Љубиша Петровић данас положио вијенац на гроб Димитрија Давидовића, творца чувеног "Сретењског Устава" из 1835.

Citiraj:
Димитрије Давидовић, САВ СРБИН
Данас на Сретење Господње, прослављамо Дан државности и уставности Матице Србије, празник свих Срба ма гдје живјели и радили на овој планети.
Дан државности и уставности је установљен у знак сјећања на дан када је под вождом Карађорђем подигнут Први српски устанак у Орашцу 1804.године, али и на дан када је у Крагујевцу 1835.године издат и заклетвом потврђен први Устав Србије (тада Књажевство), такозвани Сретењски устав.
Творац Сретењског устава је Димитрије Давидовић, Отац српског новинарства, оснивач првих дневних новина, српски дипломата, државник, министар просвјете за вријеме чијег мандата је обновљен и саграђен највећи број школа и написан велики број историографских дјела о Србима, несуђени љекар (напустио је студије медицине и схватио да је новинарство његов живот), један од најученијих људи оног времена и први функционер у историји Србије који је дао писану оставку (након што је видио физичко кажњавање писара Народног суда Ђорђа Протића)
Сретењски устав је тада био један од најсавременијих устава, по угледу на европске земље. Према овом уставу власт није билa наслоњена на кнеза, тада Милоша Обреновића, већ је била подијељена на извршну, судску и законодавну власт, уставом су биле одређене и боје заставе црвена, плава и бијела, баш као и данас. Устав кнежевине Србије није се допао како кнезу чију је самовољу ограничавао, тако и Русији, Аустрији и Турској, како се тада говорило- ДАО ЈЕ ПРЕВИШЕ НА ЗНАЧАЈУ ОБИЧНОМ ЧОВЈЕКУ!
Под међународним притиском први Сретењски устав је био и устав који се најкраће одржао, само 55 дана, одмах послије тога је Димитрије Давидовић и смијењен са мјеста државног секретара, истјеран је из престонице и доселио се у Смедерево гдје је провео посљедње године живота.
Остала је забиљежена његова реченица када је напустио службу: “У нас ништа није постојано, осим једно само-непостојанство, које опстаје постојано за свагда.”
Трагедија српског народа је та што је Димитрије Давидовић умро у биједи, скрајнут, заборављен од свих, ниједне новине нису пренеле вијест о његовој смрти, па ни оне које је сам основао. Његов гроб је умало остао непознат, па чак и данас када славимо Дан уставности у знак сјећања управо на њега и ремек дјело српске дипломатије и државности, његов гроб ријетко ко посјећује.
Димитрије данас почива у порти цркве Успења Богородице која се налази на градском гробљу у Смедереву. На надгробној плочи која је сачињена од студеничког мермера, по његовој жељи пише Димитрије Давидовић САВ СРБИН!
Срећан сам јер смо данас испред Града Бијељина, положили вијенац на гроб овог великог човјека, којег не смијемо никада заборавити, а посебно не данас! Ми Срби смо кратке памети, склони да унижавамо и исмијавамо најученије и најбоље међу нама, све оне који имају довољно храбрости да мисле својом главом, буду другачији, не плаше се да изнесу своје ставове и визију преточе у дјело!
Кажу да је Сретење празник када се сусрећу зима и љето, желим да вјерујем да ће српски народ огријати сунце и доћи бољи дани, али да би се томе надали најприје се морамо сами промјенити и почети да гледамо даље од свог дворишта и своје куће, и да не заборављамо најученије и најзаслужније међу нама!
Срећан Дан државности и уставности!
Живјела СРБИЈА, живио НАРОД!
Занимљиво, како је завршио поруку. Ипак је и он БГ студент?
