banjalukaforum.com

Sad i da mogu , ne bih cirilicu koristio. Zbog takvih "Srbendi"i takvih "pravoslavaca" jedva cekam raskol, da se od nesoja i nekrsta posokcenjackog pravoslavni Srbin distancira.

Maran ate, je li ovo bijase u tvojoj parohiji (znam da je u tvojoj jeretickoj crkvi): OZENIO SE JEROMONAH!

Zivjeli mladenci!
Dirk - 13. децембар 2005. у 11.03 (*.veze.net)
Ljubav nadilazi sve Kanone!
Iz dobro obavestenih krugova saznajemo da se ozenio jeromonah Andrej Chilerdzic, sluzbenik Patrijarsije.
Na redu je Dobrijevitch...


--------------------------------------------------------------------------------

НЕШО - 13. децембар 2005. у 11.09 (*.neobee.net)
Па, пост је...


--------------------------------------------------------------------------------

Dirk - 13. децембар 2005. у 11.20 (*.veze.net)
...a i treci milenijum je...

Nego setih se mladozenje kad se celivo bratski sa Jusuf Spahicem na TV Bgd kad je onomad gorela ona nesretna dzamija...

Ljubav, bato! Sa svim svojim cudesnim plodovima...


--------------------------------------------------------------------------------

Drnda. - 13. децембар 2005. у 11.29 (*.EUnet.yu)
On je arhimandrit a ne jeromonah.
El ovo neka Dirkova patka iz Kurira ili Nacionala ili se covek odrekao monaskog reda?


--------------------------------------------------------------------------------

Крстоносица - 13. децембар 2005. у 11.53 (213.244.*)
Код овог што дирка , све чиста ексклузива бато!
Хм, јеси ли размишљао о покретању неког таквог часописа?
''Све о свима (осим о мени)''као назив, нпр?


--------------------------------------------------------------------------------

marince (nastavnik) - 13. децембар 2005. у 12.49 (регистровани члан)
Shvatas li ti tezinu svojih rijeci ako to nije istina a i da je istina zbog čega je toliko važno opet vaditi trun iz oka brata svoga...(ostatak znaš)?


--------------------------------------------------------------------------------

Dirk - 13. децембар 2005. у 16.22 (*.veze.net)
Ormance oprosti, trebalo je da sacekam da ti prvi objavis, ipak si ti odje Numero Uno...

Krstovrdalice, bezbedna si dok ne pocne serija o tebi, zato se bolje pripazi Mada ćemo se radovati kad se budes konacno udala pa makar i za Dobrijevitcha


--------------------------------------------------------------------------------

Ду_Баста - 13. децембар 2005. у 16.45 (206.191.*)
Помоз` Бог,

уздрма се православље из темеља на уласку у трећи миленијум од пољубца када је упаљена ђамија.




--------------------------------------------------------------------------------

Deja Vu - 13. децембар 2005. у 17.32 (*.eunet.yu)
Kako saznajemo iz dobro obaveštenih krugova, zbog čitave situacije, kao i predstojećeg saslušanja, Jovanović je jako uplašen i ne živi više u porodičnom stanu. Navodno se distancirao od svih novinara, a prijateljima se javlja s neidentifikovanih brojeva telefona. Pritom je saznajemo pojačao svoje lično obezbeđenje, a u javnosti se poslednji put pojavio pre desetak dana.

(Sa foruma Pravoslavlje SC)
-------------------------------------------------------------------------

Ha-ha-ha!!!

МА само латинске јеретичке постове цитира, а и сајтове. Прави ЛАТИН

_________________
ДОГОДИНЕ У ЈЕРУСАЛИМУ, ЦАРИГРАДУ

OZENIO SE JEROMONAH!

Sluzi u patrijarsiji

Рекла-казала приче на нивоу балканских кафеиспијуша. Шта ћеш... кад по цели дан испијају кафе, мора и нешто "интересантно" да смисле, чисто да разбију досаду.

_________________
Маран Ата

Vijest se taji.Cila se ozenio.

Sa papom do Beograda iduce godine:
РАЗГОВОРИ ПРАВОСЛАВНИХ И РИМОКАТОЛИЧКИХ БОГОСЛОВА У ВАТИКАНУ

Чланови координационог комитета Међународне комисије за богословски дијалог између Православне Цркве и Римокатоличке Цркве разговарали су, у Ватикану, 15. децембра 2005. године, са Његовом Светошћу Папом Г. Бенедиктом XVI. Том приликом Папа Бендикт XVI изразио је велику радост због обнове дијалога, која је уследила после година које су карактерисале “озбиљне унутарње и спољне тешкоће”.

Као што смо у септембру ове године већ известили Свесветејши Патријарх константинопољски Г. Вартоломеј, уз сагласност помесних Православних Цркава, обновио је рад комисије за разговоре са Римокатоличком Црквом. У складу са тим, нова фаза дијалога требало би да започне у току ове недеље у Риму.

Папа Бенедикт XVI је, поводом обнове разговора, истакао два превасходна циља – превазилажење постојећих разлика и буђење суштинске жеље да се учини све како би се потпуно остварила међухришћанска сарадња.

Мешовиту комисију сачињавају 10 католичких и 11 православних богослова, а предстојатељи комисија су Митрополит пергамски Г. Јован и Кардинал Валтер Каспер.

Извор: http://www.zenit.org

Jedno je biti prvi po casti(kao svaki patrijarh među episkopima),a drugo je biti prvi u vlasti nad svim episkopima i Crkvom.
Kasnije je papa pao u jeres i kao jeretik anatemisan te on nije episkop, on nije u Crkvi.



--------------------------------------------------------------------------------

Ratar - 16. децембар 2005. у 16.58 (*.cable.roger)
Na evropskom Zapadu hrišćanstvo se postepeno pretvaralo u humanizam. Dugo i naporno Bogočovek je smanjivan, preinačavan, sužavan, i najzad sveden na čoveka: na nepogrešnog čoveka u Rimu, i ne manje nepogrešnog čoveka u Londonu i Berlinu. Tako je postao papizam koji od Hrista uzima sve, i protestantizam koji od Hrista traži najmanje, pa često i ništa. I u papizmu i u protestantizmu na mesto Bogočoveka istavljen je čovek i kao najviša vrednost i kao najviši kriterijum. Izvršena je bolna i tužna korekcija Bogočoveka, njegovog dela i njegovog učenja. Istrajno i uporno trudio se papizam da Bogočoveka zameni čovekom, dok u dogmatu o nepogrešivosti pape - čoveka, Bogočovek nije zauvek zamenjen prolaznim „nepogrešnim” čovekom. Jer ovim dogmatom papa je odlučno i jasno proglašen ne samo za nešto više od čoveka, nego i od svetih Apostola, i od svetih Otaca, i od svetih Vaseljenskih sabora. Ovakvim odstupanjem od Bogočoveka, od vaseljenske Crkve kao Bogočovečanskog organizma, papizam je prevazišao Lutera, tvorca protestantizma. U samoj stvari, prvi, radikalni protest u ime humanizma protiv Bogočoveka Hrista i njegovog Bogočovečanskog organizma - Crkve - treba tražiti u papizmu, ne u luteranizmu. Papizam je stvarno prvi i najstariji protestantizam.
He treba se varati: papizam i jeste najradikalniji protestantizam, jer je temelj hrišćanstva preneo sa večnog Bogočoveka na prolaznog čoveka. I to proglasio za najglavniji dogmat, a to znači: za najglavniju istinu, za najglavniju vrednost, za najglavnije merilo svih bića i stvari u svima svetovima. A protestanti su samo prihvatili ovaj dogmat u suštini, i razradili ga do užasnih razmera i detalja. U samoj stvari, protestantizam nije ništa drugo do generalno primenjeni papizam. Jer je u protestantizmu, osnovno načelo papizma sprovedeno u život od strane svakog čoveka posebno. Po primeru nepogrešivog čoveka u Rimu, svaki protestant je ponovljeni nepogrešivi čovek, jer pretenduje na ličnu nepogrešivost u stvarima vere. Može se reći: protstantizam je vulgarizirani papizam, samo lišen mistike, autoriteta i vlasti.
Svođenjem hrišćanstva, sa svima njegovim beskrajnim istinama bogočovečanskim, na čoveka, učinjeno je to, da je zapadno hrišćanstvo pretvoreno u humanizam. Ovo može izgledati paradoksalno, ali je istinito svojom neodoljivom i neuklonjivom istoriskom stvarnošću. Jer je zapadno hrišćanstvo, u suštini svojoj, najodlučniji humanizam, pošto je čoveka proglasilo nepogrešivim, i bogočovečansku religiju pretvorilo u humanističku. A da je tako, pokazuje to što je Bogočovek potisnut na nebo, a na njegovo upražnjeno na zemlji mesto postavljen je njegov zamenik, Vicarius Christi papa. Kakva tragična nelogičnost: svuda prisutnom Bogu i Gospodu Hristu postavljati zamenika! Ali ova se nelogičnost ovaplotila u zapadnom hrišćanstvu: crkva je pretvorena u državu, papa je postao vladar, vladike su proglašene za knezove, sveštenici su postali vođe klerikalnih partija, vernici su proglašni za papske podanike, Evanđelje je zamenjeno vatikanskim zbornikom kanonskog prava, evanđelska etika i metodika ljubavi zamenjena je kazuistikom, jezuistikom i „svetom” inkvizicijom. A to znači: sistematskim uklanjanjem, uništavanjem svega što ne klanja papi, pa čak i nasilnim prevođenjem u papsku veru i spaljivanjem grešnika u slavu krotkoga i blagoga Gospoda Isusa! (Odlomak iz
„SVETOSAVLJE KAO FILOSOFIJA ŽIVOTA”,PREPODOBNI JUSTIN ĆELIJSKI)

Drugim rijecima : pregovori i dogovori vrse se sa antihristom!!!

Па и Св.Марко Ефески је био за разговоре

_________________
ДОГОДИНЕ У ЈЕРУСАЛИМУ, ЦАРИГРАДУ

I poslije razgovora je rekao:"CUVAJTE SE PAPISTA KAO ZMIJA."

PAMETNOM DOSTA SVE PRICE O TIM RAZGOVORIMA, ALI NEKIMA NIJE.

Postoje propisi po kojima se jeretici vracaju u Crkvu. Priznanje rimokatolickoj jeresi da je Crkva, SPC dala je sebi samovlast iznad Crkve. Kanoni su pogazeni: otpale i odlucene jeretike priznati da su Crkva jest izdaja Crkve i tu Crkve vec nema. Ima forma (Sluzba), izgubljena je sustina (Blagodat).
Zena nerotkinja moze da zivi u ljubavi sa svojim muzem, ali ne moze da rodi cin ljubavi: dijete!

To je već odavno tako.

-Aj-jaj-jaj- kazu stari ljudi kad se nesto zabrlja. Pa, vadere, ziv bio, zar Blagodati ima u sektama?
Aj-jaj-jaj!

Како код вас JERETIKA паписта

_________________
ДОГОДИНЕ У ЈЕРУСАЛИМУ, ЦАРИГРАДУ

Stavio si Tarasa Buljbu za avatar, a papi se uvlacis pod rep? Nesto ne ide!On je papiste onako...znas...mahnu sabljom...

Ти се папистима под рп савијаш, чак њихово писмо користиш
-------------------------------------------------------------------------------------------------
КОНАЧНИ ОБРАЧУН
револуција-евроазија-традиција

_________________
ДОГОДИНЕ У ЈЕРУСАЛИМУ, ЦАРИГРАДУ

Osvice zora Svetoga Nikole


Decembar 6. 2005. godine. Osvice zora dana posvecenog svetom Nikoli Miraklijskom: Nikoljdan!

U Nikolino vrijeme Crkvu je ugrozio Arije svojim pogresnim ucenjem o Hristu. Arije bijase vrlo ugledan i uticajan i u Crkvi i na dvoru cara Konstantina i cuven bijase Arije cijelim carstvom i još dalje.
I raširi se naopaka nauka, jeres arijevska po Crkvi i zemljama carstva i uze velikoga maha među svestenstvom i narodom.
Tom djavoljom naukom zabavi se Prvi Vaseljenski sabor u Nikeji 325, godine. Na Saboru Arije vatreno zastupa i brani svoju jeres, te svojom vjestom retorikom i Sotoninom potporom poce polako da preobraca i mnoge episkope. Tada Sv. Nikola skoci kao oparen i pljusnu samarcinu Ariju, poganiku episkopskog cina.
Skocise ostali episkopi i pobunise se na Nikolu i istjerase Nikolu sa Sabora. Vojni strazari ispratise Nikolu do izlaznih vrata i ponovo zatvorise za njim.
I privede sa taj dan kraju i noc se spusti nad Nikejom.
Šta li je Nikolu još cekalo da se Gospod te noćine javi ucesnicima Sabora:
„ Ne dirajte dragog i vrijednog mog Nikolu, no ga vratite i ne pravite mu smetnje, jer je na pravom putu.”
I poslase po Nikolu odmah zorom i dodje Nikola opet u Sabor i ne malo zatim istjeran bi Arije iz Crkve i njegovo ucenje oglaseno za jeres.
Slično je vrijeme danasnje onom vremenu Nikolinom. Onda bijase arijanizam danas se raširio bezbozni ekumenizam.
Pravoslavlje cuva Istinu i tu se ne prave kompromisi. Rimokatolici i ostali jeretici dobrovoljno su otpali od Crkve i izbaceni su iz Crkve.
I za svo to vrijeme uvedose rimokatolici niz novotarija i naopakih dogmi i pogresnih ucenja. Zrno po zrno pogubne Sotonine nauke pa kroz dane, mjesece i godine i kroz vekove potpuno su izopacili i ono stanje zbog kojeg su bili izbaceni.
I šta sad? Da li se oni kaju trazeci jedinstvo sa Crkvom?
Ne,ne! Oni, gle zamke Djavolje, oni traže da se mi prilagodjavamo praveci kompromise sa njihovom jerestinom, ne bi li tako Sotona dokrajcio Hristovu Crkvu i ustolicio svog ucenka papu (Antihrista).
O, Sveti Nikola Miraklijski, zamoli Gospoda da posalje novog Nikolu da otvori oci zabludjelima i slijepima ne bismo li se na pravi put Hristove Crkve ponovo vratili.

Svečano bdenje povodom jubileja Beogradske nadbiskupije
RTS - Utorak, 6. Dec 2005.

Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar pozdravio je u katedrali Svetog Antona Padovanskog sve učesnike zajedničke molitve povodom završetka proslave 80. godišnjice od ponovnog uspostavljanja Beogradske nadbiskupije. Hočevar je posebno pozdravio visoke predstavnike Srpske pravoslavne crkve episkope bačkog Irineja, šabačko-valjevskog Lavrentija, vranjskog Pahomija, jegarskog Porfirija i ministra vera Milana Radulovića. Episkop Irinej...

PAPA NA BEOGRADSKOM PROLECU 2006?

Prema nadbiskupovim rečima, odlaganje blagoslova Nadbiskupije razlog je što završnim svečanostima neće prisustvovati visoke zvanice iz Vatikana, koje bi Beograd trebalo da posete na proleće 2006. za kada je, prema sadašnjim planovima, pomereno osveštanje nadbiskupskog sedišta.

Izvor:
http://www.danas.co.yu/20051205/hronika1.html

ПИСМО ЈЕРОМОНАХА ИРИНЕЈА БУЛОВИЋА ВЛАДИЦИ ЛАВРЕНТИЈУ
Атина, 26. нов. / 7 дец. 1972
Од стварања света 7480.

Ваше Преосвештенство, уважени свети Владико.

Благословите! Опростите што Вам досађујем овим писмом, но повода за њј, су два. Први: видех негде лепе божићне честитке у издању Ваше Епархијске штампарије, те бих замолио да изволите наредити администрацији ваше Епархије да ми пошаље 50 комада, разуме се са рачуном заједно, да платим.

Други: опростите ми, но из црквене штампе видим, а и иначе се чује, да ви, владико свети, којег иначе и ја и толики други уважавамо због несебичне и безрезервне преданости делу ширења речи Божје, прилично “екуменишете” по Западу на начин који не предвиђају св. Канони.

Наиме, може се, и треба бити пријатељски расположени према сваком, и бити отворен за разговор са сваким и омогућити сваком да упозна Св. Православље.

Но све је то јасно Молитве, заједничарење с инославцима је друго. Оно је, под претњом рашчињења и одлучења изричито и непопустљиво забрањено свима нама, од Патријарха до обичног крштеника (ср. Само 45 апост. Правило а и толика друга).

Забрањена је и приватна заједничка молитва с инославним, а камоли учешће, активно учешће иноверних у православној св. Литургији, том изразу и печату црквеног јединства у вери, а не средству за постизање тог јединства.

А Ви. Преосвештени, на жалост моју и свих Ваших поштовалаца не држите много до тог већ разни протестанти и други певају, док ви слушате, или читају апостол, итд. (на пр.. Тако нешто чак и не осећајући да је ту посреди нешто канонски шкакљиво, износи један чланкописац у последњем “Православљу”, од 1. 12.1972,

где вели како је пастор читао Апостол у Вашој Литургији. Ако се сећате, пре годину, о. Атанасије и ја смо, мада с горчином и болом у души, били приморани,

по савести, да одбијемо част саслужења с Вама баш због тога активног присуства инославних у Литургији, док у другим приликама, када нема тога већ је Литургија само за православне и од православних, увек радо прихватамо част саслужења са Вама.

Но, молим, чујте и почујте најљући бол мој, и љуту тужбалицу. Дознадох наиме, да сте учинили нешто што се једва усуђују да учине и најлевичарскији

“фанариотски екуменици “ а то је, авај, не само молитвено општење с инославцима, што се још можда може и појмити због прилика у којима сте на Западу, већ “светотајинско, причасно општење, општење у Трпези Агнецевој.

Конкретни податак гласи да сте на служби у Аусбургу, јуна 1971, причешћивали “ или почели причешћивати све одреда, ко год је хтео: православне, Латине и протестанте. Ако је то тачно, онда леле и куку!

Зао ми је што овако зборим, но моје речи извиру из бола мога срца и из протеста целог мога бића, и као монаха и као човека који покушава да богословствује из Св. Отаца и по њима. И то да учини ко? Наш омиљени и познати Владика Лаврентије!

Ако је горња вест тачна (а оне претходне о заједничком мољењу су тачне, јер сам и сам видео), ја Вас молим, не у своје име, већ у име Светог Саве и Св. Симеона, бораца за чистоту вере православне и за очишћење српских земаља од сваке духовне куге, тј. Јереси и кривоверја, у име српских мученика и исповедника, а нарочито у име новомученика наших из последњег рата који у НДХ падоше јер претпо-ставише Православље јереси, у име свих св. Отаца и Учитеља Цркве; у име Светог и неизмењеног Предања Цркве; у име свих прошлих и будућих векова историје црквене, у име самог Господа Христа, Началника и Савршитеља свете и непорочне и савремене вере наше Православне; немојте, Владико, Бога ради немојте!



Досад је Српска Црква вазда уживала велики углед међу Грцима и међу Русима, и уопште у православном свету, због свога трезвеног и благоразумног става према јеретицима, става безјеванђјелскога, по речи: “Будите мудри као змије, и безазлени као голубови!” Немојте, преклињем Вас, да преко Вас и за Вас нама једноверна браћа помисле да се, ето и чеда Св. Саве утопише у баруштинама пуним муља и жабокречине духовне, које се зову милозвучним именом “екуменизам”, и да стану нарицати: “Како падоше силни” (израз еп. Др. Данила).

Надам се да ћете разумети моје мотиве за ово писмо и да се нећете озлобити нити пак оскорбити због оваквог мог призива к Вама. Да Вам не написах ове речи и не упутих ову вапајну молбу, сматрам да ми то неби опростио св. Марко Ефески, чије учење изучавам и о којем припремам тезу, помоћу Божјом и светих Ваших молитава. Опростите и благословите! Уз метанички поздрав, остајем Вашем Преосвештенству одани у Господу недостојни послушник.

Јеромонах Иринеј

П.С. Молим одговор. Преосвећени, по обема тачкама писма.

SOPOCANSKI APEL

ОБРАЋАЊЕ СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ САБОРУ
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ(У манастиру Сопоћани 8/21.2.2001)

Сабравши се у свештеној обитељи манастира Сопоћани, а руковођени бригом и љубављу према светосавском наслеђу своје Цркве, обраћамо се са молитвеним вапајем Светом Архијерејском сабору Српске Православне цркве.

1. Подсећамо Сабор на одлуку донету 1997. о иступању из свејеретичког Светског савеза " цркава" због тога што је он подложан све већој секуларизацији, бављењу дневном светском политиком, окренут религиозном синкретизму. Такође, ССЦ има чланице које уводе нове обичаје у праксу туђу хришћанском предању Истока и Запада (рукополагање жена за "бискупине "и "пасторине "); толерише у својим редовима заједнице које легализују противприродни блуд ( хомосексуализам и лезбејство). Екумено-санкристички дух преноси се и на поједине православне кругове, па су постале честе молитве И богослужења са инославним, што доводи до озбиљних поларизација међу помесним православним црквама и саблазни у православном народу. ( На пример, код нас има све више тзв. " старокалендараца" који, позивајући се на молитвено општење са инославнима присутно у појединим епархијама СПЦ, тврде да је наша Црква постала безблагодатна).

2. Због свега овога безусловно тражимо да се што пре изврши одлука СА Сабора о иступању наше Цркве из ССЦ. Неодржива је као неистинита тврдња да ми то не можемо учинити, осим у заједници са осталим помесним Црквама, обзиром да је свака црква понаособ у ССЦ ушла. Такође, није истина (како је тврђено на солунском скупу православних Цркава оджаном 1998.) да је учешће православних у екуменском покрету засновано на Светом Предању. (Нетачност ове тврдње доказује и образложење одлуке наших архијереја о иступању из ССЦ, дато 1997.) Неодложност и правоваљаност решења о изласку из загрљаја женевске свејереси потрвђује и чињеница да су Јерусалимска, Грузијска и Бугарска црква ССЦ напустиле, а Московска патријаршија се повукла у статус посматрача.

3. Тражимо такође да се однос са римокатолицизмом ( који сви Свети Оци и учитељи Цркве, од Фотија Великог преко Марка Ефеског до Јустина Ћелијског сматрају јересју, а не " сестринском црквом") врати у нормалне оквире разговора о неопходном, а да се престане са било каквим молитвеним општењем са римокатолицима и папом римским под изговором " братске љубави." У овом општењу најдаље је отишао епископ шабачко - ваљевки господин Лаврентије, који се са 36 својих свештеника у августу 2000. поклонио римском папи, тражећи његов благослов. Његови свештеници су на православном антиминсу служили у бенедиктанском самостану у фиренци у коме је 1439. потписана срамна флорентијска унија, што је догађај без преседана у новијој историји СПЦ. Оправдано очекујемо да ће Архијерејски Сабор, следујући Светим оцима, испитати повод који је довео до саблажњавања верујућег народа. Противимо се финансирању СПЦ од стране инославних заједница које је често условљено " противуслугама" у области компромиса по питањима вере.

4. Свим силама се противимо често најављиваном папином доласку у посету Светосавској Србској Цркви. У случају да се та несрећа ипак догоди (што не дао Бог) и да дође човек који је покренуо распад Југославије меморандумом државама КЕБС од 26.11. 1991., благосиљао бомбардовање Срба у Републици Српској и прогласио блажеим Павелићевог духовног оца Алојза Степинца, народ ће, као и 1937., у доба антиконкордатске борбе, умети да брани своје духовно достојанство.

5. Настојавамо да се зауставе извесне тенденције ка увођењу новог календара у нашу Цркву. Треба да останемо верни Светоотачком календару који је у цркви присутан вековима, а потврђен је многим одлукама помесних сабора. Питање календара није пиртање науке него питање канонског празновања Васкрса, очувања богослужбеног круга и постова Цркве, што би било поремећено увођењем новог календара. То би неминовно довело до великог раскола и нашој Цркви што се већ десило у свим оним помесним Црквама које су увеле нови календар. Сматрамо да је најбоља потврда православног календара као иконе времена силазак благодатног огња на Велику Суботу у Јерусалиму.

6. Очекујемо да се у СПЦ покрене унутарцрквени дијалог о свим питањима духовног живота и богословња. Недостатак дијалога доводи до унутрашњих подела на следбенике различитих богослужбених, богословских и пастирских струја, од којих неке представљају новачења туђа Светом Предању. Одбијање овиг дијалога би значило превиђање духовних потреба највећег дела Цркве.

Због свега овога забринути и ожалошћени стањем у коме се наша Мајка Црква нашла тражимо и вапијемо нашим архијерејима да нас чују и услише. На питање којим путем треба ићи, одговарамо речима Светог владике Николаја: " Наш је одговор јасан и заснован на светом јеванђељу и на историјској судбини нашег народа. Ми идемо путем Крста Христова. Не смемо се ни нагнути са тог пута ни лево ни десно, а камоли сићи са њега. Јер пропаст зјапи са обе стране правога пута. Са једне стране је пропаст безверства, са друге стране пропаст кривиоверства. Ми морамо држати пут праве вере која нас снажи и весели. Јер то и јесу истинске одлике вере која право слави Бога, који је православна Морална снага и духовно весеље. Ми идемо путем Светога Саве, који је ишао путем Крста Христова. Савин пут јесте пут националне цркве. Духом Божјим вођен и руковођен Свети Сава је изградио нашу националну цркву, да се у њој као у неком добром суду чува животворно пиће Христове науке и Христове силе за српски народ кроз векове и векове.. то је један одмерен и умерен суд, ни сувише голем, ни сувише мален. Јер да је сувиће голем, пиће би се лако покварило, а да је сувише мален, пресушило би. То јест: ни црквени интернационализам ни протестантски субјективизам, него јеванђелски национализам. Да би тако сваки народ на свету урадио своју цркву и био као једна породица Божија, И сви народи са својим црквама, везани истом вером, истим духом и узајамном љубављу, чинили једну свету васељенску цркву, једну велику породицу Божију. Ни са овога пута ми не смемо скретати ни тамо ни амо, да не бисмо пали у пропаст империјалистичког интернационализма, нити у пропаст протестанрског субјективизма. Ми морамо, дакле, држати пут праве цркве, која право слави Бога - да запаја и сбнажи народ јеванђелским хероизмом, да сједињује народ једним духом у једну Божију породицу и да весели народ као децу Божију небеским весељем. Најзад, ми идемо путем труда и одбране. Наш је труд двојак: да живимо вером и да ширимо веру православну. Наша је одбрана од клерикализма, од протестантизма и од атеизма. Морамо се непрестано и трудити око вере и бранити веру. И морамо се без престанка трудити на снажењу и одбрани своје православне цркве. Ако неко каже: јуче је била опасност по нашу цркву, а данас је та опсаност престала, страшно се вара. То је трубач који свира на спавање. А ми морамо имати у ово време што више трубача који ће свирати на буђење, на устајање, на приправност, на одбрану. Јер онај "непоменик" , коме је наш свети народ са својим свештенством осујетио "ваплоћење у форми закона," ипак иде по овој земљи као дух, као авет, дејствује, дејствује и дејствује."

Молимо се Светим Србима, од светога Саве до владике Николаја да нас умудре на путу верности Господу нашем Исусу Христу.

Просећи молитве Светог Архијерејског Сабора,

остајемо са синовском оданошћу.



Следе потписници Апела - преко 250 свештених лица,
монаха, монахиња...

СОПОЋАНСКА ДЕКЛАРАЦИЈА
а не апел

_________________
ДОГОДИНЕ У ЈЕРУСАЛИМУ, ЦАРИГРАДУ