Citiraj:
Једино Стаљин и Tito умрли природном смрћу
Datum: 22.10.2011 18:00
Autor: Глас Српске
ЛОНДОН - Ухваћен у унакрсној ватри између својих војника и побуњеника, пребачен у камион, а затим смакнут пред раздраганом гомилом - задњи тренуци живота Моамера Гадафија били су брутални као и злочини које је починио.
Прекривен крвљу и прљавштином молио је за свој живот, али једини одговор који је добио био је метак у чело, објавио је "Дејли мејл".
Како се његова смрт може упоредити са смртима осталих бескомпромисних и немилосрдних владара попут Бенита Мусолинија, Aдолфа Хитлера, Николаеа Чаушескуа и Рафаела Трухиља? Околности су можда биле различите, али крваве посљедње секунде живота свима су њима биле исте, пише "Дејли мејл" који је саставио листу.
Једино је руски вођа Јосиф Висарионович Стаљин преминуо у свом кревету у близини Москве 5. марта 1953. у доби од 74 године. Четири дана прије смрти имао је мождани удар, и био је везан за кревет.
Сматра се како су његове чистке, гулази и глад за коју је био одговоран скривиле смрт више од 20 милиона особа. Неки историчари иду тако далеко и процјењују како је одговоран за више од 60 милиона мртвих.
Садам Хусеин, смијењени ирачки диктатор, у тренуцима прије смрти и суочавања с правдом, није имао времена да размишља о баналностима као што је тип чвора на омчи око његовог врата.
Попут Гадафија, пронађен је како се кукавички скрива у рупи, у децембру 2003. године, а један амерички командант је тада коментарисао: "Ухваћен је попут пацова."
Када су га савезничке снаге у његовом родном мјесту Тикриту опколиле, скривао се у подземној комори мало већој од сандука те се предао без борбе. Запуштене браде и изморен, у бијегу је био 250 дана.
Почетком септембра 2006. проглашен је кривим за злочине против човјечности и осуђен на смрт вјешањем, а три мјесеца касније, у ране јутарње сате 30. децембра 2006. маскирани мушкарци одвели су га према платформи у бетонској комори.
Одјевен у бијелу кошуљу и тамни капут одбио је капуљачу преко главе те је повикао:
- Aлах је велик.
Војници су га вријеђали све док судија није наредио тишину, а он је у рукама грчевито држао Куран док му је око врата била постављена омча.
Враташца платформе испод њега су се отворила, а тишину је прекинуо звук сломљеног врата.
Крв је капала по сагу, а ваздух је испуњавао мирис спаљених бадема. Aдолфу Хитлеру је тог 30. априла 1945. Кејтел, један од његових највјернијих генерала, рекао да ће војници који штите град током ноћи остати без метака.
Нешто касније из фирерове радне собе у берлинском бункеру одјекнуо је пуцањ.
Два дана раније Хитлер се оженио са Евом Браун, која ће себи у тренуцима приближавања Руса такође одузети живот. Знајући да се ближи крај, Хитлер се припремао за смрт, а чак је на псу и штенцима тестирао таблете цијанида како би се увјерио да ли дјелују.
Прије повлачења у своје одаје поздравио се са својим најближим сарадницима. Човјек који је преживио бројне покушаје атентата узео је свој "валтер ППК" и пуцао себи у главу.
Ева Браун одабрала је цијанид, који производи мирис прженог бадема, а њено је тијело пронађено у истој соби. Према Хитлеровим упутама, СС официри су њихова тијела изнијели ван, полили те запалили.
Хитлерова смрт обавијена је велом тајне; неки тврде да је фирер уствари преживио битку за Берлин, а појавили су се и написи како је пребјегао у Aргентину гдје је преминуо 1962.
За погубљење Николаеа Чаушескуа, румунског диктатора и његове супруге Елене, пријавило се толико војника, да је одржана лутрија којом је "сретницима" додијељена та "почаст".
На католички Божић 1989. године, послије кратког суђења у Букурешту, брачни се пар нашао пред одредом за стријељање. Док се око њега рушио комунизам, самопрозвани "Геније Карпата" схватио је да су његови дани као вође бруталног опресивног режима одбројани.
Николае и Елена покушали су да побјегну из земље, али ухватили су их побуњенички војници. Суђење је одржано у најобичнијој соби, а према њима су се односили с хладним презиром. Оптужени за злочине као што су незаконито прикупљање богатства и геноцид, а супружници су дрхтали од страха.
Унутар 90 минута од почетка суђења, обоје су осуђени на смрт. Требало је да буду погубљени одвојено, али преклињали су да умру заједно, а посљедња им је жеља услишена.
Бенито Мусолини је очајнички покушао да пребјегне у Швајцарску, заједно са љубавницом Кларом Петачи и 15-чланом фашистичком свитом 27. априла 1945. године.
Иако се преобукао у њемачку војну униформу, зауставили су га комунистички војници, а сљедећег дана убијен је у селу Ђулино ди Мецегра, заједно са својом пратњом.
Попут сцена у америчким гангстерским филмовима, Рафаел Трухиљо, диктатор и тиранин из Доминиканске Републике изрешетан је у аутомобилу док га је возач возио у мрачној уличици.
Први га хитац није убио, па је Трухиљо узвратио напад. Aли, седморица мушкараца, којима је богата елита земље додијелила задатак његовог погубљења, били су одлучни и свладали су га.
Трухиљо, познат и под називом Шеф, деценијама је предводио окрутни режим, од 1930. до 1961. Његова политичка оружја била су мучење и убиство. По његовој наредби 1937. масакрирано је неколико хиљада Хаићана.
Пркосан до краја
Пркосан до самог краја, Бенито Мусолини викао је на једног војника и наређивао му да га упуца у груди. Војник није одуговлачио. Вјерује се да је након пада на под Мусолини и даље дисао, па је војник у његова прса испалио још један метак.
http://www.glassrpske.com/vijest/12/svi ... smrcu.htmlЈа први пут чујем да је Чаушески убијао, сјећам се да смо то гледали на ТВ, директан пренос и објашњење да је стријељан јер је хтио поставити свога сина.