banjalukaforum.com

Zatvara se saobraćaj za sve vrste motornih vozila u Ulici Slobode, od Bulevara Ivana Crnojevića do Bulevara Svetog Petra Cetinjskog; u Ulici Vučedolskoj, od Ulice Slobode do Bulevara Stanka Dragojevića; u Ulici Bokeškoj, od Bulevara Stanka Dragojevića do Ulice Slobode i na Trgu Republike ispred TC „Ražnatović“, radi obilježavanja godišnjice od osnivanja Sjevernoatlantskog saveza pod nazivom „NATO DAN“, saopšteno je iz PG Biroa.

Zabrana saobraćaja važi za petak, 4. april, od sedam do 17 časova.

Izvor: Cafe Del Montenegro

PUTIN NAREDIO "Dragi moji Rusi, izbegavajte Jadran i dođite na Krim"

jutarnji.hr | 18. 04. 2015. - 12:42h izmena vesti 13:31h | Foto: AP; Reuters | Komentara: 199
Ove godine Hrvatska i Crna Gora bi mogle da izgube više desetina hiljada novih gostiju iz Ruske Federacije, odnosno čak 30 odsto turističkog prometa na koji su računale ali i milione evra koje su oni prethodnih godina trošili na odmoru u Hrvatskoj i Crnoj Gori, gde ih je stiglo 140 hiljada, piše Slobodna Dalmacija.


Putin od Rusa traži da idu na Krim
Poslednji podaci organizatora putovanja iz Rusije govore o tome kako je organizovani turistički promet prema Hrvatskoj u velikom zastoju, pa se od tridesetak aviona koji su sletali iz Moskve u Pulu, Split i Dubrovnik, ove godine planira dolazak tek tri takva aviona. Umesto na Mediteran, Rusi će ove godine masovno krenuti na odmor na Krim i u Soči, pa značajan pad rezervacija beleže i Španija i Grčka.



Putin: Ruski funkcioneri da letuju na Krimu


Sva eventualna dvoumljenja Rusa hoće li ipak krenuti prema Jadranu ili drugde na Sredozemlje uklonio je predsednik Vladimir Putin svojom nedavnom instrukcijom svim državnim i javnim službenicima da moraju na odmor na Krim. Kada se celoj toj situaciji doda i činjenica da je devalvacija rublja od gotovo 40 odsto prepolovila kupovnu moć Rusa u protekloj godini, jasno je da turističke zemlje na njih ove godine ne treba previše da računaju.

Previsoke cene

– Veliki pad organizovanog turističkog prometa iz Rusije ove godine nema veze s vizama, nego s Putinovom preporukom da svi koji od države dobijaju platu moraju na Krim, a tu je i pad standarda zbog devalvacije vrednosti rublja. Naime, do pre pola godine njima je deset hiljada rubalja bilo 300 eura, a danas je to samo 150 eura. Zato su im cene turističkih aranžmana u inostranstvu postale preskupe. Osim toga, bankrot velikih turoperatora u Rusiji stvorio je nepoverenje i strah od putovanja i uplata, pa se masovno okreću “domaćem” turizmu na Krimu i u Sočiju. Većina zemalja s velikim turističkim prometom iz Rusije reagovala je drastičnim snižavanjem cena, poput Španije i Grčke. Oni su zapravo svoje ovogodišnje cene doveli na nivo prošlogodišnjih u rubljima, što znači da su snizili aranžmane za 30 do 40 posto. Isto je uradila i Crna Gora, koja za ovu sezonu ima nekoliko letova dnevno iz Moskve za Tivat – kaže Vesna Mazić iz agencije “Panoramic”, specijalizovane za putovanja iz tog dela Europe prema Hrvatskoj.

Nedavno objavljeno istraživanje u Rusiji pokazalo je da su krasnodarski kraj, Krim i Abhazija bez sumnje lideri turističke sezone 2015. za Ruse. Među evropskim destinacijama u koje bi rsuki turisti najviše voleli da putuju, na vrhu su Turska, Španija, pa Bugarska i Grčka.

Hrvatska šesta na listi

Po popularnosti kod Rusa sledi Italija, peta je Crna Gora, a Hrvatska je šesta zemlja na listi država koje Rusi žele da posete. Zbog toga je još prije dvije godine prema Puli letelo iz Moskve 20 čarter-aviona nedeljno, prema Splitu desetak aviona, a nekoliko njih za Dubrovnik, dok ove godine neće biti ni približno tako. U Split se ipak može redovnom “Aeroflotovom” linijom iz Moskve, dok iz Ukrajine nema nikakvih letova prema Dalmaciji, koja je bila najpopularnije odredište Ukrajinaca na Jadranu.


O problemu gubitka ruskih gostiju nedavno je u Evropskom parlamentu govorila zastupnica Dubravka Šuica, koja je pitala mogu li članice EU-a kojima je turizam jedna od glavnih privrednih grana, poput Hrvatske, očekivati lakše izdavanje viza građanima Rusije, ističući kako hrvatski turizam i turistički djelatnici trpe velike gubitke s tog tržišta, piše Slobodna Dalmacija.

No, prema odgovoru koji je dobila od Evropske komisije, dijalog o liberalizaciji viznog režima zaustavljen je u okviru mera ograničavanja koje je EU nametnuo Rusiji nakon njenog nezakonitog pripajanja Krima i sukoba u istočnoj Ukrajini. Postupci se stoga neće nastaviti dok to ne budu dopuštale okolnosti, odgovorio je EK Dubravki Šuici.
POTROŠNJA

- 99 eura dnevno potroše ruski turisti

- 122 eura dnevno potroše turisti iz Britanije

- 32 miliona ruskih putnika svake godine ode u inostranstvo

Crna Gora skida tablu sa natpisom da su "srpski borci oslobodili Budvu"

Vijesti.me | 31. 05. 2015. - 12:10h | Foto: RAS | Komentara: 3
Generalna direktorka Direktorata za kulturnu baštinu Ministarstva kulture Crne Gore Lidija Ljesar, najavila je da će tabla sa natpisom da su srpski vojnici oslobodili Budvu, postavljena 1931. godine, biti uklonjena jer "ono što na njoj piše ne odgovara istorijskim činjenicama", pišu podgoričke "Vijesti".


Budva
Ona je kazala da Ministarstvo kulture i Komisija za podizanje spomen obeležja nemaju pravo da sa ulaza u Stari grad skinu ploču "srpskim oslobodiocima Budve" ako Opština ne podnese inicijativu za uklanjenje, ali je najavila da će ona biti uklonjena po drugom osnovu.


- Imamo pravo da delujemo po Zakonu o zaštiti kulturnih dobara. Kroz projekat o revalorizaciji Starog grada tretiraćemo ovo kulturno dobro i sve ono što nije kulturni sloj i ne odgovara istorijskim činjenicama, a što degradira to kulturno dobro, biće uklonjeno - rekla je Ljesar.

Napominjući da iznosi lični stav kao stručnjak i stav Komisije za podizanje spomen obeležja, Ljesareva je rekla da ta ploča ne može biti tretirana kao kulturni sloj:

"Kulturni sloj nije spomen obeležje, već ono o čemu priča to spomen obeležje. Spomen obležje je u stvari 24-satni saobraćajac, koji upućuje kojim putem treba ići. Ovaj saobraćajac iznad ulaznih vrata u Budvi nije dobar i izaziva kolaps u saobraćaju".

Spomen ploča je postavljena 1931. godine iznad Veljih vrata na ulazu u Stari grad, a Komisija za podizanje spomen obeležja Ministarstva kulture konstatovala je da ono što na njoj stoji ne odgovara istorijskim činjenicama. Nalaz je dostavila Opštini Budva, koja jedina po Zakonu o podizanju spomen obeležja može inicirati uklanjanje sporne ploče. To je prošle godine tražila Liberalna partija.

Na ploči, postavljenoj ispod Venecijanskog lava, uklesane su reči:

"Na uspomenu dolaska hrabre pobjedonosne Srpske vojske koja poslije junačnih pobjeda oslobodi Budvu, na Mitrovdan 8. novembra 1918. postavlja Opština Budva". Iznad tog napisa uklesane su riječi Petra II Petrovića Njegoša: "Pokolenja djela sude..."

Ljesareva ukazuje da 8. novembra 1918. Austrougarska nije postojala, a članice tadašnje Austrougarske monarhije su nedeljama pre toga proglasile nezavisnost u svojim parlamentima:

"Tog 8. novembra nije bilo oslobađanja Budve. Negde ne čudi činjenica što je ploča postavljena 1931, a ne odmah 1918. godine. Ako smo mentalitet kakav jesmo, pa volimo odmah ordenje i znamenje da dajemo, tadašnja vlast je vrlo spretno znala da to spomen obeležje ne bi 1918. godine pilo vodu. Ali, isto tako imamo jedan mentalitetski problem - brzo zaboravljamo i brzo usvajamo novo, pa je tako spomen obeležje 1931. prošlo među Budvanima".

Ljesareva kaže da bi se, na primer, kulturnim slojem smatrao da je na mestu spomen ploče bio grb Karađorđevića jer to ima istorijskog utemeljenja.

Projekat revalorizacije kulturnih dobara, čiji je Ljesar autor, okupio je 250 stručnjaka koji su radili u 50 timova. Jedan tim se bavio Starim gradom pod mentorstvom Ljesareve, te evidentirao sve ono što je devalvirano.

U Opštini Budva ne postoji spremnost za pokretanje inicijative za ukanjanje spomen ploče zbog, kako je "Vijestima" rečeno, letnje sezone i mogućeg efekta koje bi to imalo na okruženje i dolazaka sprskih gostiju.

Ne znam šta je netačno ili uvrjedljivo.

Kažu Crnogorci da je Austrougarska prestala da postoji 2 sedmice ranije pa Srbi kao nisu ni imali od koga ni da oslobode Budvu. Bilo to tačno ili netačno potpuno je nebitno. Bitno je da su Crnogorci po ko zna koji put dokazali da su govna.

18:54 Andrija Mandić, lider Demokratskog fronta izjavio je maloprije za BN TV da je predsjednik Vlade Crne Gore Milo Đukanović napustio državu. Mandić je na skupu kazao da je premijer Milo Đukanović oko 18:30 časova avionom napustio zemlju. Zatražio je da svi učesnici protesta budu mirni i da se ponašaju dostojanstveno.a.

Hoce da skinu Mila.
Naravno da imaju razlog ali me cudi da je od jednom krenulo. Lici na americke scenarije...