Комесарска управа, која је била технички орган без икаквих политичких претензија, формирана је после припреме и преговора са надлежним немачким властима (јер другачије није ни могло).Иницијатор, са српске стране, био је Милан Аћимовић, раније управник града Београда и министар унутрашњих дела (политички припадао Милану Стојадиновићу)Од Немаца је тражено, „да поштују одредбе међународног права, да остану на снази наши грађански и кривични закони, као и наше судске власти, пошто је постављање полиције и службе безбедности од наших органа сама југословенска влада предала уговором о примирју; да Српска православна црква има да настави свој рад несметано и са истом организацијом и у новој ситуацији, а наше власти имају је и даље у томе помагати; да наша домаћа управа може располагати својим финансијама да би била у стању да чини неопходне помоћи, као: исплате породицама ратних заробљеника и помоћи избеглицама из свих крајева Југославије; да се чланови српске цивилне управе у Београду зову комесарима министарства и имају се сматрати адвокатима нашег народа пред окупационим властима.У овом смислу потребна нам је и званична потврда од стране врховног представника немачких окупаторских власти на нашем тлу; да се у црквама има и даље за време службе помињати име Њ.В. Краља Петра II и српског патријарха као и надлежних архијереја и да слике Краља Петра II по надлештвима и приватним домовима имају остати и бити поштоване, јер ми и даље остајемо верни поданици свога Краља, да судови имају изрицати пресуде у име Њ.В. Краља Петра II (Немци овај услов нису примили); да српска цивилна управа у Београду има право доношења уредби ради регулисања насталих проблема у народноме животу; да има право постављања и отпуштања свих чиновника, а лица у која окупар не буде имао поверења и чије остајање на положајима буде сматрао угрожењем своје безбедности, окупатор ће оптуживати пред нашом цивилном управом, која ће даље поступати по одредбама међународног права и закона осталих на снази; да се приватна и црквена својина, као и она државна која не служи непосредно рату, има поштовати“.
Уз ове услове, које су Немци примили, Димитрије Љотић је генералу Ферстеру (Forster) предао још два меморандума; у првоме је молио за наређење усташким, бугарским и мађарским властима „да пусте из затвора многе хиљаде похапшених Срба и да зауставе прогоне, покоље и уништење српског народа“ , у другом меморандуму је молио, „да се наши официри, подофицири и војници не одводе у немачко заробљеништво, већ да се, као и у Грчкој, пусте својим кућама“.
Особеност састава Комесарске управе била је у томе, да њу нису сачињавали ни представници само једне политичке групе, ни личности, који иза себе не би имале извесно политичко залеђе из недавне прошлости.У овој комесарској управи биле су заступљене све српске странке и покрети осим Савеза земљорадника чије је тадашње вођство било у иностранству.Групу др Милана Стојадиновића заступали су; Милан Аћимовић као комесар Министарства унутрашњих послова; Момчило Јанковић као комесар Министарства правде; Душан Летица као комесар Министарства финансија. Групу Драгише Цветковића заступао је Душан Пантић као комесар Министарства поште, телеграфа и телефона.Демократску странку заступао је Ристо Јојић као комесар Министарства просвете.Народну радикалну странку др Лазо М. Костић као комесар Министарства саобраћаја.ЈНС представљао је Јеремија Протић као комесар Министарства исхране.За комесара Министарства грађевина био је узет инж Станислав Јосифовић као стручњак.ЈНП Збор представљали су инж. Милосав Васиљевић као комесар Министарства привреде и др Стеван Иванић као комесар Министарства народног здравља и социјалне политике.Десет комесара имало је десет заменика.
Комесарска управа била је образована 30. априла 1941. године, када се била почела формирати и група око пуковника Драгољуба Драже Михајловића.У записнику седнице Савета комесара унет је Михајловићев одговор, који гласи: „Ја сам генералштабни официр и врло добро знам каква су права окупатора на заузетом подручју.Ја нисам остао у шуми да својим испадима правдам непријатељу његове репресалије већ да спремим Краљу и влади војску у југословенским планинама за одлучну битку пошто су краљ и влада овога пута изашли без војске у иностранству.Образовање Савета комесара одобравам и поздрављам“.
Образовање Комесарске управе унело је извесно смирење у народ, који се почео сналазити.Савет комесара остао је на управи администрацијом земље од 30. априла до 29. августа 1941. године.То су скоро четири пуна месеца за време којих је савет комесара учинио неколико врло корисних ствари; прво, одбио је да донесе закон против Јевреја у Србији, и у Србији за сво време окупације закон против Јевреја није донет.Друго, одбијен је захтев Немаца, да се банатским Немцима прода Панчевачки рит.Треће, извршена је благовремена замена југословенских новчаница за српске на територији окупиране Србије.Тиме је усташама било онемогућено да огромне количине југословенских новчаница пребаце, купујући последње остатке робе у Београду и Србији.Четврто, решено је чиновничко питање и, на тражење Немаца, основан је посебан Комесеријат за чиновничка питања на челу са Танасијем Динићем.Пето, створен је српски Црвени крст, чиме је била створена могућност „проналажења ратних заробљеника, вођење бриге о њима, омогућавање породицама преписке са њима и слање пакета у заробљеништво“.
Комесарска управа је била административно тело, које је само у мирним данима могло одговорити свом задатку.До 22. јуна 1941. године владао је у окупираној Србији ред и мир.Пуковник Михајловић и група која се била окупила око њега нису подузимали никакву акцију.До напада Немачке на Совјетски Савез били су мирни и југословенски комунисти.Од 22. јуна 1941. године почиње њихова активност.Неки од њих, иако интелигентни и идеолошки изграђени, веровали су да је тога дана почела светска револуција, због тога су одушевљено пошли у акцију.Од 22. јуна 1941. године комунисти почињу са својом акцијом која је имала разне видове.Мир на окупираном подручју Србије био је озбиљно поремећен.Авети хаоса и злочина биле су се наднеле над земљом.
_________________ Banjalucanin-to je zanimanje!
|