|
34. Rukomet nevidljivom loptom (dosta dobro i zanimljivo)
Majstoru sam opisao igru, koju kod nas nazivaju rukomet. Tako mi se prikazuje život, rekao sam. Igralište je sadašnji trenutak, lopta je izazov, a šta učiniti sa njom, je problem. Rekao sam da je suština igre jednostavna: protivniku moraš oduzeti loptu i zabiti je u njegov gol tako da je golman ne odbrani. Posle kraćeg razmišljanja mu se lice razvedrilo, ustao je, sklopio ruke i naklonio se. "Hvala" - rekao je - "razmišljao sam kako bih ti približio načela tantricizma da ih doživiš. Ponudio si mi rešenje."
Odveo me je na trg na južnoj strani ledine. Uz put je pozvao Henrija Napoleona i Švajcarca Manfreda. Na trgu je stao ispred nas i rekao: "Igraćemo rukomet." Kad smo se zbunjeni pogledali, dodao je: "Loptu ne vidimo. Možemo samo da je zamislimo. Na kraju ćemo otkriti da lopta uopšte ne postoji jer je uvek samo zamišljamo."
"Ovo je gol, a ja sam golman. Vi ste igrači." - Raskrečio se i čekao na "loptu". Kad je video naša smušena lica, naglas se nasmjeao. - "Pa, znate tu igru. U osnovnoj školi ste je igrali." - Odgovorili smo da rukomet ima drukčija pravila; ovo što nam on predlaže je nešto specifično.
"To nije bio tantricizam, gospodo. Rekli smo da odaziv mora biti primeran izazovu. Prvo načelo tantricizma: pravila igre su svakog trenutka drukčija. Nije neophodno da jesu, ali svakog trenutka mogu da se promene. Ako stojite kao tvrdoglavi panjevi, ubeđeni da ste izuzetni i da život mora vama da se prilagođava, igru ste već izgubili. Tok života je neumoljiv. A vi pokušavate da mu nametnete svoje navike i da se cenjkate s njim. To je nemoguće. Ovde, gospodo, je otpor neodgovarajući odaziv. Potrebna je lukavost, otvorenost, spremnost na sve. Morate se isprazniti. Pod tim ne podrazumevam da morate izbrisati znanje i da ga se morate odreći. Mislim samo da ga ne smete koristiti kao odbrambeni zid, već ga morate potisnuti u pozadinu, u rezervu i stupiti pred njega nevini i goli. Kad onjušite šta je pred vama, iskustvo vam može pomoći; inače će vam smetati. Pošto su pravila igre svaki čas drukčija, potrebno je munjevito presuđivanje situacije. Bez toga je reakcija glupa i slepa. Hoćemo li početi? " - Opet se raskrečio i čekao na "loptu".
Pogledima smo se sporazumeli. Manfred je "uhvatio loptu" i dodao je Henriju, koji je izvesno vreme vodio po podu, a onda je dodao meni. Uhvatio sam je i bacio Manfredu, koji se munjevito okrenuo i bacio je prema majstoru golmanu. Majstor je odbi u centar trga. I tako dalje. Već posle nekoliko minuta nam je dosadilo i izjavili smo da ovo nije prava igra jer nema prave lopte.
"Nema prave lopte" - pobedonosno ponovi majstor i izađe iz gola - "lopta je tamo gde je vidimo. Problem nije izdvojen od onog šta jesmo, šta očekujemo, gde stojimo i kuda hoćemo. Problem je rezultat našeg prosuđivanja, nevidljivi produžetak naših pokreta, isto kao lopta, koju ste dodavali. Ti stani na gol." - Reče mi.
Stao sam na gol. Majstor je pokupio "loptu" i dodao je Henriju. Henri je dobaci Manfredu, koji je povede po podu, a zatim je uputi prema meni skočivši u vazduh i naciljavši u desni ugao. Ispružio sam se nadesno, a u istom trenutku je Manfred zabacio ruku prema levom uglu. "Gol!" - Uzviknuo je Majstor i približio se.
"Šta se dogodi ako vidiš problem, gde ga nema? Lopta je išla nalevo, a ti nadesno. Lopte nema, a svi smo videli da je išla nalevo, a ti desno. Prikupio si energiju i usmerio je u pogrešan pravac. To nije tantrizam. Napadač je video šta nameravaš da učiniš. Reagovao si pre nego što je protivnik odlučio šta će uraditi. Prenaglio si. Pokušaj ponovo. Pričekaj i ne boj se da ćeš zakasniti. Ne misli na svoju reakciju, pažnju posveti napadaču. Posmatraj ga mirno i sabrano. A skoči tek pošto se njegova ruka ispruži.
...
"Šta si učinio?" - Majstor je navalio na Manfreda. - "Izdao si svoju nameru. Znao si da je golman ovog puta pripremljen i da ga ne možeš lako prevariti. To te je zbunilo i oslabilo ti samopouzdanje. U strahu da nećeš uspeti, po svaku cenu si hteo da uspeš i u preteranom naporu si se uhvatio svega šta ti je došlo pod ruku. Nisi išao pravo, već si kao pijanac teturao tamo - amo. Kad si na kraju pucao, uopšte nisi bio tamo odakle je šut izvirao, pa te je zanelo s jedne strane na drugu. To nije tantricizam. Tantricizam nije početnički. Dok biraš mogućnost, miruj. Ako se istegneš pre nego što ti je jasno šta nameravaš, pa u skoku biraš metu, promašićeš. Kad napadaš u duhu ima mesta samo za jednu misao. Ako u prvom udarcu pogrešiš, propustio si priliku. Još ti probaj." - Obratio se Herniju.
Henri Napoleon je uhvatio "loptu" i počeo da se lopta. Bacio je loptu u vazduh, ispružio se i uhvatio, okrenuo se i petom je šutnuo preko glave, naizmenično sad levom, sad desnom rukom je vodio po podu, okretao je na vrhu palca kao cirkuski žongler, prebacivao je preko ramena, oko leđa. Onda se sagnuo nazad, podigao desnicu, nanišanio u desni ugao gola i ispružio se prema meni. Poleteo sam nadesno i u letu video da je Henri zaustavio loptu levicom. Kad sam tresnuo na tvrd pod, poigravao se s njom kao i ranije. Manfred i majstor su se glasno smejali.
Porumeneo sam i utučen se vratio na gol, čvrsto odlučivši da više neću ispasti smešan. Henri Napoleon je nezainteresovano vodio loptu prstima desnice i s visoka me posmatrao. Iznenada se skupio i poveo loptu prema meni obema rukama. Trgao sam se i pripremio na šut, ali se Henri predomislio i nastavio da se lopta. Pet minuta me je tako zafrkavao, pretio napadima, zaletao se, skakao u vazduh ispred mene, nišanio sad ovaj sad onaj ugao, a u poslednjem trenutku je loptu uvek zadržavao. Ja sam se trzao i bacao na sve strane, sve bešnji, sve izmučeniji. Na kraju mi je okrenuo leđa i zabio mi gol nemarnim zamahom ruke preko ramena. "Odlično" - pohvalio ga je majstor. - "To je tantrizam."
Prišao mi je i sarkastično me gledao. "Pokazao si nam šta tantricizam nije. Tako si umoran da jedva stojiš na nogama. To je neverovatno. Jer izazov je bio samo jedan, ali si bio preumoran da reaguješ na njega. Reagovao si na senke, na prazne pretnje, na izrode svoje mašte. Ako tako igraš igru života, doživećeš nervni slom. Dogod reaguješ na pokušaje zastrašivanja, ti si poput psa na lancu. A to ćeš i ostati dok ne naučiš da razlikuješ između prave pretnje i agresivne poze. A sad ti." - Okrenuo se Herniju.
Henri je stao na gol. Osetio sam želju da mu vratim milo za drago. Napravio me je smešnim, činilo mi se namerno i s uživanjem i u meni je vrila uvreda. Premeštao sam zamišljenu loptu iz ruke u ruku, prebacivao je preko glave, hvatao je petom i šutirao preko ramena nazad u ruke, lupao njom po podu s leva nadesno i nazad, i u krugovima, te unakrsno. Henri me je ležerno posmatrao. Nimalo nije bio napet, stajao je, kao da mu je svejedno da li će odbraniti šut ili ne. To me je zbunilo. I razbesnelo. Ljutina je bila utoliko gora jer mi se osvetoljubivost činila detinjastom. Upao sam u stanje čulne paralize. Ništa nisam mogao da učinim jer mi se svaki oblik napada činio osvetnički. To osećanje ljutine prešlo je u očajanje, a tek to je eksplodiralo u bes, u kome sam poveo loptu pravo na Henrija kao da se nadam da će ga silina udarca baciti na pod. Odbi je jedva primetnim pokretom podlaktice.
"Napravio si dve greške" - reče majstor - "bio si ljut i osvetoljubiv, ali to ti se činilo bezvrednim, zato si ovaj osećaj pokušao da zatomiš. Pošto to nisi mogao, pokušao si, da ga prikriješ, a to je bilo pretvaranje, a svako pretvaranje je zloupotreba energije. Kad si ljut, budi ljut. Bes je energija. Ti si pokušao da ga ugušiš i zatim prekriješ. Kad si otkrio da ne možeš, ljutina te je preplavila i bacila te u nepripremljenu akciju. Kad si besan, budi besan. Ali suzdrži se. Besu nije potrebna akcija. Ako mu podlegneš, izgubio si slobodu; odaziv nije više tvoj, već je odaziv besa. Agresija rađa agresiju, stepenuje konflikt. To nije tantricizam. Tantrista je gospodar trenutka. Kako ćeš savladati protivnika ako ne možeš da savladaš sebe?"
"Dovoljno je za danas." - Rekao je i obuo sandale. Bez reči je otišao prema ulazu u podzemni hodnik.
Henri se sagnuo, podigao zamišljenu loptu i bacio je za njim. Dogodilo se nešto što neću zaboraviti. Majstor se naglo okrenuo, uhvatio nepostojeću loptu i bacio je prema meni. Pogodila me je u stomak. Osetio sam bol, zanelo me je.
Majstor se poklonio i nestao u prolazu.
Juče smo ponovo igrali rukomet nevidljivom loptom. Nabio sam pet "golova" i dva puta toliko ih odbranio. Dvadeset i dva puta sam pogrešio. Ipak me to nije deprimiralo jer Henri i Manfred se nisu bolje pokazali. Majstor je izjavio da bih mogao da budem ovakvim prosekom zadovoljan čak i na terenu života: u najboljem slučaju treba da se nadam rezultatu "fifty-fifty".
Metafora života kao rukometa nevidljivom loptom me je toliko oduševila da sam stalno otkrivao nove paralele. Rekao sam da mi se suština igre prikazuje ovako: svaki trenutak života si u sukobu s okolinom i u svakom trenutku je samo jedan ispravan od mogućih odaziva. Problem je u tome da se moraš munjevito odlučiti, ali ne prenagliti. Odazvati se moraš prema svom iskustvu, ali ne automatski.
Ispravan odaziv je uspostavljanje najboljeg mogućeg odnosa prema izazovu (pa bio ovaj idejni, emotivan, fizički, bilo kakav). Pošto je lopta nevidljiva, nikad ne znaš da li si je uhvatio, ili se hvataš samo za senku, dok je lopta već odletela u mrežu. Pošto si svakog trena izložen jatu izazova, imaš osećaj da lopte lete iz svih pravaca. I pošto znaš da ne možeš da uhvatiš sve, pokušavaš da uhvatiš bar neke, odnosno pokušavaš da ih uhvatiš što više. Pošto ti nije sasvim jasno, koja se isplati da se uhvati, grabiš kao lud bez reda i u očajanju obesiš ruke. I stekneš utisak da te život gazi, pa stojiš bespomoćan u vrtlogu, nisi više igrač, već prepreka, koju tok igre pokušava da izgura na ivicu.
Umetnost života (i tantricizma) je u tome da uhvatiš što više nevidljivih lopti, da blagovremeno presudiš koje moraš da uhvatiš i koje možeš da zanemariš i da na one koje promašiš, ili te lupe u glavu, odmah zaboraviš.
Čini mi se, izjavio sam, da dobar igrač mora da ispunjava četiri uslova. Mora postići emotivno - misaonu samokontrolu. Kad se buka umiri i majmuni se sporazumeju o koegzistenciji, mora se iz duha izbaciti sve što ne spada u trenutak. Onda mora pažnja da se suzi na ono šta se u suštini zbiva, na stvari kakve su. Situaciju mora da presudi hladnokrvno, brzo i bez iluzije. Tek onda može da ispuni četvrti uslov, koji je najvažniji. Odaziv ne sme da bude reakcija. Ako je igrač pažljiv i spreman na sve, ne očekujući ništa, izazov ga pogađa u stanju pune ravnoteže. Samo u takvom stanju može ispravno da presudi situaciju. I onda - prenaglašen čin umesto odaziva. Akcija umesto reakcije.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
sta je tu korisno?
