборској клетви из 1613. године.
Шесто. Спровођење међурелигиозног самита, са обраћањем лидерима "Осам земаља", што је уствари признање њихове власти. "Осам земаља" су орган светске масонске управе који припрема долазак једног светског лидера, тј. антихриста. Због тога свака сарадња са њима представља духовну опасност. По речима архиепископа Аверкија (Таушева): "Неопходно је памтити и знати да не може истинска Црква Христова проглашавати и утврђивати било какву лаж и ступати у заједницу или сарадњу са непријатељима Христовим! Због тога сви они епископи, клирици и мирјани, који у тој лажи учествују и са непријатељима Господа нашега на овај или онај начин се друже и сарађују - "православни" су само по називу".
Седмо. На прошлом самиту религиозних лидера, у закључном документу који су потписали сви окупљени представници религиозних конфесија, посведочена је вера у једног "Свевишњег": "Чуваћемо мир, који је заповедио Свевишњи!". Ми не сматрамо да нам је исти "Свевишњи" као и јудејима, муслиманима и осталим религијама и учењима. За јудеје је Господ рекао: "Вама је отац ђаво, и жеље оца својега хоћете да чините" (Јн. 8:44). Муслимани сматрају Алаха "свевишњим", а Сина Божијег обичним пророком, а Господ каже: "Ја сам пут и истина и живот; нико не долази Оцу осим кроз мене" (Јн. 14:6). То исто су учили и апостоли: "Ко је лажљивац ако не онај ко пориче да Исус јесте Христос. Тај је антихрист, који одриче Оца и Сина. Сваки који одриче Сина, ни Оца нема; а који признаје Сина, има и Оца" (1. Јн. 2:22-23). "А сваки дух који не признаје да је Исус Христос у тијелу дошао, није од Бога; и то је дух антихриста" (1. Јн. 4:3). "Један Господ, једна вјера, једно крштење" (Еф. 4:5).
Позив религиозних лидера, а међу њима и представника РПЦ МП, који су потписали тај документ, гласи: "Уважавати и примати другога, без обзира на религиозне, националне и друге разлике". У томе ми видимо супротност Јеванђељском учењу: "Ако неко долази к вама и ово учење не доноси, не примајте га у кућу и не поздрављајте се" (2. Јн. 1:10).
Осмо. Изражавамо своју несагласност са званичном изјавом на централној телевизији о истоветним морални, вредностима у православљу, јудаизму, исламу и католицизму. То је погрешно мишљење. Ми не можемо имати истоветне моралне вредности са савременим јудаизмом и његовим моралним кодексом талмуда по коме су сви људи осим јевреја "гоје". Ми такође не можемо имати истоветне моралне вредности са исламом, који, на пример, допушта многоженство. Ми не можемо имати истоветне моралне вредности са католицизмом и његовим језуитским моралом.
Девето. Забринути смо и не слажемо се са гажењем принципа саборности у вези са дугом паузом у сазивању Помесног Сабора и предајом најважнијих његових функција Сабору архијереја. Тако, по уставу из 1988. године: "У Руској православној цркви највиша власт у области вероучења, црквене управе и црквеног суда припада Помесном Сабору". А по уставу из 2000. године: "Архијерејски сабор је највиши орган јерархијске управе Руске Православне Цркве".
На крају наше посланице ми пред лицем целе Цркве Христове молимо и преклињемо архипастире, пастире, монахе и мирјане, који су на овај или онај начин умешани у горе набројаним одступањима од чистоте јеванђељског, догматског, канонског вероучења, да се одврате од пута одступништва и принесу плодове достојне покајања. Да сви останемо јединствени у чистоти православне вере. Обраћамо се такође и свим чедима Руске Православне Цркве са позивом да подрже наше обраћање.
Богојављење Господње, 2007. г.
Преосвећени Диомид
епископ Анадирски и Чукотски
Игуман Илија (Емпулев)
Јереј Сергеј (Бухарев)
Јереј Евгеније (Пилипенок)
Монах Гаврил (Ларионов)
Извoр:
http://www.gazimestan.com/forum/viewtop ... start=1050