НAСТAВНИЦA БИОЛОГИЈЕ ИВAНКA ТЕШAНОВИЋ 40 ГОДИНA ПРОВЕЛA У УЧИОНИЦИИванка је извела многе генерације. Да су је сви ђаци вољели, говори и графит који је једно јутро освануо на зиду школе "Иванка, врати се..."
ЉУДИ заборављају многе детаље из живота, али сви памте прве учитељице и најдраже наставнице. Тако ће се многе генерације ђака сјећати своје наставнице биологије и хемије Иванке Тешановић.
Послије 40 година проведених у учионици, Иванка је недавно отишла у пензију. Да су је сви ђаци вољели, говори и графит који је једно јутро освануо на зиду школе "Иванка, врати се...".
- Недостаје ми школа, моји ђаци, дневник, школско звоно... Још сањам учионицу и дјецу. На растанку је било и суза... Често одем у школу да видим ђаке и колеге - прича Иванка.
Иванка је од малих ногу сањала да ради са дјецом. Послије завршеног другог разреда гимназије отишла је у учитељску школу, па на педагошку академију. По завршетку школе била је учитељица у Турјаку код Градишке, касније је предавала биологију и хемију основцима у Српцу и Залужанима, а 12 година пред пензију провела је у Основној школи "Вук Стефановић Караџић" у Бањој Луци.
- Дјеци су дражи насмијани наставници, они који имају времена да попричају са њима. Никад нисам повисила тон, увијек сам лијепо разговарала са дјецом и кад је било проблема, рјешавали смо их разговором. Дјеца не воле кад се наставници, како они кажу, "деру на њих" - каже Иванка.
Дјеца су радознала. Често траже одговоре које ни наставници не могу лако да има дају.
- Била сам пресрећна кад видим да су дјеца заинтересована за рад и кад се изненаде што им је час тако брзо прошао. Млађе генерације су слободније, више знају и боре се за своја права - прича Иванка.
Да би се постигао не само добар успјех у школи, већ и помогло дјеци да стасају у честите људе, потребна је сарадња наставника, родитеља и дјеце.
- Родитељи треба често да долазе у школу, без обзира на то има ли њихово дијете проблема или не. Важно је да родитељи разговарају са дјецом о свим проблемима, да им пруже подршку, да знају с ким се њихово дијете дружи и да упознају родитеље дјечијих другара - каже Иванка.
Наставница Иванка је извела многе генерације ђака. Најдраже јој је, каже, кад данас сретне неког од бивших ученика или кад чује да је неко успио у животу.
- Многе од њих и не препознам, јер су то сад одрасли људи. Понекад се неког сјетим по осмијеху, очима или их питам у којем реду су сједили. Једнако се памте и добри ђаци, као и "мали мангупи" - прича Иванка.
У организацији листа "Просвјетни преглед" из Београда Иванка Тешановић је, као једина наставница из Републике Српске, у 2000. години проглашена за "најдражу наставницу".
- Ова награда је била подстрек за рад и труд. Тешко је описати колико ми је ово признање значило - казала је Иванка Тешановић.
Као наставница биологије Иванка је често са дјецом ишла у природу, водила их на екскурзије. Увијек им је, вели, било лијепо. Њени ђаци никад нису правила проблеме, па су јој из агенције "Бис турс" за одлазак у пензију поклонили путовање на Тару.
- Добро је да се уводи интерактивна настава, али је треба комбиновати са ранијим начином испитивања. Кад се ради у групи, нека дјеца се истичу и добију добре оцјене, док су друга тиха и не могу да покажу шта знају. Школе треба да буду опремљене и уређене, да се дјеца ту осјећају као код куће - истакла је Иванка.
Без обзира на све проблеме у школству, Иванка каже да би се опет опредијелила за овај позив. Своје пензионерске дане Иванка проводи читајући, хеклајући или шетајући поред Врбаса. Кад дође прољеће, вели, посветиће се узгајању цвијећа, радовима у врту и воћњаку у Трну.
Mislim da se nje svi sjecamo, sto neko vec rece, kome ona nije predavala, mnogo je propustio, danasnji klinci u toj skoli bas imaju za cime zaliti.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
