banjalukaforum.com

EVANÐELJE PO BARNABI
http://www.multicom.ba/quranm/barnaba/b1.htm

Скоро за сваког немухамеданца, који Варнавино јеванђеље не би бранио из некакве страначности према исламу, постоје тешки разлози који говоре против аутентичности истог јеванђеља, пошто све указује дa је Варнавино јеванђеље написано између 14. и 16. века.

Много је теже наћи одговор на питање намере зашто је написано Варнавино јеванђеље.

Сви полазе од тога да је један бивши хришћанин, који је прешао у ислам, био писац поменутог јеванђеља, јер је писац морао да буде упознат и са хришћанством и са исламом. Можда из освете према хришћанству због прогонства шпанске инквизације у 16/17. веку, те се Шпанија сматра за порекло Варнавиног јеванђеља.

Мухамедански покушаји да повежу Варнавино јеванђеље са ранијим поменима једног јеванђеља по Варнави нису успјели. Гледало ce исто да се нађу докази у апокрифном Варнавином писму, ово међутим садржава 21 главу, док Варнавино јеванђеље има свега 222 главе.

Мухамеданци даље показују на Варнавине акте, ово је међутим једно псеудо-епиграфско дело из 5. века и на грчком језику.

Decretum Gelasianum de libris recipiendis et non recipiendis из 4./5. века говори о једном јеванђељу по Варнави, али од овога се није ништа сачувало, те је чиста спекулација да ли садашње јеванђеље има нешто заједно са оним из 4./5. века.

У списку 60 канонских књига из 7. до 8. века именује се такође једно Варнавино јеванђеље, али о овом даље није ништа познато. Шта више од тога, сви ранохришћански документи исто као и древна црквена историја не дају никакав упут заједности са садашњим познатим јеванђељу по Варнави.

Садашње Варнавино јеванђеље држи исламску интерпретацију, које - мада осим Мухамеда нигде не помиње ислам - јако подсећа на Куран и мухамеданско предање. Пошто је ислам настао у 7. веку, јеванђеље псеудо-Варнаве дакле и не може да потиче из ранохришћанског времена.

Писац није могао да живи у Палестини, јеp се многи извештаји не слажу са историјом и географијом Палестине. Уз све ово не постоји ниједан извор пре 18. века који би говорио о садржини Варнавиног јеванђеља. Али и преко овога може из више разлога да се претпостави да је Варнавино јеванђеље написано између 14. и 16. века.

1. Варнавино јеванђеље као прво држи до тога да су "лажљиви" фарисеји покварили Стари завет, независно што су фарисеји настали тек између 135 до 104 п.н.е. и што је Стари завет добио своју коначну данашњу форму најкасније у 5. или 4. веку п.н.е. (изузев књиге Макајева).

2. Адам, Аврам, Исмаил, Мојсије, Давид и други пророци, као и сам "Исус син Марије", помињу се као посланици Божији: ово одговара Исламу, али никако Хришћанству које прави јаке разлике између Христа, Адама или Аврама, и које не именује све њих као Божије посланике.
Такође и помена Исмаила уместо Исака, оцa Јакова, показује на мухамедански утицај.
Исмаил је по Мухамеданцима праотац Арапа. Адам чак рецитира једну мухамеданску молитву коју наравно у почетку раног Хришћанства није могао нико да познаје.
Предказање о рођењу Христовом даје се Исмаилу, не Исаку, и Исмаил је тај, не Исак, који је требао да буде од оца Аврама жртвован на гори Морији. Ово је мухамеданско тумачење, не хришћанско ни јеврејско.

3. Марија и Јосиф добијају заповјест Божију да малог Исуса не хране вином, јаким пићем и нечистим месом, знаци свињског меса; забрана не само свињског меса већ и вина као алкохола уопште јесте исламска заповест, не хришћанска, Јевреји знају једино за забрану свињског меса.

4. Исус био је послан само Јеврејима, то одговара мухамеданској теологији која сматра да је сваки пророк послан само к своме народу. Једино Мухамед је послан целом човецанству, Мухамед је дакле једини пророк свих људи.

5. Како Христос по Варнавином јеванђељу у старости од 30 година добија Божије откривење, он се у току cвоје молитве у поподне обасјаја сјајним светлом и окружен је анђелима, док му арханђел Гаврило даје књигу која улази у Исусово срце. Мухамеданско је тумачење да анђео Гаврило говори и Божије откривење даје и Мухамеду као књигу која улази у њега.

Христос назива Мухамеда већег од њега, коме Он, Христос, није достојан да одреши ремена на обући Мухамедову. Овде Христос преузима улогу Јована Крститеља у Новом завету.
Христос помиње долазак Мухамеда и већ познаје његово име. Христос се моли да Бог пошаље Мухамеда да спаси свет. Нико после Христовог вазнесења није знао да ће шест века касније наићи Мухамед са полагањем права да је он послат од Бога и да проповеда праву истину.

Распеће Јудино Искариотског уместо Христа не одговара јевандјељима: овде се уноси једно мухамеданско тумачење, по коме је заправо Јуда био распет и умро а не Христос, које се у Курану може изнети из суре 4, 157-158 .

Варнавино јеванђеље држи до тога да је апостол Павле отпао од првих хришћанских догма. Тако се псеудо-Варнава жали да је од Павла био наговорен да прихвати Христово cинство Божије. Апостол Павле испада као искваритељ првобитног Хришћанства, гледиште које се од исламских апологета стално из новога понавља.


Извини, друже Фини, морао сам мало да другаре са форума информишем о неким чињеницама и ставовима савремене науке по питању тзв.варнавиног јеванђеља.

Ево још мало научних чињеница:

Lonsdale и Laura Ragg су писање Варнавиног јеванђеља сматрали између 1300 до 1350, дакле у првој половини 14. века. Каснији истраживачи су проширили временску периоду писања чак у 16. век. За 14. век говори нпр. да је папа Бонифације VIII. 1300 одредио свету годину сваких 100 година. Пре 1300 света година се славила у Римској цркви сваких 50 година. Али већ 1343 следећи папа Клементије VI. враћа педесетогодишњицу и римокатоличку свету годину одређује за 1350. Варнавино јеванђеље али наводи једну свету годину сваких 100 година. Међутим, таква света година каква је била позната Римокатолицима и као што описује Варнавино јевандјеље требала je да се празнује између 1300 до 1343 сваких 100 година. Већ 1389 папа Урван VI. је прослављење свете године минимирао на сваких 33 година, а папа Павле II. 1470 на 25 година, по којим се циклусу та света година и данас празнује у Римокатоличкој цркви.

Ево још мало неких факата о варнавином јеванђељу:

1. Варнавино јеванђеље цитира неколико стихова по латинском преводу Св. Писма - вулгате, која је али написана тек крајем 4. века и постала званично римокатоличко Свето Писмо.

2. Варнавино јеванђеље пише како је Христос заједно са ученицима постио држао оних 40 дана, oвдe се мисли на пост пред Васкрс. Васкрсни пост али уведен је коначно у 4. веку и треба да потсећа на муке и смрт Христа Исуса, што пре Христове смрти наравно није било могуће.

3. Варнавино јеванђеље помиње златник у 60 minuti. Такав новац употребљавао се, и то само кратковремено, једино у Шпанији средњег века; аргумент који говори да је порекло Варнавиног јеванђеља у Шпанији.

4. По Варнавином јеванђељу вино се држи у дрвеним буретама, у ближњем истоку али вино се држало у кожне мехове.
Варнавино јеванђеље такође пише да је Марија родила Христа без икаквих болова; учење које је у Римокатоличка црква увела у средњем веку.

5. Заједно са Кураном и Варнавино јеванђеље помиње важност давање сиромашнима, пост, ходочашће, па молитва пет пута на дан што држи наводно и сам Христос.

6. По Варнавином јеванђељу као забрањено воће дрвета познања добра и зла у рају помиње се јабука; у Старом завету недефинирано, исто се први пут помиње у средњем веку.

7. На ове као и на и друге ствари основано је немухамеданско одбијање садашњег Варнавиног јеванђеља као документом ране црквене историје. Супротно овоме али и дан данас покушавају мухамедански теолози да потврде истинитост Варнавиног јеванђеља као једино право јеванђеље, док остала четири јевандјеља сматрају само фалсификатом Новога завета.