Све војске које су протутњале кроз војвођанску варошицу за становнике доносе глад и смрт: немачко и, још разорније и суровије, савезничко бомбардовање руши град, масовне одмазде током немачке окупације, мртви које су убиле усташе пливају Савом, помињу се и четници са симболом смрти на шубарама. У суровим и смутним временима, опажају јунаци романа: „Нема хероја. Постоје само лешеви и они који ће то бити”. Једна од завршних симболичких сцена, у којој „победници” прослављају завршетак страдања плесом над рушевинама, призивајући „рај који нас на земљи чека”, док ретки преживели посматрају згаришта и броје мртве, упечатљиво сведочи о пустоши коју је рат оставио.
a ovo najviše zamjeram partizanima
Citiraj:
партизани ослобађају град на један дан, а затим се повлаче пред немачком војском која за одмазду стреља половину мештана
_________________ Definiši mizoginiju i onda je upakuj sa neshvatanjem načina fukcionisanja medija, i eto ti Foruma.
Pridružio se: 14 Feb 2008, 23:04 Postovi: 7327 Lokacija: Satriale's Pork Store
Владимир je napisao:
_зока je napisao:
Jesu tu uključeni i članovi Princ Eugen SS divizije, međ te dunavske Švabe?
Послато са Lenovo A6020a40 уз помоћ Тапатока
Њима је, водећи се квислиншком логиком, требало дати пензију за учешће у рату.
Водећи се том логиком требало их је протерати још 1918... Наравно да је члановима СС-дивизије Принц Еуген требало судити, међутим ликвидација обичних цивила је ратни злочин и мислим да о томе нема шта да се дискутује. Ако је то та логика, коју ви следите, не знам што онда инсистирамо да се суди било коме за ратне злочине.
Зна се шта је војник, зна се шта је цивил. Мени је крајње примитивно да се спустим на тај ниво и кажем нека је неко убијен јер тај и тај је био у дивизији тој и тој. То није хришћански ни православно, а ни људски ако ћемо реално.
Freska Isusa Hrista na svodu dvorske kapele Svetog Andreja Prvozvanog sa rupom od metka na čelu i danas svedoči o komunističkom divljaštvu i prirodi dela "crvenih revolucionara".
Pridružio se: 21 Maj 2006, 19:12 Postovi: 31283 Lokacija: Je Suis Ahmed
Citiraj:
Lenjin još izgleda kao da spava, ali koliko to košta Rusiju? 14.04.2016 - 19:58 Zanimljivosti
Iako su posljednjih godina mnogi insistirali da se Lenjin treba sahraniti (istraživanje je pokazalo da 82 posto Rusa smatra kako bi se njegovo tijelo konačno trebalo smjestiti u grob), Kremlj je odbacio tu mogućnost.
Ruska vlada je objavila kako će ove godine potrošiti oko 13 milijuna rubalja (200.000 dolara) na konzerviranje Lenjinovog balzamiranog tijela. Iznos je objavila Državna agencija za javne nabave i bit će iskorišten kako bi tijelo pokojnog lidera izgledalo kao 'živo'.
Iako su posljednjih godina mnogi insistirali da se Lenjin treba sahraniti (istraživanje je pokazalo da 82 posto Rusa smatra kako bi se njegovo tijelo konačno trebalo smjestiti u grob), Kremlj je odbacio tu mogućnost.
Lenjin je balzamiran eksperimentalnim tehnikama, koje zahtijevaju stalno održavanje, zbog čega je čak formirana “Mauzolejska grupa” naučnika. Na vrhuncu posvećenosti očuvanju ostataka nekadašnjeg lidera, tim je imao 200 stručnjaka koji su pripremali specijalne preparate. Njima je prioritet sačuvati oblik, težinu, boju i fleksibilnost tijela, u odnosu na biološka tkiva, pa su određene djelove kože i mišića zamijenili plastikom i drugim materijalima.
Svake dvije godine tijelo se uranja u kupku od glicerola i kalij acetata na 30 dana, a zahvaljujući toj tehnici, kažu stručnjaci, može biti očuvano stoljećima. Iako su uklonjeni krv, sve tjelesne tekućine i unutarnji organi, brkovi, obrve i brada su originalni. Umjesto kože, nanesen je materijal od mješavine parafina, glicerina i karotena, donosi BBC.
Zanimljivo je da je zbog održavanja posmrtnih ostataka prvog vođe SSSR-anastala i tehnika, zahvaljujući kojoj je kasnije omogućen protok krvi kroz bubrege donora tijekom transplantacije. Lenjinovo tijelo balzamirano je na zahtjev Staljina. Umro je u 53. godini 1924., a njegovo tijelo bilo je izloženo u Moskvi. Izvor: express.hr
Zlocin je da mrtav Lenjin kosta Rusiju, pogotovo jer vise niko ne zivi po njegovoj ideji.
Pridružio se: 21 Maj 2006, 19:12 Postovi: 31283 Lokacija: Je Suis Ahmed
To ne znam, ali zahvalan sam prosloj vlasti sto su kod nas izbrisali Tita i odradili taj prljavi posao. Hrvati ce biti u dubiozi i nece im biti jednostavno izvagati.
U Sloveniji je pronađen dokument komunističke tajne službe pri Osvobodilnoj fronti Slovenije iz 1943, kojim se naređuje ubijanje svih nekomunista kao i njihovih porodica, čak i onih koji „samo platonski podržavaju” taj pokret.
Pridružio se: 07 Jul 2010, 09:21 Postovi: 1278 Lokacija: BL
Evo šta je Moša Pijade zapisao 1942. godine.
„…Potrebno je zato stvoriti toliko mnogo beskućnika, da ovi beskućnici budu većina u državi.
Stoga mi moramo da palimo. Pripucaćemo pa ćemo se povući. Nemci nas neće naći, ali će iz osvete da pale sela. Onda će nam seljaci, koji tamo ostanu bez krova, sami doći i mi ćemo imati narod uza se pa ćemo na taj način postati gospodari situacije. Oni koji nemaju ni kuće ni zemlje ni stoke, brzo će se i sami priključiti nama, jer ćemo im obećati veliku pljačku. Teže će biti sa onima koji imaju neki posed. Njih ćemo povezati uzase predavanjima, pozorišnim predstavama i drugom propagandom… Tako ćemo postepeno proći kroz sve pokrajine. Seljak koji poseduje kuću, zemlju i stoku, radnik koji prima platu i ima hleba, za nas ništa ne vredi. Mi od njih moramo načiniti beskućnike, proletere… Samo nesrećnici postaju komunisti, zato mi moramo nesreću stvoriti, mase u očajanje baciti, mi smo smrtni neprijatelji svakog blagostanja, reda i mira…“
Dokument se u orginalu čuva u Vojnoistorijskom muzeju u Beogradu.
Од поносних Срба је створио тужно и јадно стадо на смрт заплашених створења, а од Београђана из оних ранијих времена - пасивне конзументе његових пропагандних лажи, будуће "југоносталгичаре". Децу им је унапред отео и вратове им завезао марамама боје црвене од крви побијених српских мученика (и мој и многе наше вратове је стезала, а да нисмо ни знали шта носимо на себи). И више ништа није било ни сасвим истинито, ни заиста нормално. Ни довољно људско, ни стварно отаџбинско.
Spoiler:
Citiraj:
КРСТ ПОВРАТКА ЧАСТИ РАСПЕТОГ ГРАДА Крај октобра 1944. године. Београд је разрушен кроз два узастопна бомбардовања, оно отворено непријатељско и оно "савезничко". И пошто је једва преживео окупацију, на ред је дошло (по свему - много теже, кобније и крвавије) "ослобођење". Одмах по одласку Црвене армије (у њеном победоносном маршу ка Берлину), на сцену су ступили овдашњи одреди за егзекуције и циљану ликвидацију свега српског и православног. Овде нису узимани таоци по случајном узорку, нити су Београђани убијан тек тако, логиком неизбежне осветољубивости оних који су на релативно миран живот (осим за време бомбардовања) великог града и његових житеља гледали са мржњом и неразумевањем. Ништа од тога овде није било случај. Или, бар, није суштински одлучивало о ономе што се догађало у овом (страшном и срамном) тренутку историје Београда... Комунистички вођа, тајанствени партизански командант (за кога се тек касније сазнало да је бивши аустроугарски подофицир, активни учесник борби на Дрини против српске војске 1914. године) је већ имао план за трајно уништење светосавске Србије, кроз физичко обезглављивање њене интелектуалне, официрске, уметничке, духовне и домаћинске елите. И то кроз дословно обезглављивање, метком у потиљак, немилосрдним "мачем револуције" и безусловном послушношћу својих верних и фанатичних џелата. "Исламска држава" те епохе се стварала у Богородичином граду (како га је освештао деспот Стефан Високи), чупајући из њега вековно духовно и историјско корење, бришући брутално све оно што је претходило уласку Титових идеолошких муџахедина и амазонки и њиховој крвавој јесењој жетви. Без дана чекања, одмах је почео својеврсни, беспоштедни ГЕНОЦИД СРПСКЕ ЕЛИТЕ, снајперски прецизно, непоправљиво и (показаће се) ненадокнадиво. Српство је било највећи, неопростиви грех за београдске осуђенике на смрт, а веровање у Бога је третирано неупоредиво горе од сваког разбојништва и криминала. Иконе на зиду су биле посматране као да су Хитлерове слике, а ордење из Првог светског рата као јасна ознака реакционарства и отпора новој власти - зато су онако сурово малтретирани, понижавани и тучени остарели војвода Петар Бојовић и славни пуковник (некадашњи мајор) Гавриловић. И одмах је почео данак у крви, на начин "црвене правде" и њеног утеривача што је већ тада меркао белу маршалску униформу и обављао припреме за усељавање у Бели Двор. У просторије "Оделења за заштиту народа" су довођени српски академици, професори Универзитета, официри, пилоти, сликари, глумци, новинари, кустоси, задужбинари, државни службеници, преводиоци, писци, свештеници, студенти, чак и средњошколци (нарочито гимназијалци)... довођени - и тамо сурово пребијани. Мучења су била даноноћна, а пребијана ребра, ломљени носеви, руке и ноге су били уобичајени ритуал увођења у смрт. Али није могла са буде "само смрт", требало им је претходно до крајњих граница укинути људско достојанство, утопити их у готово неиздрживи бол и одмах им показати шта их тек (неизбежно) чека. Кругови пакла су били системски поређани: од тренутка хапшења па до кратке информације о смрти дате (са обавезним закашњењем) очајној и беспомоћној породици ових страдалника без гроба и права на ма какво (макар и непоштено) суђење. Такозвани "преки судови" су радили оно што им је наређено одозго, прецртавајући читаве каријере и плодне животе најбољих међу Србима. Са њима би у исте јаме били бачени и владика Николај Великировић, и Слободан Јовановић, и Милош Црњански, и Јован Дучић и толики други - само да су били доступни грабежљивој "руци (пре - канџама) правде". И отац Јустин је стрељање избегао необичним чином милосрђа иначе немилосрдног Душана Недељковића (председника Комисије за ратне злочине, иначе левичарског професора пре рата оптуживаног за силовање студенткиње): овај злотвор га је неочекивано прецртао са дугачког списка за стрељање (заједно су били међу оснивачима Српског филозофског друштва, а и фрустрирани Недељковић га није доживљавао као конкуренцију, за разлику од многих других тада осуђених и убрзо стрељаних српских интелектуалаца). Случај је одлучивао да ли ће нека паметна и врлина пуна српска глава бити устрељена и из ње мозак просут у плитко ископане гробове без икаквих посмртних ознака. Страва и ужас су се разливали тих страшних, СРАМНИХ дана распећа светосавске Србије и заиста најбољих међу Београђанина. Крв, модрице, поломљени удови, увреде, претње, бол, мржња, освета, демонско непријатељство према свему аутентично отаџбинском, оном што је створило и два века бранило ту поражену и сломљену Србију, посечену српом и самлевену чекићем револуције... Без гласа и попут сабласти су градом пролазиле бескрајне колоне војничких камиона и свој људски садржај истоваривале по шикарама, пропланцима, ливадама, шумарцима, каналима, рупама и јамама разрушене престонице. А онда су ови наши родољуби, мислиоци, јунаци из Великог рата, песници, уметници, занатлије, преводиоци Шекспира и Гетеа, најбољи студенти... сви ти нормални, добри људи из комшилука, несрећни родитељи будућих сирочића, невине жртве непојамне мржње наоружаних и тада свемоћних непријатеља Срба и Србије - добијали свој метак (у очи, лице, потиљак, срце, свуд по телу) и са садистичким уживањем осрамоћено име објављено у новинама "ослободилачке власти", тим идеолошким таблоидима овог ђаволског "ријалитија" с краја 1944-те. Нико од нас који без скривања и стида показујемо љубав према свом роду и веру у Бога не би преживео ове јесење дане и ноћи, а наше породице и деца би били препуштени себи и свом неиздрживом болу (као грађани другог реда, брутално избачени из својих домова на улицу и таувек измештени из сваке нормалности својих унесрећених живота). То морамо све време да имамо на уму када размишљамо о трагедији најбољих међу нашим прецима из ових оловних времена неподношљивог бешчашћа. Ти који ово читаш би, баш као и ја, био ломљен и физички и психички, претворен у дрхтаву, крваву хрпу меса и костију, у страху за будућност својих најближих и убрзо би био убијен и бачен, као звер, у јарак налик оним јасеновачким и њима сличним из претходне етапе српског страдања. А твоја мајка и твоја деца би били, без икаквог објашњења, истерани и избачени на улицу, препуштени страшним, неписаним законима оваквог преживљавања. Твој син, твоја кћерка, сви твоји би узалуд зазивали Божју помоћ и молитве би заливали сузама, сваког очајног дана и сваке непроспаване ноћи. И свако би могао да им каже и уради шта му је воља, овако незаштићенима и самима себи препуштенима, осуђеним заједно са нама (због којих би страдали). Никако то не бисмо могли да избегнемо, ни ми, ни многи међу у међувремену покајани саучесници овог непојамног и тешко опростивог масовног злочина... То се дешавало у време док су Титови бахати егзекутори у кожним мантилима даноноћно шпартали пустим улицама и носили са собом смртне пресуде по читавом Београду, који је тада просто дрхтао од ледене језе што га је с разлогом обузимала и стезала својим челичним, нељудским загрљајем. Јер после ових крвавих жетви људског, српског класја више никада ништа неће бити као пре. Тито је успео у својој намери и из постојања града у који се уселио избацио је све оно најбоље и најотпорније пред својим тек намераваним операцијама наше колективне, народне душе. Обезличио је, обездуховио и кичму сломио вертикалном Београду и свим његовим апостолима, чуварима и носиоцима. Од поносних Срба је створио тужно и јадно стадо на смрт заплашених створења, а од Београђана из оних ранијих времена - пасивне конзументе његових пропагандних лажи, будуће "југоносталгичаре". Децу им је унапред отео и вратове им завезао марамама боје црвене од крви побијених српских мученика (и мој и многе наше вратове је стезала, а да нисмо ни знали шта носимо на себи). И више ништа није било ни сасвим истинито, ни заиста нормално. Ни довољно људско, ни стварно отаџбинско. Тешке су биле оне године што су следиле Титовој "Години Првој", започетој већ 21. октобра 1944-те. У револуционарном календару више није било места за црквене празнике, националне јубилеје и све оно што је бранило и чинило дих српског народа... Све то ми је пролазило мислима док сам јуче, на Задушнице, стајао (са Леонидом, сином) покрај некадашње "Краљеве чесме" у Лисичјем потоку, на месту највећег стратишта српских Београђана, невиних жртава сатанистичке, титоистичке чистке из "не-поновило-се" времена. Слушао сам пригодне говоре за то одабраних беседника и на лицима присутних (посебно оних старијих суграђана) трагао за невидљивим ожиљцима њихових "идеолошки некоректних" судбина, за свим оним ненаписаним и необјављеним романима, какве само живот уме да приреди. И осећао сам РЕЧИМА НЕОПИСИВУ ТУГУ за онима које доживљавам, у пуном смислу речи, као своје очеве и претходнике. Као да сам осетио бар делић њиховог бола и онога што им је било у срцу док су чекали свој крај. Матија Бећковић је за људско лице овог страдања и његов симбол у свом говору изабрао главног уредника предратне "Политике", Јована Тановића, од многих чувених страдалника из ове групе београдских новомученика. А за свог заступника међу овим мученицима, ја сам изабрао Григорија Божовића, јунака и књижевника, без конкуренције најбољег познаваоца српског Југа и оног митског света са самог почетка тог истог несрећног, двадесетог века у коме је нашао и своју ничим заслужену насилну смрт - "у име народа", оног истог народа кога је онолико познавао, волео и конкретно бранио (пушком, речима и читавим животом). Ако је то народ (тај у чије је име Григорије ликвидиран, без суда и гроба) онда му ја никако не припадам... Нека Господ да рајско насеље нашим пострадалим мученицима, а нама нек ови страдалници опросте што их се нисмо више, боље и чешће сећали! И нек Београд поново поврати све оно што је изгубио тих црних дана и месеци наше историје, нек му нове генерације опет донесу дарове и врлине покопане по његовим и даље необележеним стратиштима!
_________________
Spoiler:
Nije bitno koliko znaš,imaš ili možeš.Bitno je koliko si spreman da to što znaš,imaš ili možeš podijeliš sa onima koji ne znaju,nemaju ili ne mogu.
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu