spavac je napisao:
e stara elen vajt, postala popularnija od milosevica.
ma pusti sisko elen, uzmi i samaraj po Bibliji.
Dobro receno!!!
Kada se ova tema vec bavi adventizmom pogledajmo jednu od osknovni tacaka adventne vjere:
............
Sveto pismo - Božja reč
U prošloj temi govorili smo o tome kako se Bog otkriva. Između ostalog naveli smo i Sveto pismo ili Bibliju. Na samom početku treba naglasiti da je Sveto pismo: 1. naročito otkrivenje Boga (koje služi kao merilo za sva ostala otkrivenja), i 2. najpotpunije (u Bibliji je najviše otkrivenja o pravome Bogu). Kao takvo, Sveto pismo zaslužuje posebnu čovekovu pažnju. Jedan od poznatih hrišćanskih pisaca rekao je da je "prva dužnost svakog razumnog bića da upozna volju Božju kroz Sveto pismo i da živi po njoj”. Neka to bude i naš prvi zadatak.
A. Kako je nastalo Sveto Pismo?
1. Od čega se sastoji Sveto pismo? Sveto pismo obuhvata Stari i Novi zavet. Stari zavet je podeljen na tri glavna dela (ova podela je važila u Hristovo vreme, a kod Jevreja važi i danas): 1. Torah (Zakon ili Petoknjižje), 2. Naviim (rani i kasni proroci) i 3. Ketubim (ostali spisi). Ove tri grupe spisa Isus navodi u tekstu koji se nalazi u Jevanđelju po Luki 24, 44.45. Stari zavet obuhvata istoriju sveta od stvaranja do konačne izgradnje drugog hrama u Jerusalimu (krajem V. veka pre Hrista). Stari zavet je pisan od 15. veka pre Hrista do 5. veka pre Hrista i obuhvata kanon od 39 knjiga.
Novi zavet je podeljen na: 1. istorijske spise (4 Jevanđelja i Dela apostolska), 2. poučne spise (sve poslanice) i 3. proročke spise (Jovanovo Otkrivenje). Novi zavet nastao je u toku 1. veka posle Hrista i obuhvata 27 knjiga. Reč Biblija na grčkom jeziku znači "skup malih knjiga (biblion). Sveto pismo je božanski nadahnuti skup različitih knjiga.
Nastanak Svetog pisma je proces koji je trajao skoro šesnaest vekova. Pa ipak, između Starog i Novog zaveta postoji jedinstvo i sklad u poruci. Obično se kaže da je "Novi zavet u Starom sakriven, a Stari u Novom otkriven”. To znači da se Novi zavet ne može se razumeti bez proučavanja Starog zaveta i obratno. Mnoga lažna učenja u Hrišćanskoj crkvi vremenom su nastala zbog nepoštovanja ovog biblijskog pravila.
2. Ko je autor Svetog pisma? U 2. Timotiju 3, 16. apostol Pavle kaže da je celo Sveto pismo "od Boga dano”. Ovaj izraz preveden kao "dano” znači u stvari "udahnuto”. Bog je naime svojim Svetim Duhom "nadahnuo” pisce svetih spisa koji su jezikom svog vremena saopštavali božanske poruke. Apostol Petar kaže da "nikad proroštvo ne bi od čovečje volje, nego naučeni (bukvalno nošeni) Svetim Duhom govoriše sveti Božji ljudi”. (2. Petrova 1, 19-21) Ovaj tekst ukazuje na dvostruku prirodu Svetog pisma. Naime, s jedne strane Bog je bio Izvor otkrivenja i nadahnuća Svetog pisma, a s druge strane poruke su zapisivali sveti Božiji ljudi naučeni od Božijeg Duha. Ljudi koji su pisali Sveto pismo bili su različitog porekla i zanimanja (pastiri, plemići, carevi, ribari, itd). Svi oni pisali su jezikom svog vremena i kulture. Međutim, poruka koju su zapisali je božanska i značajna za sve ljude u sva vremena. Sveto Pismo nije obična knjiga, ono je Božja reč ili Božja objava o Njegovoj volji.
3. Kako je nastao kanon (skup svetih spisa) Svetog pisma? Kako je Biblija dobila svoj današnji oblik, s obzirom da su njeni spisi nastajali tokom više vekova i da su pored biblijskih spisa tokom istorije pisani još mnogi drugi poučni religiozni spisi? Kada je u pitanju Stari zavet, on je bio oblikovan još pre Hristovog vremena, a Bog je preko svojih proroka jasno posvedočio božansko nadahnuće njegovih spisa (Tora ili Zakon, Proroci i Spisi). Isus Hristos je potvrdio nadahnuće i autoritet sva tri dela Starog zaveta (Luka 24, 27; Jovan 5, 38.39), kao i apostoli (Dela 18, 24; 2 Timotiju 3, 16). Stari zavet je prvobitno bio Biblija prve Hrišćanske crkve.
Hrišćanska crkva vremenom je Starom zavetu priključila i spise Novog zaveta i tako je izgrađen sadašnji oblik Svetog pisma. Spisi Novog zaveta postali su neophodna karika između Crkve i Hrista, kada su umrli apostoli koji su bili Hristovi svedoci. Propovedanje apostola koji su imali lično poznanstvo sa Hristom i božansko posvećenje za rad, imalo je presudni značaj za Crkvu. Posle njihove smrti njihovi spisi ostali su kao njihovo autentično svedočanstvo. Autoritet Novog zaveta potiče od apostola, dok njihov autoritet i nadahnuće potiču od Hrista. Kako su se vremenom počeli javljati i drugi spisi koji su pretendovali da imaju božanski autoritet, nastala je potreba da se zvanično istaknu i odvoje sveti božanski spisi Novoga zaveta. To je učinjeno 367. godine.
Međutim, činjenica da je Crkva stvorila kanon ne znači da je ona stvorila Bibliju i da ima vlast nad njom. Prilikom stvaranju kanona Crkva nije dala autoritet određenim spisima. Naprotiv, ona je priznala božanski autoritet koji su ti spisi već dobili od Boga. Biblijski spisi nisu postali autoritativni zato što ih je Crkva takvim proglasila, već ih je Crkva uključila u kanon i izdvojila od ostalih spisa zato što su oni vekovima imali taj božanski autoritet imali i zato što ih je Crkva već smatrala božanski nadahnutim. Poslužimo se jednom ilustracijom da to bliže predstavimo: Otac i sin šetali su ulicom kojom se tiskalo mnoštvo ljudi. Dečak je čvrsto držao ruku svog oca, ali je u jednom trenutku ispustio očevu ruku i oca više nije bilo pored njega. U strahu okretao se, pokušavajući da u mnoštvu ljudi pronađe svog oca. Posle kraćeg vremena u gomili ljudi ugledao je svog oca, veselo ga pozvao i potrčao k njemu. To što je dečak potrčao prema određenom čoveku nije učinilo nepoznatog čoveka dečakovim ocem. Naprotiv, dečak je potrčao tom čoveku zato što je to bio njegov otac.
Međutim, i hrišćanska tradicija ima mesto u Hrišćanskoj crkvi, ali ona uvek mora da bude proverena Svetim pismom, jer je ono merilo svih drugih otkrivenja. Ukoliko u hrišćanskoj tradiciji postoji nešto što se ne sukobljava sa biblijskim učenjem svaki hrišćanin to treba da prihvati, ali opet ne na istom nivou kao pisanu Reč Božju koja svojim autoritetom prevazilazi sve druge Božje objave.
B. Zašto je dato Sveto pismo?
Sveto Pismo je dato iz više razloga. Ono je, kao Božja reč, neophodno u izgradnji hrišćanskog karaktera.
"I budući da iz malena znaš sveta pisma koja te mogu umudriti na spasenje u Hristu Isusu. Sve je pismo od Boga dano i korisno za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi, da bude savršen čovek Božji, za svako dobro delo pripravljen.” (2. Timotiju 3, 15-17)
Ovaj tekst sadrži nekoliko značajnih ideja o tome zašto je dato Sveto pismo.
1. Za učenje. Sveto Pismo je otkrivenje Božje volje. U njemu postoje razna učenja (koja navodimo za vreme proučavanja) koja su jedini ispravni sistem verovanja. Prema tome, izuzetno je važno da poznajemo biblijsko učenje i da ga svakim danom primenjujemo (2. Timotiju 4, 2-4). Znajući da će se, posle njegove smrti uvući u Crkvu uvući lažni učitelji, apostol Pavle opominje Timotija da se drži jedine Istine a to je Reč, Sveto pismo.
2. Za karanje. Mnogi ljudi ne mogu da čitaju Bibliju, jer osuđuje njihov stvaran greh. Mi moramo biti otvoreni i spremni da prihvatimo Božje ukoravanje koje osuđuje greh u nama i želi da nam pomogne da se odreknemo greha i živimo pobožnim životom.
3. Za popravljanje. Biblija nas svakodnevno usavršava i pokazuje nam pravi životni put. Spasenje u Isusu Hristu je proces koji traje celokupnog života i u tom procesu Sveto pismo ima ključnu ulogu u ukazivanju na grehe i slabosti koji su duboko ukorenjene u čoveku. Popravljanje je svakodnevni proces.
4. Za poučavanje u pravdi. Sveto pismo nas uči koja dobra dela pravednosti da činimo. S obzirom da je Biblija jedino oštro merilo dobra i zla ona nas nadahnjuje da činimo dobro i tako nas čuva od zla.
Krajnji cilj ovog procesa je savršenstvo u Gospodu Isusu Hristu. Ovo savršenstvo je Božji dar i može se postići samo revnim istraživanjem Svetog pisma i molitvom. Ono je uzvišeni cilj svakog proučavanja Biblije.
C. Duh Sveti i razumevanje Svetog pisma
1. Sveto Pismo je duhovna knjiga. Ona govori o pojmovima koji ljudima ne bi bili dostupni da nisu preko Svetoga Duha otkriveni od Boga. To otkrivenje prevazilazi sve ljudske teorije (1. Korinćanima 2, 10-13). Zbog toga " telesni čovek (koji nije prosvetljen od Boga) ne razume što je od Duha Božjeg jer mu se čini ludost i ne može da razume, jer treba duhovno da se razgleda. Duhovni pak sve razgleda...” (1. Korinćanima 2, 14-15) Jasno je da nepreporođeni čovek, čovek koji nema Duha Božjeg, ne može da razume poruku Pisma. Prema tome, od izuzetnog je značaja da pre proučavanja Biblije molimo Boga da nam pruži prisustvo svog Duha koji je autor Svetog pisma. A ko može bolje da protumači smisao neke knjige od njenog autora? Bog je i te kako voljan da da svog Duha onima koji traže (Jovan 14, 26; Luka 11, 13; Dela 5, 32).
2. Prilikom proučavanja Biblije isto je tako važno da Pismu pristupimo "otvorenog uma” (bez predrasuda) i "otvorenog srca” (sa voljom i motivacijom da se menjamo). Bez ovakvog pristupa ne može se primiti ni razumeti Božja pouka. Božja pouka se saopštava samo poniznima i onima koji su spremni da budu poučeni. Isus je jednom prilikom rekao: "Hvalim te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo (otkrivenje Božje) sakrio od premudrih i razumnih (tj. od onih koji se uzdaju samo u svoje znanje i smatraju da im je ono dovoljno) a kazao si prostima” (ova reč u bukvalnom smislu znači deci, poniznima, koji traže). (Luka 10, 21)
D. Hristocentričnost Svetog pisma
Postoji zanimljiva paralela između Biblije i Hrista. Kao što je Biblija Božja reč(2. Timotiju 3, 16-4, 2), tako je i Hristos Reč Božja (Jovan 1, 1.14). Isus Hristos je utelovljena Reč, dok je Biblija pisana Božja reč. Kao što se u Hristu božansko nikada ne može da se odvoji od ljudskog, tako i u Bibliji postoji tajanstveni spoj božanskog otkrivenja i ljudskog glasa. Prema tome jasno je da Biblija ima cilj da svedoči o spasenju u Isusu Hristu. Gospod Isus kaže: "Pregledajte Pisma. . . ona svedoče za mene.” (Jovan 5, 39) Celokupno Sveto pismo svedoči o Isusu Hristu. U Starom zavetu On je večni Jahve (Gospod), Tvorac sveta i Bog Izrailju. U Novom zavetu On je ponizni tesar iz Nazareta koji je večni Bog u telu, On je Žrtva na krstu, On je Spasitelj i Posrednik iz poslanica, a iz Otkrivenja On je večni Car koji ponovo dolazi. Ne postoji ni jedna biblijska knjiga koja ne svedoči o Njemu. Zanimljivo je i to da je Božja reč (Božje učenje) nazvano Istinom (Jovan 8, 31-32), kao što je i Isus Hristos Božja Istina (Jovan 14, 6). Hristos i Biblija su neraskidivo povezani.
Prema tome, proučavanje Pisma nije zadovoljavanje čovekove znatiželje prema biblijskoj istoriji ili duhovnim vrednostima nego upoznavanje i susret sa božanskom ličnošću Gospoda Isusa Hrista koji nas poziva u nov život i osposobljava da pobožno živimo imajući za cilj večno spasenje. Vera u Sveto pismo je, stoga, vera u Autora te knjige, Gospoda Isusa Hrista. "Isus Hristos je žiža Svetog Pisma.” On je središte i sadržaj i Starog i Novog zaveta. On je jedinstvo i životodavni Duh Biblije. Zadatak Svetog pisma je da nas
"umudri na spasenje u Isusu Hristu”. (2. Timotiju 3, 15)
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
