enc0re je napisao:
Raskoljnikov je napisao:
Sakal, razumijem te. Nece te zene, znam da ti je lupanje po tastaturi smisao zivota tako da prodji me se.
shakal je napisao:
U moru klupski obojenih idiota, posebni su idioti ovi kojima je klubaštvo iznad reprezentacije.
@Raskoljnikov, trofej lige šampiona Crvene Zvezde ili trofej prvaka svijeta Srbije?
Надам се да се не љутиш, одговорио бих и ја. Увијек, трофеј ЛШ Црвене Звезде. А пошто немамо још трофеј ЛЕ и он је испред трофеја првака свијета. Одмах иза тога, иду ти трофеји за Србију.
Не видим ту ништа спорно. Субјективан. Али и кад би покушао бити објективан, рекао бих: Клуб за који навијам је у спортском смислу већи од репрезентације. Резултатски, историјски, по препознатљивости, традицији, навијачима.
Репрезентација Србије постоји 12-13 година, од резултата има ништа, менаџерисање и силовање струке. Окупља пар хиљада навијача годишње на свим утакмицама, нема култ, препознатљивост, чак ни емотивни набој. Нешто мало код Антића, што је могло, евентуално бити почетак нечега, али се није догодило. То што ја волим Србију, као државу, мајку и матицу нашу, ниједан савез до сада није успио да преточи у ово што сам набројао да недостаје. И смијешно је неког другог кривити за то. Е сад, кад имаш клубове који су већи од репрезентације, у спортском смислу, онда је то тешко и значи да мораш мноооогоооо добро и поштено да радиш на репрезентацији да би постигао ХР левел, или чак БиХ левел односа према дресу и односа љубави према 11торици одабраних који носе свети грб и дрес.
Људи, као ја, могу да воле репрезентацију Србије, као идеал, као замишљени збир свих наших патриотских емоција преточених у фудбал, као омиљени спорт, али док год је то само идеал, а у јави џунгла криминалаца, менаџера, хокштаплера и генерално шљама који тргују том истом љубављу, то се догодити неће и увијек ће се окренути омиљеном клубу и радо и лако га вољети више...