|
Ostaje nam još nekoliko godina?
Pako Raban - veliki modni mag, kreator i vizionar, poznat po svojim neverovatnim onostranim iskustvima, smatra da je naša civilizacija došla do tačke pucanja i da će najpogubniji biti ulazak u eru Vodolije; Ako nam je jedina nada okretanje ka duhovnosti, koliko šansi imamo?
Po nepisanom pravilu, koje svakako nije tačno, interes za duhovnost i onostrana iskustva rezervisan je za slabe, siromašne i ucveljene, koji na onostranoj ravni očekuju nadoknadu za svoj napaćeni ovozemaljski život. Međutim, primer istaknutog modnog kreatora, Pako Rabana, uverava nas da slavni i bogati takođe imaju veoma duboke i lucidne spiritualne uvide.
"Bog mi je svedok sa koliko sam patnji i nespokoja napisao sleđeće stranice. Da li sam imao pravo da ih napišem? Međutim, ništa nisam izmišljao. Ovo što sledi samo je plod dugih decenija čitanja i razmišljanja u svetlosti antičkog znanja, i potvrđeno je događajima koji su mi bili pokazani na sedmoj vibracionoj ravni, zbog kojih sam se vratio na Zemlju. Strah pred Bogom naveo me je za trenutak da posumnjam da li je neophodno da sve to otkrijem, ali dok sam pisao ove stranice dvadeset i četiri starca obredno su se okupila oko mog stola, strogo upirući prstom na hartiju, naređujući mi: "Piši"!
Ove reči napisao je niko drugi do Pako Raban, modni kreator svetskog renomea čije ime je i zaštitni znak najmagičnijih svetskili parfema. Inače, Pako Raban je poreklom iz Španije. Rođen je 1934, u Baskiji, ali za vreme španskog građanskog rata, bežeči od firankista, sa porodicom dolazi u Francusku gde studira arhitekturu, a zatim glamurozno ulazi u svet visoke mode. Međutim, nedovoljno je poznato da je ovaj inventivniŠpanac i odličan poznavalac raznih religijskih pravaca čiji koreni su okultno ezoteričnog karaktera.
Svoje duhovno traganje i sazrevanje Pako Raban opisao je u knjizi objavljenoj pod naslovom "Putanja", a o apokaliptičnim događajima pisao je u svom delu "Apokalipsa iz ere u eru" (koja je svojevremeno objavljena i na srpskom jeziku u izdanju "Paideie") zbog koje je ovaj mag mode prozvan "pariškim Nostradamusom".
Evo kako Pako Raban sagledava budućnost.
Trgnuti se na vreme
Sudbina čovečanstva nije nešto potpuno apstraktno što treba da prepustimo nekolicini političara za koje su termini održavanja izbora, nažalost, preči i važniji nego eshatološki termini,. Najbitnije je da ubedimo sebe da se ne mora odigrati ono najgore. Ako bi čovečanstvo, trgnuvši se na vreme - što hitnije - uspelo da uđe u eru Vodolije bez sveopšte katastrofe, onda bi se pokazalo dostojno svog imena i svog Tvorca".
Danas su, više nego ikada ranije, naučnici i religiozni mislioci saglasni kada je reč o apokaliptičnim
momentima. Oštećenje ozonskog omotača i zagađenje prirodne sredine s jedne strane, i ideološko-etnički sukobi sa druge strane, kao da najavljuju kraj vremena, odnosno kraj istorije kakvu poznajemo (o ovom društveno - političko - ezoterijškom fenomenu iz redova političkih analitičara najjasnije je pisao Frensis Fukujama).
"Kao i sve predhodne civilizacije, i naša je došla do tačke pucanja"; "Ovako više ne može dalje" -neke su od ključnih misli koje Pako Raban iznosi u knjizi "Apokalipsa iz ere u eru".
Dalje, Raban smatra da će na samom prelasku iz ere Riba u eru Vodolije biti mnogo nesrećnih događaja, koji mogu da se izbegnu samo pod jednim uslovom - da se savremeni čovek trgne. Pod tim on podrazumeva osvešćenje duhovnih vrednosti u čoveku koje su usled materijalističke kulture u kojoj živimo, nažalost, potisnute.
Na prvi pogled, Pako Rabanovi duhovni apeli podsećaju na pozive Nju ejdž- propovednika, međutim, Raban pokušava da nas vrati na izvore duhovnosti koje smo davno zaboravili. Kada je reč o pripadnosti nekoj organizaciji ili sekti, Raban kaže: "Što se tiče sekti, pripadam jednoj jedinoj kojoj moram da pripadam, 'Sindikalnoj komori modnih kreatora' ". Drugim rečima, pod pojmom duhovnosti ne treba shvatati određeni pravac, pa se on poziva kako na hrišćanstvo, tako na islam, vedizam i ostale religije kojima ne pristupa dogmatski, već ezoterično.
Stravičan film
Raban se dugo dvoumio da li da javno iznese svoja spiritualna iskustva koja je stekao boraveći na, kako kaže, sedmoj vibracionoj ravni. Ipak, odlučio se da ih obznani: "Osetio sam da je došao trenutak kada me ljudi neće unapred, ne saslušavši me, svrstati među čiste luđake. Što se tiče atributa 'prosvetljen' koji mi je ponekad pripisivan, rado sam prihvatio: više volim da svetlim nego da budem ugašen'", kaže duhovito.
Još u ranom detinjstvu, budući mag visoke mode i "pariški Nostradamus", kako su ga prozvali pripadnici sedme sile, doživeo je viziju koju opisuje sledećim recima: "Kada mi je bilo sedam godina, dok sam ležao na krevetu u polusnu, moj duh, trudeći se da potre vreme, polako se uzdizao iz nepomičnog tela. Tada me je nešto odjednom prenelo pred veoma jaku svetlost čije poreklo nikada nisam mogao da odgonetnem. Kasnije sam polako shvatao da sam ponovo proživeo trenutak koji je predhodio mom silasku na Zemlju, mojoj poslednjoj inkarnaciji. Više nisam bio svestan sopstvenog postojanja, bio sam stopljen sa izvorom svih svetlosti i svih saznanja. Nalazio sam se licem u lice sa Božanstvom, sa tim ogromnim središtem što vibrira u ritmu kosmosa.
Nagonski sam znao da se nalazim na sedmoj vibracionoj ravni, onoj najvišoj, u kojoj je sve Suština. Više nisam imao oblik tela, bio sam celina koja vibrira i svetli. Svaka sekunda bila je ravna večnosti. Bio sam srećan, posmatrao sam veliko prostranstvo i opštio sa Beskonačnim. Bio sam srećan što više nisam bio ja, već On. Bio sam stopljen sa Sveukupnošću. Taj zanos je od jednom bio prekinut. Moja radost bila je poremećena. Okrećući se od lica Jednog, video sam nešto što mi se učinilo kao svetleći znak X. Bila su to dvadeset i četiri starca, posmatrali su me veoma ozbiljno. Uputio sam im nemo pitaje - opštili su sa mnom bez i jedne reči: 'Šta hoćete od mene?'
'Moraš ponovo da siđeš, ponovo da se zgusneš'.
Smesta sam odgovorio, zaurlao sam: 'Nee! Završio sam svoju karmu na planeti Zemlji'...
'Pogledaj', rekoše mi oni.
Ugledao sam našu lepu Plavu planetu. Približavalo im se jedno biće. Celina, za koju sam slutio da sam to ja, spremala se da odabere ljudsko telo u kome će se otelotvoriti. Tada sam sagledao sudbinu čovečanstva. Bio sam ispaljen u apsolutno stravičan svet odraslih. Pred mojin užasnutim očima izredali su se stravični prizori čiji ću svedok biti tokom svog postojanja na Zemlji. Prvo sam video rat koji je buknuo u mojoj zemlji, Španiji, i prva bombardova nja čija meta su bili civili, stanovnici Gernike. Ti bratoubilački razdori duboko su obeležili moje detinjstvo, frankisti su mi streljali oca! Ja sam sa majkom morao da bežin prekopsnežnih planina u Francusku, zemlju u kojoj sam našao utočište. Po tom, video sam strahote rata koji s dogodio između 1939. i 1945. godine, sa krvožednim diktatorima, surovim režimima i logorima smrti. Čuo sam urlike žena i dece, žrtvovanih i ugušenih gasom u Aušvicu, Buhenvaldu i drugim logorima. Na moju nesreću i na nesreću čovečanstva istorija je potvrdila moje vizije", na pisao je Raban u knjizi "Apokalipsa iz ere u eru".
Suština zabrinutosti
Suština Rabanove zabrinutosti je ulazak čovečanstva u novu istorijsku etapu, eru Vodolije. Spiritualno "trzanje" o kome govori i piše ovaj slavni modni kreator i vizionar od presudnog je značaja za njegova duhovna sagledavanja. Pozivajući se na sopstvene vizije, ali i na svete tekstove Veda, Korpus hermetikuma, Biblije, Kurana, Nostradamusovih Centurija, brojnih vidovnjaka i proroka, Raban svedoči o pustoši koja će zadesiti Zemlju, o ekološkoj katastrofi o kojoj pišu biblijske knjige kao što su "Knjiga proroka Danila" i "Otkrivenje Jovana Bogoslova".
Kada počinje era Vodolije
Teško je ustanoviti kada je i da li je počela era Vodolije. Prema nekim ezoteričnim autoritetima, u eru Vodolije čovečanstvo je uplovilo još 1904. godine. Neki, pak, smatraju da smo u eru poslednjeg znaka Zodijaka ušli sa početkom 2000. godine? Međutim, Raban smatra da ne treba da robujemo kalendaru koji je iznedrila naša civilizacija. Na primer, 2000. godina nije obeležila kraj milenijuma u kalendarima Arapa i Jevreja. Raban nam preporučuje da se držimo "procesione" godine i da ćemo u eru Vodolije ući 2010. godine.
Zemlja se ne okreće samo oko Sunca, već i oko svoje ose. Nesimetričnost Zemlje, kao i privlačne sile Sunca i Meseca, na veoma složen način izazivaju poremećaj kretanja naše planete. Pod pojmom procesija podrazumeva se lagano kruženje pola ekvatora oko pola ekliptike. To znači da pravac Zemljine ose u odnosu na zvezde i nebeski svod - nije stalan. Naime, pomera se za jedan stepen svake sedamdeset i dve godine, što predstavlja jedan ljudski vek i opisuje pun krug za 25.920 godina. Polarna zvezda je, recimo, polarna samo za našu epohu, a kroz nekoliko hiljada godina njeno mesto zauzeće neka druga zvezda. Dakle, jedna procesiona godina traje, ni manje ni više, nego 25.920 naših godina ili - šest milenijuma. Zvuči vrtoglavo, zar ne?
Međutim, sa stanovišta kosmičke istorije pomenutih šest milenijuma je kao jedan sekund. Stari Grci su procesionu godinu nazvali Velikom godinom koja, kada bi se navršila, označavala da se Zemlja vratila na isto mesto na ekliptičnoj liniji. A, tzv. Velika godina podeljena je na dvanaest meseci koji traju 2.160 godina i svakom je namenjen po jedan zodijački znak. Poslednja tri znaka bila su Bik, Ovan i Ribe. Prema mišljenju astronoma, ulazak neše planete u sazvežđe Riba odigrao se stotinu i pedeset godina pre Hrista. Ako bismo svoje procene zasnovali na tome da prosečni procesioni mesec traje naših 2.160 godina, onda je do prelaska u eru Vodolije ostalo još nekoliko godina. Dakle, u Novom dobu smo 2010. godine.
Pako Raban je uveren da procesiona godina najvernije odslikava ritmove univerzuma i tvrdi da nas do ere Vodolije deli veoma, veoma malo vremena!
Inicijalna kapisla
Podsetimo se kultnog filma Miloša Formana "Kosa", koji na velika vrata najavljuje Novo doba... Ovaj film je bio inicijalna kapisla za veliki broj mladih da počnu da se interesuju za istočnjačku filozofiju i mistiku. Tada su se, kao i danas, masovno praktikovale najrazličitije tehnike meditacije u težnji da se dosegne ono što se u Nju ejdžu nazva "modifikovano stanje svesti" (MSS). A, u stvari, nije reč ni o kakvoj novotariji, već o drevnom sistemu dostizanja nadsvesti, koji je prisutan i u hrišćanskom misticizmu. Sugestija Pako Rabana da se čovečanstvo "trgne" ne znači ništa drugo nego da počne da se penje na lestvici razvoja svesti, čija evolucija može da utiče na sinhronizovaniji kontakt čoveka sa Prirodom, a samim tim, izbegle bi se, prema Rabanu, brojne katastrofe u vidu gladi, pomori, zemljotresa...
Bez obzira kakav nam je pogled na svet (spiritualistički ili materijalistički), gledano čisto astronomski, na pragu smo nove kosmičke etape. Zabavljajući se, u periodu dokolice, pogledajmo još jednom Formanovu "Kosu", i uživajmo u muzici i pesmi koja prati ovaj besmrtni film. Ko zna...
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
