Наставак...
Зато Писмо за све Вавилонске синове и кћери каже, Псалм 137,9...''Благо ономе који узме и разбије дјецу твоју о КАМЕН ''!
Бог све зна и све види, па и за те звјерске ријечи, отуда Псалм 140, 8-10, ''...Не дај, Господине, безбожнику што жели, не дај му да докучи што је наумио, да се не узнесе отров онијех што су око мене, погибао уста њиховијех, нека се обрати на њих. Нека падне на њих живо угљевље; нека их он баци у огањ, у пропаст, да не устану''.
Јер они овим крвничким говором хуле на Тебе Господе, па зар... Псалм 139, 21-24... '' ...да не мрзим на оне, који на те мрзе, Господине, и да се не гадим на оне који устају на Тебе? Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми. Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај мисли моје. И види јесам ли на злу путу, и води ме на пут вјечни ''...!
Зато, чекам Те Господе у љубави и милости Твојој, да је заједно са свим својим право-вјернима подјелиш, као и са овима како то они, као Твоји и наши непријатељи, заслужују. Које ипак требамо да волимо онако како нас у Свом савршенству и учиш! Јер ако љубимо само своје ближње, какву плату од Тебе имамо, никакву. Отуда су нам и они ту као и сви остали непријатељи, да кушајући нас у срцу не УМАЊУЈЕМО у себи своју безграничну љубав. Јер ИЗАБРАНИ Народ Божији треба да ПОСТОЈИ заједно са њима, гајећи АПОСТОЛСКЕ ДУЖНОСТИ своје, све док се не сврше Ријечи Твоје.
А како је на другој страни њима, као непријатељу који се од нас једнострано треба да љуби, нека сами без нас, такође једнострано, осјете! При чему ће њихово зло, осјећати само зло, а наша љубав, само љубав. Пошто је ЦИЉ сваке љубави, све редом волити, а непријатељски, све туђе злом мрзити, то и јесте оно што нас Господ у љубави учи, да она свој циљ никада и ни у чему не мјења, како би се и непријатељ у томе постидио себе.
Прелазећи на први дио овог казивања, рецимо даље следеће; Сваки учесник овог форума, који се својим испитивачким духом одлучи да у овом наступајућем 42-дво мјесечном ЗВЈЕРСКОМ времену (Откр. 13,5) до краја испрати и у њему овај ''ЖИВИ'' САДРЖАЈ СПАСИТЕЉЕВОГ КАМЕНИТО-ПРОРОЧАНСКОГ СВЈЕДОЧАНСТВА, имаће тиме, свакако у Његову Божанску ЧАСТ, и ексклузивно ПРАВО на њихово ПРЕМИЈЕРНО духовно сазнање. Дакле, ЧАСТ, коју ослушкујући и пратећи у својој КАМЕНИТОЈ ДУХОВНОЈ НАДГРАДЊИ, од Њега као Бога прима, а не као да је она произашла од овог слуге Зор. сина С..., који вам се и овога пута може обратити једино у својој понизној и НИШТАВНОЈ мудрости и незнању.
Ослањајући се искључиво на премудрост Његових Еванђеоских Божијих ријечи, онако како их је Он преко Светих Апостола светионички поставио у Писму да нам служе за нашу свето-духовну животну поуку. Као нпр. ; (1 Кор. 14,4)...''... који ПРОРОКУЈЕ Цркву ИЗГРАЂУЈЕ.'', при чему је, ''... Свједочанство Исусово, ДУХ ПРОРОШТВА...'' (Откр. 19,10 ).
На основу чега можете даље и сами закључити, да се ДУХОМ Спаситељевог Свједочанства треба да карактерише и ово, као по Писму (Зах. 4,3 -14) проистекло, ''Илијино и Енохово'' или Зоро(вавељево) иконо-ПИСАНО књижно ПРОРОЧАНСТВО. Чијим нам се Нерукотворено-Каменитим доказима (из Откр. 2,17) тренутно обраћа ЈЕДАН од тих ПОЗВАНИХ Божијих слуга у својој ПРОРОЧАНСКОЈ ЦРКВЕНОЈ ИЗГРАДЊИ.
Тачније Зор. син С..., који се по Писму тим својим ФИГУРАТИВНИМ бројем изабра, како би са овог мјеста, као онај ЈЕДАН побједнички слуга из Откр. 2,17, убудуће ПРОРОКОВАО у име те двије (Енохове и Илијине) маслине Божије. (Зах. 4,3). Чија ''свето-жива'' људска имена, он данас ЈЕДИНСТВЕНО у себи представља, и то онако како то Спаситељ по Зах. 4,6 заповједа, ; ''... то (двије маслине, или Енох и Илија) је Ријеч Господинова Зоровавељу; ...'' Чије име значи Он лично изабра, потврдивши га својим Божијим печатом (Агеј 2,23) и на Бијелом камену (Откр. 2,17), како би се то Енохово и Илијино рјечито двомаслинасто свједочење по Писму ИСПУНИЛО, као да је од њих ''ДВОЈИЦЕ'' свједока по Откр. 11,3-4.
Слично као што је и раније Спаситељ својом јасном и недвосмисленом потврдом у Писму ( Мат. 11,14), указао на такву могућност симболичког постојања два лика у једном. Када је Јована Крститеља фигуративно представио и као Илију, тј. као једну од оне двије своје маслине које стоје поред чаше на Његовом златном свијетњаку. (Зах. 4,2-3). Чијим се писаним доказом тако истовремено потврђује и његово (Илијино) касније, ЗАЈЕДНИЧКО са Енохом, ДВОМАСЛИНАСТО молитвено ПОЈАВЉИВАЊЕ, сада у ЈЕДНОМ Зор. сину С... по Писму (Откр. 11,3-4, и Зах. 4,6).
Из чега даље произилази, да се данас преко тих Зоро(вавељевих) уста чује поново ДУХ Спаситељеве пророчанске Ријечи, а не дух који би произашао од овога као у његовој тјелесно омеђеној људској рјечитости. Јер Господ тако налаже, да се Његов ДУХ чује преко те двије (Енохово-Илијине) маслине по којима Зор. син С... овде говори, а не овај сам од себе. Пошто то и Писмо потврђује, како рекосмо, гдје ДВИЈЕ МАСЛИНЕ представљају, Зах. 4,6... ''... РИЈЕЧ Господинову Зор. сину С...ДУХОМ мојим...''.
Значи ДУХОМ Божијим, као када је Њиме раније и Свети Јован био у утроби своје мајке Јелисавете испуњен (Лука, 1,15), а потом као пустињак ишао пред Његов Први долазак у истом Духу и сили Илијиној (Лука, 1,17). Проповједајући покајање и спасење Спаситељевим Свето-Духовним огњеним крштењем чије се пророчанство, које је тада дословно по Мат. 3,9 проповједао...''...да може Бог и од КАМЕЊА овога подигнути дјецу Авраму'', данас ИСПУЊУЈУЋЕ ПОНАВЉА.
Тачније овим нерукотворено иконописаним Каменитим Свједочанством сачињеног од стране тог позваног слуге Зор. сина С..., овај пут пред Спаситељев Нови Стјеновити долазак. Чија ће, Каменита сила БЕЗ РУКУ, да сатре гвожђе, мјед, као сребро и злато (Дан. 2,45) или ову четврту звјер, када ускоро поново дође. Зато се та ИСТИНА Његовим РЈЕЧИТИМ Духом ПРОРОКУЈЕ кроз ову КАМЕНИТУ ПРОПОВЈЕД о ПРЕДАЈИ Његовог Новог ГЛАВОУГАОНОГ Имена.
Значење, које се ВИДЉИВИМ порјеклом, путем ВОДЕ, КРВИ и ДУХА СВЕТОГА, који то све нерукотворено иконописа, ПРЕДАЛО на Бијелом камену, (Откр. 2,17), у чијем је печату присутно то, ''... ТРОЈЕ што свједочи на земљи''...(1 Јов. 5,7).
(Отуда се тим ТРО-симболичним Божијим знаком КРСТИ у Његовој Православној Цркви, а не са ПЕТ-о значним осјеном као у неких других отпалих, зато што је по 1 Јов. 5,6, и... ''... ТРОЈЕ што свједочи на небу; ОТАЦ, РИЈЕЧ (Логос) и СВЕТИ ДУХ, и ово је троје ЈЕДНО'').
Представљајући тако на њему Спаситељево Ново Име које се по Писму означава као рођено мушко Чедо у наручју Жене Богородице Марије, (Откр. 12,5 и13), чије ће Ново Каменито Име само на такав РОЂЕН од ЖЕНЕ матерински начин бити узето к Богу и престолу његову. (Откр. 12,5). А не, као да је оно САМО-СТВОРЕНО на зиду собе непознатим порјеклом без икаквог другог обиљежја како наликује на Њега, што би у том случају одговарало садржају контекста по Мат. 24,26.
Јер се по Његовом рођењу то подизање треба да испуни на Жениним орловским крилима на којима Она утече у пустињу, како би се потом и Њоме подигао као такав Ново-рођени (стари Голготски) КАМЕНИТИ Лик који ће стајати као мјесец под ногома њезиним, а никако без Њезине помоћи и присуства.
Отуда се ово ЈАВЉАЊЕ са тог Жениног одбјеглог мјеста гледа и као јављање са оног Њезиног другог десетолакатног (Зах. 5,2 ; 9-11) широког орловског крила (Откр. 12,14), пошто се двадесетолакатно по дужини како знамо већ испунило. Гдје се свака изречена Зоро(вавељева) РИЈЕЧ посматра и као Енохово-Илијина, (Зах. 4,3), јер се упућује са значењем и њихове маслинасте ријечи послате од Господа. Чијом се употребом, у рукама Зор. сина С..., она претвара у онај мали даривани КАМЕН (Зах. 4,10), који својим СИМБОЛИЗМОМ треба да до краја ИЗГРАДИ и подигне Камениту Цркву Божију.
Јер он (камен или ријеч) НЕ потече у том свом стјеновитом духовно-црквеном узиђавању од његове човјечанске СИЛЕ или КРЈЕПОСТИ (Зах. 4,6), већ у свом ДВО-ОЛИВЕНИНТНО (Илијино-Еноховом) ПРИПИТОМЉЕНОМ МИЛОСРЂУ, рјечито удахњеног у њега као у човјека свједока, Његовим ДУХОМ са Изворишта свезнајуће Живе воде.
Тачније вољом и ДУХОМ ЊЕГОВОГ КАМЕНИТОГ СВЈЕДОЧАНСТВА предатог ради познања Новог Имена Божијег (Откр. 2,17) на Бијелом камену, након што се то Свједочанство, као што је већ речено, прво СНОВИЂЕНО (Откр. 1,14) па потом и нерукотворено иконо-ПИСАНО (Откр. 2,17), Светим Духом предало том вјерном слуги ''Илији и Еноху''. Као оном (Д)аничином изабраном свједоку (З)ор. сину (С)... (Откр. 22,16) из Обећаног народа, чијим се рукама, из ове (СЕ)рб-ер(НАР)ске РАВНИЦЕ (Зах. 4,7), треба на небо да ПОДИГНЕ то Ново Спаситељево Име. Као онај Бијели мјерачки Камен са седам очију Господинових које требају, СТОЈЕЋИ као МЈЕСЕЦ између неба и земље (Зах. 5,9), да прелазе сву земљу (Зах. 3,9).
С тога, потврдом испуњења тог Спаситељевог Каменитог пророштва (Откр. 2,17), (Б)ожијим (О)рганизовањем (С)рпског (Н)арода (А)постолима (И)суса (Х)риста (БОСНАИХ), се не може рећи да отпочиње, него да се ПРИВОДИ КРАЈУ Његова КАМЕНИТА Црквена ИЗГРАДЊА. (Зах. 4,9). Започета, како већ знамо, прије нешто више од два-хиљадита Господња дана, од када се Светоотачким рукама отпочео градити овај Његов ''старо-нови'' Црквени ДОМ на земљи.
Наставља се...
|