|
Religija, Aktuelno | 6. septembar 2007.
Čije je i kakvo je to Pravoslavlje
Mateja Matejić - protojerejSveštenik sam već pedeset i šest godina. I moji savremenici i ja spadamo u izlapele, kako nas neki mlađi sveštenici, pa i episkopi, nazivaju.
za novinar.de piše: Mateja Matejić-protojerej
Sveti Sava manje obrazovan? Možda smo izlapeli jer ne pamtimo da se po Crkvi ovako i ovoliko vršljalo kao sada. Nekoliko mladjih, inteligentnih, energičnih, ali samovoljnih i prepotentnih episkopa nam dokazuju da se kod nas Srba, Sveta liturgija pogrešno služila već osam vekova, sve dok oni nisu postali episkopi.
Ispada da su Sveti Sava i svi posle njega bili manje obrazovani i manje revnosni od ovih koji zahtevaju liturgijsku obnovu. Ne znam gde su oni našli tekst liturgije koji je, kako oni kažu “pravilan”. U kojim se crkvama u davnini služila, ili u kojim se pravoslavnim crkvama sada služi Sveta liturgija, ona i onako kako oni žele da je zavedu u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi?
Pregledao sam bar stotinu liturgijskih rukopisa na ko’i i papiru i nisam takvu liturgiju našao. Pregledao sam veliki broj štampanih služabnika, počev od onih s kraja 15. veka, pa i tamo je tekst liturgije kao i u rukopisnim i kako se služila od Svetoga Save pa do sada. Šta da radimo sa rukopisima i štampanim služabnicima koji nemaju tekst i pravila za Svetu liturgiju koji nisu po volji našim samovoljnim i preučenim episkopima obnavljačima?
Morali bismo da ih spalimo, zar ne? Bio sam u Rusiji, Grckoj, Rumuniji, na Svetoj Gori, u Jerusalimu, u Srbiji, u Bugarskoj, Poljskoj, Čehoslovackoj i prisustvovao ili sasluživao sa patrijarsima i arhijerejima, i svuda se liturgija služila kako je mi služimo od Svetoga Save pa do sada. Nešto je promenjeno kod Grka u Americi i kod Pravoslavne Crkve u Americi. Da, i neki naši srpski pravoslavni sveštenici, pa i neki arhijereji, sluze po tipiku jedne od te dve crkve, a ne po tipiku Srpske Pravoslavne Crkve.
Otuda i oni služe Svetu liturgiju malo drugojačije od nas izlapelih, ali ipak ne po receptu pobornika liturgijske obnove. Da dodam i to, da nigde u pravoslavnim crkvama u zemljama koje sam obišao nisam video da su skinute carske dveri ili ceo ikonostas. Izuzetak su poneke grčke pravoslavne crkve u Americi (grčka pravoslavna crkva posvećena Blagovesti u Kolumbusu, Ohajo).
Ako se na njih ugledamo onda ćemo morati da uvedemo i orgulje, jer i oni ih imaju. Ali niko od naših žestokih pobornika liturgijske obnove nije se školovao ovde u Americi, vec u Grčkoj, pa ne verujem da su tamo videli skinute dveri ili orgulje. Kažu da treba ukloniti carske dveri i zavesu (a možda i ceo ikonostas), baš kao kod katolika i protestanata, da bi narod video. A šta da vidi? Videće ledja sveštenoslužitelja i videće ga i spreda kada se okrene da blagosilja. A neće i ne može videti Svetog Duha kada pretvara hleb i vino u sveto pričešće.
Pa kada uklonimo dveri i možda i ceo ikonostas hoćemo li onda ukloniti i ikone i premazati freske, jer one bodu oči Protestantima? Pa šta će onda doći na red? Jer kada se počne sa reformama, tu nema kraja. Luter je pokrenuo Reformaciju protivu zlouotreba u rimokatoličkoj crkvi, da bi obnovio Crkvu, a njegova reformacija se završila sa odbacivanjem Crkve kao takve. Zato su se od jedne Luteranske denominacije namnožile stotine sekti. Oni su sami sebi sve.
Gledao sam na Internetu snimke koji pokazuju dvojicu episkopa koji su za liturgijsku obnovu kako se izdiru na narod okupljen pred zamandarenom crkvom. Kao da je marva u pitanju, a ne ljudi. Ubedjen sam da ta dva episkopa znaju i naglašavaju da bez episkopa nema Crkve, što mi pravoslavni verujemo, ali se pitam da li ta dvojica znaju da i bez naroda nema Crkve.
A da se neće stati sa promenom liturgije i ikonostasa, vec imamo znake i dokaze. Jedan episkop iz grupice pobornika liturgijske obnove, kada je kao gost sluzio u tudjoj eparhiji, nije dozvolio sveštencima da dok bogosluže drže služabnike u rukama nego im ih iz ruku otimao. Gde je našao da tako treba da čini? Služio je Svetu liturgiju kako je on i njegovi istomišljenici služe, iako je Arhijerejski Sabor odlučio da se zasad tako ne služi. Ali on i grupica njegovih istomišljenika sebe stavljaju iznad Sabora jer, kako neki od njih kazu, oni su samo Bogu odgovorni.
Za njih nema zakona, nema kanona, nema pravila, nema postovanja prema sabraci arhijereima, jer zbog njihove gordosti oni su sami sebi sve.
Priča se da jedan drugi episkop iz te grupe ne stavlja česticu moštiju Svetitelja u antimins. Trebalo bi ga na arhijerejskom saboru pitati zašto. Da li zato sto Protestanti gaje averziju i prema svetiteljima i prema njihovim moštima, a on bi hteo da im se udvori? A valjda taj episkop zna da su se najraniji hrišćani molili ne u hramovima, jer ih nisu imali, nego po privatnim kućama, katakombama i kod grobova mučenika.
Polomiše se uvodeći promene, a ne brinu čemu to vodi. Ugledajući se na rimokatolike i oni su odbacili pripreme za sveto pričešće. Hoće da menjaju liturgiju umesto da najpre promene sebe, da malo obuzdaju svoju nadmenost, pa onda da se postaraju da se i narod izmeni. Hoće li ta takozvana liturgijska obnova obnoviti i duhovno i moralno pravoslavni srpski narod?
Ziveći decenijama pod režimom koji ga je duhovno i moralno ubogaljio, srpskom narodu su neophodne duhovna i moralna a ne liturgijska obnova. Da sveštenici budu istinski pastiri. Znaju episkopi i sveštenici u Srbiji da tamo i muško i žensko, i staro i mlado psuje Boga i Bogordicu. A čuo sam i decu u osnovnoj školi “Radoje Dakić” da psuju Boga i Bogorodicu. To su morali od svojih roditelja naučiti jer ih nisu čuli da se Bogu mole, nego da Ga psuju. Umesto što oni koji su za liturgijsku obnovu, cepidlače o formalnostima, dobro bi bilo da, zajedno sa svestenicima, objasne narodu da su te psovke rat Srba sa Bogom i da učine nesto da se psovanje Boga i Bogorodice iskoreni bar kod vernika ako ne i kod nevernika.
Godinama su vlasti sprecavale da vernici pohadjaju bogosluženja, a sada, kako mi reče jedan profesor u Srbiji, rasteruju nas sveštenici jer ne obavljaju obrede ako im se ne plati u markama, odnosno u evrima. Kako bi bilo da oni koji su za liturgijsku obnovu ulože napore na tome da sveštenici budu istinski pastiri a ne trgovci?
Ko traži te reforme koje oni ne samo zagovaraju nego i nametaju? Da li su one radi dobra Crkve i vernika ili za sujetu pobornika za liturgisjsku obnovu? I kuda vode te promene?
Sablažnjavaju vernike, unose razdor medju arhijereje i svestenike. A nevernici i svi neprijatelji Srpske Pravoslavne Crkve se raduju jer se dom rastura iznutra. Hoće li se i druge Pravoslavne crkve povesti za onima koji u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi hoće da zavedu liturgiju kako se ne služi ni u jednoj savremenoj Pravoslavnoj Crkvi, ili ćemo biti kao “šugava ovca” pa niko od istinski pravoslavnih neće sa nama sasluživati?
Samovolji nekolicine episkopa nema granice. Arhijereji se prilikom dolaska u hramove dočekuju rečima:
“Tako da se zasvetli svetlost vaša pred ljudima, da vide dobra dela vaša i proslave Oca vašega koji je na nebesima, sada i uvek i u vekove vekova” (Jevandjelje po svetom Mateju 5:16).
Srećan sam da mogu da kazem da, Bogu hvala, imamo i arhijereje, istinske dušebrižnike, kakav je vladika Artemije, a bio bih još srećniji da mogu da kažem da su svi naši arhijereji takvi. Radi tih istinskih arhijereja dušebrižnika Srpska Pravoslavna Crkva ne prolazi svetlost ili tama?
Šta da kažemo za postupak jednog nedavno hirotonisanog episkopa? Umesto da pomogne svome bratu u Hristu, episkopu Artemiju, koji sve čini da pomogne srpskom narodu na Kosovu i u Metohiji, taj episkop, na sednici sa sveštenicima:
“je ostro naredio da od sada nikakva materijalna pomoc iz Australije ne sme da ide vladici Artemiju”. Povod za ovo je bilo to, sto su sestre iz grckog zenskog manastira iz Australije poslale pomoc vladici Artemiju, a sto je biskup Irinej objasnio kao veliku gresku. Na pitanje svestenika (M.P.) zasto je to bilo pogresno, odgovor je bio Zato sto ja tako kazem. (Članak: “Novinar. de kost u grlu,” Novinar.de, 30.VIII. 2007).
Samovolji nekolicine episkopa nema granice. Danas, 29. avgusta 2007. godine, telefonirao mi je jedan poznanik iz Kalifornije. Nije rodjen u Srbiji, vec je rodjen i odgajen u Americi. I njega a i mene je zgranuo bazobrazluk koji vlada tamo gde “svetlost treba da sija i red da vlada”. Po glasu se moglo prepoznati da je bio necim ozlojedjen. Zamolio me je da mu dozvolim da mi pročita jedan članak koji je objavljen u lokalnim američkim novinama, a u vezi sa predstojećom svečanošću prenosa zemnih ostataka arhimandrita Sebastijana Dabovica iz manastira Žiče u Džekson, Kalifornija.
Pristao sam i on mi je pročitao članak. Članak je pisao Amerikanac, reporter koji nije pravoslavne vere, pa je podatke morao dobiti ili od jednog od dvojice srpskih arhijereja ili od jednog sveštenika koji se ističe medju onima kojima mnogo smeta ono “Srpska” u naslovu naše Crkve i naših parohija. Elem, u članku piše da će pored sarkofaga u kome će biti ostatci arhimandrita Sebastijana biti ploča na kojoj će biti napisano “Sveti apostol Sebastijan Dabović”. I navodim reči iz članka -
“narod nece morati dugo da čeka da mu se obrati molitvama, jer će pored sarkofaga biti kutija u koju narod može da ubacuje svoje rukom pisane ili štampane molitve.”
Ovako nešto sam video samo kod rimokatolika?! Cedulje pisane rukom i štampane sa molitvama upućenim Skargu, katoličkom svecu, video sam u katedrali u Krakovu gde me je odveo akademik Rusek. Kada smo sišli u kriptu, videli smo kovčeg Skarge prekriven ceduljicama. Taj običaj nije postojao kod pravoslavnih. Sada ga uvodi srpski pravoslavni episkop?!
Dalje, clanak navodi da kod pravoslavnih narod proglašava Svetitelje, a arhijerejski sabor ili sinod samo potvrdjuju. To je ovaj “nepravoslavni” novinar morao čuti ili od nekog pravoslavnog episkopa ili pravoslavnog sveštenika koji imaju neke veze sa pravoslavljem u Džeksonu.
Zapazio sam da u novije vreme neki mladi, energični, prepotentni, preučeni i samovoljni episkopi imaju veliki uticaj pri izboru ko će biti Svetitelj a ko ne. Ali da narod bira svetitelje, to nisam znao. Ja mislim da se tu radi o jednom ili dvojici episkopa koji hoće da proguraju u Svece istinski zaslužnog i poštovanja dostojnog arhimandrita Sebastijana ali u “ime naroda”.
A ne znam sta će im narod kada su ga oni vec kanonizovali. Da zavrsim ovaj tmurni napis narodnom izrekom :
“I nad popom ima pop”
Nažalost, izgleda da se takva izreka ne može skovati i za episkope jer, bar za neke od njih, ne postoji nikakav autoritet pošto su oni samo Bogu odgovorni.
Protojerej Dr Mateja Matejic
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Ako, ako...
)
