Evo ga direktor Krajina petrola nastavlja da kuka, razlog više da tamo ne sipam. Nadam se samo da će tržišna utakmica potrajati i bar malo poslije korone.
Милован Бајић, директор Крајинапетрола Бањалука: Цијене горива оборила слаба потражњаCitiraj:
Рафинеријска цијена је, због пада цијена сирове нафте, а нарочито пада потражње деривата, најнижа у последњих неколико година. То је основни разлог пада цијена горива на бензинским пумпама, рекао је директор Крајинапетрола Бањалука Милован Бајић.
Бајић је нагласио и да Уредба Владе РС о ограничењу маржи у велепродаји и малопродаји нафтних деривата није значајно утицала на садашње цијене на пумпама.
ГЛАС: Колико су уредбе Владе РС и ФБиХ о ограничењу маржи у велепродаји и малопродаји нафтних деривата допринијеле смањењу цијена горива на пумпама?
БАЈИЋ: Ове уредбе доживљавам као покушај да се интервенише у тешким временима и покаже одговорност. Било је и притисака новинара и удружења потрошача. Доносиоци уредби су добро „одмјерили” дозвољене марже. Можда је велепродајна маржа могла бити и који фенинг нижа. Мислим да садашње цијене ипак немају пуно везе са уредбом јер поједини продавци нафтних деривата раде са маржом од свега неколико фенинга, значи далеко ниже од дозвољене. То није интерес ни државе, јер на тако мале марже, износ ПДВ-а је занемарљив.
ГЛАС: Зашто су цијене горива различите по пумпама и регионима?
БАЈИЋ: Има више разлога. Неки су јасни и оправдани, а неки нелогични. Поједини дистрибутери раде продају уз посједовање минималних залиха. Они су могли лакше да се прилагоде паду цијена. Већи и озбиљнији дистрибутери залихе планирају и набављају за најмање мјесец дана продаје у нормалним условима. При овом садашњем промету, који је на нивоу од око 30 одсто у односу на прошле године, те залихе су довољне за три мјесеца. Ако бисмо пратили ове и дампиншке цијене ми бисмо радили са губитком. Разлике по регионима у цијенама су неоправдано велике. Поједини дистрибутери имају различите цијене на својим пумпама, која је често значајна. То није логично и ту има посла и за инспекцију. Неки дистрибутери сада покушавају мали промет преусмјерити често на некоректан начин. Потрошаче не интересују проблеми појединих дистрибутера већ цијена и повјерење у квалитет горива и услуге. Они се у зависности од ових параметара опредјељују гдје ће да сипају дизел, бензин или гас. Због тога је имало смисла одредити и доњу границу марже.
ГЛАС: Шта би се тиме постигло?
БАЈИЋ: Ако већ уводимо ред, онда морамо да заштитимо оне који поштују правила и законе. Ово је необична ситуација и непогода за цијели свијет. Ми још нисмо успоставили систем обавезних резерви, што је обавеза према директивама Европске уније, којој тежимо. БиХ је чланица Енергетске заједнице из чега такође произилазе одређене обавезе. Ми који посједујемо залихе у случајевима елементарних непогода своје ресурсе и залихе стављамо на располагање држави и локалним заједницама.
ГЛАС: Имате велике залихе, али и ви снижавате цијене. Како?
БАЈИЋ: Сваком новом набавком наша просјечна набавна цијена помало пада и ми постепено снижавамо цијене. Уредбу Владе РС поштујемо.
ГЛАС: Да ли је Влада могла још на неки начин утицати на снижење цијена горива?
БАЈИЋ: Наравно да је могла. Као што је ова уредба привременог карактера док траје ванредно стање, могло се размишљати и о привременом смањењу таксе за путеве и аутопутеве или пак акцизе. Када сад погледате структуру малопродајне цијене врло мало остаје дистрибутерима. Мада обзиром да привреда врло мало ради, људи скромних примања ионако не могу да возе аутомобиле, а саобраћајни промет је свеукупно мали, због ограниченог кретања, питање укупних ефеката је дискутабилно. Сигуран сам да све ово имају на уму и доносиоци уредби. Ово је ванредно стање и сви морамо помоћи властима да што безболније пребродимо ову ситуацију. То што неки, па и у овом бизнису покушавају „лов у мутном”, није ништа ново.
ГЛАС: Како видите будућност сектора промета нафтних деривата?
БАЈИЋ: Овај сектор је у једном дијелу добро уређен. Када то кажем мислим на контролу промета и квалитета. Мислим на доста добра законска рјешења, која регулишу ову дјелатност. Колико ко појединачно поштује законе треба да утврди инспекција. Али има пуно проблема и нелогичности које трају деценијама. Промет нафте и нафтних деривата некада је био уносан посао, а и сада се људи који имају новац лако опредјељују за инвестирање у изградњу пумпи. Многи мисле да је слободан новац, а некад и кредите паметно уложити у изградњу пумпи и постати „пумпаџија” како их често у јавности зову. Није ми јасно како надлежни органи, углавном у локалним заједницама, лако дозвољавају градњу пумпи на сваком мјесту гдје инвеститори пожеле. Нема логике да се на многим локацијама пумпе различитих дистрибутера буквално наслањају једна на другу. Тиме се не добија здрава конкуренција. Сувише су велика улагања у те објекте и инфраструктуру, а због малог промета кроз веће марже настоји се оправдати инвестиција. Као што се на нивоу РС поред путева планирају локације за градњу пумпи, тако би требало да и локалне заједнице у оквиру својих планова планирају гдје је логично и потребно саградити нову пумпу. Имамо ситуацију да у појединим дјеловима градова немамо потребне пумпе, док негдје у кругу пречника од свега неколико стотина метара има и по десетак пумпи. То нарушава логику, екологију и изглед градова. Када број бензинских пумпи, а у БиХ их има колико и у Хрватској иако је укупан промет деривата неупоредиво мањи, достигне превелик ниво, онда просјечан промет по пумпи пада. Моја анализа је показала да око 30 одсто пумпи нема промет довољан да опстану.
ГЛАС: Те пумпе ипак опстају. Како?
БАЈИЋ: Па неке се затварају, а друге мијењају власнике, а опстају зато што исплаћују минималац и раде са минималним бројем радника. Питање баждарења пиштоља за сипање горива такође је дискутабилно, бављење другим дјелатностима из којих покривају разлику, и не знам ни ја шта све. Неки трпе док не пропадне све. И овај процес отварања пумпи у оквиру великих маркета неће донијети ништа добро, јер се ту иде нелојалном конкуренцијом са минималним маржама које се покривају из промета маркета. То је нелојална конкуренција јер је то бављење овим послом „успут”, али дугорочно гледано то није добро ни за власнике тих пумпи и маркета. Вријеме ће показати да су то углавном промашене инвестиције.
ГЛАС: Какви су планови Крајинапетрола?
БАЈИЋ: Овај вирус осим здравља људи, уништава и економију. Ми тренутно имамо свега нешто око 30 одсто промета у односу на исти период лани. Крајинапетрол запошљава 170 радника и није лако обезбиједити да у наредном периоду исплаћујемо плате редовно. Али проћи ће и та корона, а ми немамо другог избора осим да радимо професионално и обезбјеђујемо најквалитетније деривате за наше купце. Нама је ово основна и практично једина дјелатност и само максималном озбиљношћу можемо да опстанемо. Срећом ми смо успјели да изградимо позитиван имиџ и нама купци вјерују.
Приватизација
ГЛАС: Шта је са приватизацијом Крајинапетрола?
БАЈИЋ: Ми смо примјер да и друштва гдје је државни капитал доминантан могу успјешно и коректно да послују. Представници државног капитала у Управном одбору у комплетном периоду су врло коректни и професионални људи. Ми смо лани добили новог акционара који је куповином акција на берзи постао власник око 32 одсто акција и ту такође нема проблема. Управни одбор коректно функционише, а да ли ће и када држава да прода свој дио капитала, одлучује Влада РС.
https://www.glassrpske.com/cir/drustvo/ ... nja/313179
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
