Зашто је Православље истинита вера?
Алексеј Осипов
професор Московске Духовне Академије
Данас смо сви ми у таквој ситуацији, да нам никако није могуће да одвојимо себе од света. Шта је истинита вера? Живимо у свету религијдког плурализма. Суочавамо се са толико мисионара, од којих сваки нуди своје идеале, своја животна мерила, своје религиозне погледе, да вам претходне или моја генерација не би завидела на овоме. Нама је било лакше. Главни избор са којим смо се ми суочавали је био избор имеђу религије и атеизма.
Сад је ваш избор шири, али далеко тежи. Пронаћи одговор на питање да ли Бог постоји или не, то је само први корак. Ако особа дође до тога да поверује да има Бога, шта се дешава после? Има много вера, али којој би требало прићи? Треба ли неко да постане Хришћанин, или, зашто да не муслиман, будиста или кришнаит? Ја их нећу све навести. Данас постоји толико много религија, ви то сигурно боље знате од мене. Зашто?
Добро, крчећи себи пут кроз честаре и џунгле овог мултирелигиозног друштва, особа је постала Хришћанин. Схватила је да је Хришћанство најбоље, да је права религија.
Али која врста Хришћанства? Има толико много струја. Шта треба неко да буде? Православан, Католик, Пентакосталац, Лутеран? Опет их има безброј. Ово је ситуација са којом се млади суочавају данас. Сем тога, главни представници нових и старих религија, неправославних деноминација активно подижу глас, и имају веће шансе да објаве своје погледе у масовним медијима од нас, Православних.
Према томе, прва ствар са којом се неко суочава данас је широка разноликост вера, релиија, погледа. Из тог разлога бих желео да брзо прођем кроз ову уздужну ватру, која се отвара данас пред људима који траже за истином, и укратко размотрим, узимајући међутим у обзир основне одлике, зашто би неко требао да буде не само Хришћанин, већ један Православни Хришћанин.
Овде је први проблем „Религија или атеизам“. На различитим конференцијама, чак и на високом нивоу, сусретао сам високо образоване, учене људе, не површне људе, који би ми увек постављали иста питања: Ко је Бог? Да ли Он постоји? И чак: Зашто ми је Он потребан? Или, ако Бог постоји, зашто Он не одржи говор на заседању Уједињених Нација и објави Своје постојање? Људи могу рећи чак и овакве ствари. Шта треба да им одговорим?
По мом мишљењу, можемо одговорити на ово питање користећи главну идеју савремене философије, која је најбоље изражена у концепту егзистенцијализма. Шта је објекат људског постојања, који је смисао људског живота? Сигурно је, пре свега, сам живот. Шта би друго могло бити? За којим смислом ја тежим, када спавам?
Смисао живота може бити једино у његовом схватању, „уживању“ у плодовима нечијег живота и делатности. И нико никада није тврдио или веровао, нити ће у будућности, да би коначни циљ људског живота могла бити смрт.
Управо вде лежи непрелазна подела између религије и атеизма. Хришћанство тврди: за човека овај људски живот је само почетак, предуслов и припрема себе за вечност: Спреми се, вечност чека на тебе. Хришћанство говори: да би ушао, мораш радити ово, и бити овакав.
А која је идеја атеизма? Нема Бога, нема душе, ни вечности, тако да човече, веруј, вечна смрт те чека! Зар не осећате ужас, песимизам и очај у тим речима? Оне чине да се нечија крв следи: Човече, вечна смрт те чека. Да не помињемо чудне аргументе, да их тако благо назовемо, којима поткрепљују ову идеју. Само ова фраза чини да се људска душа најежи. – Нема шансе, ја не могу да прихватим такву веру.
Ако се неко изгуби у шуми и тражи излаз, пут ка кући и пронађе некога кога ће питати: „Да ли постоји излаз одавде?“ И кад би му онај други одговорио: „Не, и немој га тражити, смести се овде како знаш“, да ли би му неко веровао? Сумњам. Зар не би тражио даље? И када нађе другог човека, који би му рекао: „Да, постоји излаз, рећи ћу ти знаке и ознаке како ћеш моћи да се вратиш кући“, зар му неко не би веровао? Исто се дешава, када човек изабира своје погледе између религије и атеизма. .............
наставак на
http://www.pravoslavni-odgovor.com/