Pridružio se: 14 Feb 2008, 23:04 Postovi: 7327 Lokacija: Satriale's Pork Store
_зока je napisao:
Da nije trebao biti afirmativan ne bi počeo sa tim kako su komunisti podvaljvali tu sliku iako je lažna.
Послато са Lenovo K33a48 уз помоћ Тапатока
Да ли је лажна или не, не би знао. Делује мало овај Немац ту као убачен што може да изазове сумњу али нисам експерт за слике па не знам. Текст уз слику делује ок. Иначе слика је са банденкамф-а и то сигурно није сајт који о ЈВуО пише нешто пристрасно у њихову корист или у корист партизана. Чак пише јако објективно.
Сад што ти на сваки текст који не завршава са смрт фашизму-слобода народу реагујеш као опарен врелом водом, то је већ твој проблем.
Можда зато што Круг двојке, као надмени господар Србије и понизни слуга Запада, у томе не види никакав интерес. Чак супротно, добро знају на овом острву утицаја да би споменик на њиховој територији био огледало западне непријатељске политике према Србији и откривања историјског фалсификата у коме су, као коаутори, Енглези имали значајан удео. Знају и да ни Руси не би били срећни због споменика, јер замућује представу о октобарском ослобођењу престонице. А како би тек били бесни у „окружењу“, нарочито у Хрватској, према којој елита Круга двојке одувек гаји необјашњиво поштовање, зато што управо у региону деценијама преко лажне историје равногорског покрета ниподаштавају повесне чињенице о зверским злочинима коју су на државном нивоу чинили против српског народа.
"Христос је рекао апостолима, не бацајте бисер пред свиње. Јер свиње не знају шта је бисер, оне ће бисер погазити и вас растргати. Од 1918.године до 41.године, Срби су пред хрватске ноге легали своје братство, своју љубав и поштовање. Али они су се показали као свиње, они не знају шта је љубав, шта је братство, шта је људство, шта је Христос. Они су у име Христа поклали милион Срба."
- Војвода Момчило Ђујић 1990.године у Канади
_________________
Spoiler:
Nije bitno koliko znaš,imaš ili možeš.Bitno je koliko si spreman da to što znaš,imaš ili možeš podijeliš sa onima koji ne znaju,nemaju ili ne mogu.
INTERVJU: Miloslav Samardžić - Političari su izdali ideje četničkog pokreta! (04.04.2018)
Citiraj:
Gost emisije "Intervju" bio je gospodin Miloslav Samardžić, istoričar i književnik. Prvu knjigu napisao je i objavio kao stanar kragujevačkog studentskog doma, 1989. godine. Od te godine počinje i proučavanje istorije Drugog svetskog rata, a naročito Jugoslovenske vojske, odnosno četničkog pokreta generala Draže Mihailovića. Istraživao je arhivsku građu u nizu muzeja i arhiva. Najviše se bavio proučavanjem dokumenata Vojnog arhiva u Beogradu. Hiljade stranica pronađenih dokumenata citira u svojim knjigama. Dokumenta koja je prikupio su takođe bila veoma bitna u procesu rehabilitacije Draže Mihailovića i Nikole Kalabića. Preporučujemo da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.
У школском дворишту свог родног села, капетан Славко Цветић, сам себи је намакао омчу и гурнуо столицу испод ногу. Пре овог несрећног догађаја, двадесет петогодишњи наредник Славко из рата се вратио у Мајдан разочаран. Он, који је служио у краљевој гарди, и то као један од оних који су се старали о безбедности младог краља Петра II. Био је у пратњи краља све док овај није напустио земљу с аеродрома у Никшићу. Он и још неки војници и делови Дворске жандармерије одбили су да напусте земљу. Растурили су се у мање групе, у нади да ће тако лакше проћи непримећени. Недуго по повратку оженио се наочитом девојком из села Грозданом, кћерком угледног земљорадника Милића Мишовића, старог солунца и резервног наредника. И онда су стигли прогласи па је Славко решио да оде до Равне горе и сам испита ко су ти официри што одбијају капитулацију, шта хоће. Није далеко, а и познаје терен. Ту је затекао групу пуковника Михаиловића, којој су пристизали нови борци, решени да се боре против окупатора. Полако се стварао покрет и Славко им се ставио на располагање. Прво наређење било је да се врати у Мајдан, где су већ вршљали Немци. Сакупили су чету од тридесетак сељака и почели с акцијама и диверзијама. Немачке посаде из Горњег Милановца и околине врло брзо су приметиле да се по Руднику нешто дешава. Мало, мало, па би страдао неки телефонски стуб, сечене су жице, курири и мање патроле препадани су и разоружавани. Организовали су потере ту и тамо, претресе по селима, али нигде ничег сумњивог, а сељаци се куну да немају појма о чему се ради, мора да су у питању неки друмски разбојници. А спремало се нешто много веће…
Крајем септембра постигнут је договор ЈВуО и партизанских јединица о општем нападу на Горњи Милановац. Планирано је да се град нападне у зору, 28. септембра. Акцијом је командовао капетан Звонимир Вучковић, тада командант Таковског четничког одреда. После жестоке борбе град је ослобођен, а устаници су се спремили за много већи залогај, напад на Чачак. Одред је прегазио Мораву и Немце у граду ударио са чела. До јутра, 1. октобра, Чачак је био слободан. Немци су се под борбом повлачили до Краљева. Извештај о овим акцијама дошао је до генерала Франца Бемеа, заповедника немачких снага у Србији. Побеснео је и издао наредбу којом се забрањује вођење било каквих преговора са устаницима, као и предају немачких војника. У пракси, то је значило борбу до последњег метка. Док су устаници покушавали да одбране слободну територију и нападали Краљево, Мајданска чета се углавном бавила по Руднику и околини. После немачких одмазди, поготово стрељања у Крагујевцу и Краљеву, потом свеопште немачке офанзиве, устанак је угушен, односно примирен. Мајданци су се мало примирили, избегли казнене експедиције и заробљавања, али је Славко почетком 1942. године опет наредио покрет. Воз који је саобраћао на прузи Београд–Чачак није му давао мира. Осматрао је, и коначно смислио. Код села Љутовнице постојала је једна згодна окука, ту воз свакако мора да успори. А чим се брзина воза смањила, на пругу су искочили Мајданци, наоружани до зуба. Немци у путничком возу покушали су да се супротставе, али су после кратког пушкарања савладани. Над Рудником је убрзо почео да кружи извиђачки авион из кога су бацани леци у којима је писало да је „група бандита, припадника покрета ДМ”, напала воз и да је због тога на Бањици стрељано сто затвореника. Због оваквих последица пуковник Михаиловић наредио је Цветићу и осталим командантима да по сваку цену избегавају оружане сукобе. Славка је унапредио у капетана, због исказане храбрости и способности у командовању.
Немачке потере преоравале су Рудник у потрази за Славком и његовим људима. Залазили су у свако село, заселак, сваку чобанску колибу. Некако се чинило да је командант Мајданаца увек корак испред да избегне потеру. У неким колибама наилазили су на јело које се још пушило. Почели су да мисле да имају посла са духом, никако са човеком од крви и меса. А кад не могу да га ухвате на силу, окренули су на лукавство. У јесен 1942. године у Славкову јединицу стигао је нови војник, неки Костић. Објаснио је да је пореклом са Рудника, да је у Београду био припадник „покрета ДМ” и да је једва некако успео да се пребаци на терен, уредно снабдевен објавама и препорукама. После неколико недеља Славко се обрео на некој свадби у селу. Одједном, док је весеље трајало, двориште су опколили Немци. Као да су пали с неба. Извиђачи су у тишини савладали страже, док се главнина привукла дворишту. Похапшени су сви који су се затекли на лицу места, изузев оног Костића. Кртице, испоставило се.
Приликом претреса код Славка је нађен неки списак. Радило се о људима из Мајдана и околних села, војним обвезницима који нису стално били у одреду, али су били у резерви. Немци су питали да ли су то његови бандити. Капетан је одговорио да нису, немају везе са одредом, ради се о мирним сељацима које је на списак ставио на своју руку, без њиховог знања. Немци му нису поверовали, него су се растрчали по селу, успели да похватају преко сто људи са списка и камионима их дотерају у Тополу. Цветић је некако успео да дојави шта им се спрема, и то преко неког фолксдојчера, и да се по сваку цену држе његове приче, иначе им нема спаса. Сељаци су све порицали, али је Славко ипак осуђен на смрт вешањем. Казна је имала да се изврши у центру његовог родног села. Из Тополе је кренула колона. Осуђени капетан Цветић и стотинак сељака на камионима. Немци су успут похватали многе и потерали их да присуствују вешању. Насред села била је липа, поред цркве и школе. Немачки командант проценио је да је то одлично место, али је још једном Цветићу понудио погодбу. Да ода ко је учествовао у нападу на онај воз и помиловаће га. Капетан је мирно одговорио да не зна о чему говоре и да он нема никакав списак. Немац је наредио извршење пресуде, али ту је настала невоља. Ниједан од страгарских сељака није хтео да донесе уже којим ће обесити Славка. Правдали су се да немају, баш јуче су потрошили, погубили док су нешто радили по планини. Ипак, неко уже затекло се на немачком камиону. Као поручено. Одатле је донета и клупица. Уже је пребачено преко гране липе, направљена је омча. Немачки официр постројио је трупе и сељаке. Наредио је једном војнику да изађе из строја и изврши казну. Овај је иступио, пришао липи, али је онда одбио наређење. Он је војник, није џелат. Други се тресао од страха. Коначно, наређено је и трећем, под претњом да ће се и он наћи у Славковом друштву. Док је овај мученик прилазио липи, дрхтећи као прут, капетан Славко Цветић погледом је прешао по окупљеним сељацима и сам дохватио омчу. Многи су се клели да су му видели осмех. Намакао ју је себи на врат. Онда је ногама одгурнуо ону клупицу. Тело се заљуљало на липи. Био је 13. децембар 1942. године. Иако је његова страна била поражена у грађанском рату, сељаци из подрудничких села, поготово његови Мајданци, деценијама нису заборавили његов подвиг. Стално су покретали акције да се у средишту села, тамо где је обешен, подигне споменик, у сећање на борбу и јуначку смрт. Сељаци су били упорни. На крају, захтеву су се удружили и преживели партизани тог краја. Споменик са бистом откривен је 1986. године, крај липе у Мајдану.
_________________
Spoiler:
Nije bitno koliko znaš,imaš ili možeš.Bitno je koliko si spreman da to što znaš,imaš ili možeš podijeliš sa onima koji ne znaju,nemaju ili ne mogu.
Pridružio se: 24 Mar 2015, 20:12 Postovi: 8783 Lokacija: Banja Luka Republika Srpska
Ain je napisao:
Istina je samo jedna , da su klali i palili ... a ja to znam iz prve ruke
Mozes li ovo malo opsirnije???
_________________ 1.If in doubt , flat out ! 2.A true soldier fights not because he hates what is in front of him, but because he loves what is behind him.
Pridružio se: 15 Nov 2002, 13:51 Postovi: 39432 Lokacija: Месечева икра
motozeljo je napisao:
Ain je napisao:
Šuplja ti je obitelj koja te napravila.
Obitelj???
U Vukovom rječniku srpskog jezika npr ne postoji pojam porodica. Ima vamilija koja je latinskog porijekla i obitelj koja vuče porijeklo od glagola obitavati, označavajući grupu ljudi koja obitava pod istim krovom. Obitelj istovremeno znači i monaško bratstvo. Korištenje pojma obitelj nije nepoznato u srpskom jeziku.
Pridružio se: 24 Mar 2015, 20:12 Postovi: 8783 Lokacija: Banja Luka Republika Srpska
_зока je napisao:
motozeljo je napisao:
Ain je napisao:
Šuplja ti je obitelj koja te napravila.
Obitelj???
U Vukovom rječniku srpskog jezika npr ne postoji pojam porodica. Ima vamilija koja je latinskog porijekla i obitelj koja vuče porijeklo od glagola obitavati, označavajući grupu ljudi koja obitava pod istim krovom. Obitelj istovremeno znači i monaško bratstvo. Korištenje pojma obitelj nije nepoznato u srpskom jeziku.
Послато са Lenovo K33a48 уз помоћ Тапатока
Nemam Vukov rjecnik , pa zato pitam .... kod mene se uvijek govorilo porodica(familija) , rodbina koja je zivjela u Hrvatskoj prije rata govorila je obitelj. Zato sam i postavio ovo pitanje. Cija je onda rjec porodica?
_________________ 1.If in doubt , flat out ! 2.A true soldier fights not because he hates what is in front of him, but because he loves what is behind him.
Pridružio se: 24 Mar 2015, 20:12 Postovi: 8783 Lokacija: Banja Luka Republika Srpska
Ain je napisao:
Dobro je zoka , samo ovde netko previse broji krvna zrnca ....
Otkud ti to ????
_________________ 1.If in doubt , flat out ! 2.A true soldier fights not because he hates what is in front of him, but because he loves what is behind him.
Pridružio se: 15 Nov 2002, 13:51 Postovi: 39432 Lokacija: Месечева икра
motozeljo je napisao:
[ Cija je onda rjec porodica?
Slavenska takođe. Označava bliže krvne srodnike, porod dok obitečj može biti i širi krug rođaka koji žive pod istim krovom ili u nekakvoj zadruzi. Novijeg je porijekla pd riječi obitelj, bar je takav generalni stav u linvističkim krugovima.
Moji su iz Krajine , Krajine u Bosni a ne u Hrvatskoj , a koje više nema - pa ti gledaj kako ja pišem jebem ti mater ........
Jebem i ja tebi mater!!!!
Šta je pičko jedna , očemo se sresti mamu ti jebem
Picka mi kaze , jebem ti mater opet ....
Nikad nikom ovde na forumu nisam opsovao nista ti si prvi .....postavio sam ti pitanje ako hoces odgovori ako ne odjebi u koracima.
JEBEM TI MATER , I STO PUTA TI JEBEM MATER - i ne jebe ti mater ustasa , niti balija - nego ti mater jebe Krajišnik , milu ti majku jebem koja te rodila.
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 0 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu