Dove je napisao:
Ok, I am getting there (cini mi se). Ali, Maran Ata kaze:
'Гномичка воља се појавила као резултат погрешног закључка човека да може сам да опстане без Бога. И десило се што се десило... '
Ako je tako (i sta se to desilo?), zasto je On 'dozvolio' covjeku da se toliko udalji? Ako je vidio da se ovaj udaljava zasto ga nije vratio na pravi put? I, zasto je covjeku dao toliki izbor uopste? To je isto kad bi mi nasoj djeci dali neogranicenu slobodu i volju i onda kad pogrijese mi ih kaznjavamo, a na prvom mjestu trebali smo (kao sto i jeste u stavrnosti) da im postavimo granice i da imaju odredjenu slobodu.
@Aragorn: super usporedba - to vec ima smisla. Samo, kako nekome 'pokazati' ili kako neko zna kad treba ici 'Ljekaru', ako nije 'bolestan'.
Већ смо рекли да је део боголикости човечији везан за нашу слободну вољу коју нам је Бог дао. Иначе би били роботи. Не дозволити човеку да својом слободном вољом одлучује да ли ће и колико бити уз Бога је негирање те слободне воље, тј. претварање човека у робота који нема избора. А Бог никада не противречи сам себи. Грешка је рећи да Бог читаво време не покушава да врати човека на прави пут, јер читава историја обраћања Бога људима (описана у Библији) се своди управо на то - позиве да Му се врате. На крају је Бог у својој љубави према човеку послао и свог јединородног Сина да умре за људске грехе и укаже човеку на пут којим треба да иде како би се вратио Богу.
То указивање на пут повратка опет није могло да буде путем било какве присиле, јер да се опет сетимо - Бог не може негирати нашу слободну вољу. Када је Бог одлучио да се инкарнише у љуском телу, и од Богородице Марије је прво тражио њен пристанак на основу њене слободне воље, и она је пристала рекавши:
Лука 1,38 A Marija reče: evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po riječi tvojoj. I anđeo otide od nje.
Пример са децом ти није добар. Замисли да дете ком си родитељ, кога волиш неизмерно, које храниш, облачиш, покриваш ноћу, итд... и поред све те показане љубави и пажње једног дана се окрене и каже "ко си ти?" или се једноставно окрене не познајући те уопште, и што је још горе послуша неког потпуно непознатог што је у супротности са оним што си му ти рекла да уради? Како би се ти као родитељ осећала? Да ли би то дете везала и "научила памети" ограничавајући му кретање и контакте са другим људима, или би на други начин покушавала да те дете поново препозна као родитеља и почне да те слуша?
Шта би се десило да то дете нема слободу коју има? Разрешење твог примера би водило на две ствари:
1. То да би деца требала бити ретардирана, јер би то представљало ту мању слободу која би по теби осигурала да дете има границе.
2. Да га држиш затворено у стану и "одбраниш" од спољних негативних утицаја.
Решење број један лако резултује у томе да дете постаје неосетљиво на спољне утицаје јер није у стању никога да слуша, па ни свог родитеља. Ретардирани ће подједнако не-слушати све људе.
Држати дете у зтвору не треба ни коментарисати.
Што се тиче незнања да треба ићи доктору... тај проблем постоји и у овом нашем животу и јавља се код ментално болесних особа које заправо - нису свесне да су болесне. Указати им на то опет тешко иде, јер по природи болести не могу то да схвате. Тако да се често то сведе на то да болничари морају да покупе такву особу буквално је заробивши у ону лудачку кошуљу. Разлика у примеру несвесности да требају Лекара у односу на овај пример је у томе што атеисти имају здрав разум и могу да схвате о чему му неко прича док проповеда. Е сад.. и ту се здрав разум атеисте може показати и као добит, и као препрека. Које ће бити... ствар опет сободне воље.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
. U svakom slucaju, hvala na iscrpinim i interesantnim odgovorima (mada na neka kljucna pitanja si izbjegao odgovor i opet me ostavio u 'mraku' 
.