banjalukaforum.com

Pa više uticaja na proizvodnju piva ima to što se kod njih proizvode Heineken, Amstel, Becks, Stella Artois, Carslberg i Tuborg nego što su turistička zemlja. Ta piva se prodaju svuda po regionu, a banjalučko, sarajevsko i bihaćko samo u BH, a ni ona na cijeloj teritoriji.

Влада Републике Српске и Завод за запошљавање Српске издвојиће за ову годину 9.472.000 КМ за подстицај за запошљавање, чиме ће бити обезбијеђена радна мјеста за најмање 2.880 лица у привреди, изјавио је министар рада и борачко-инвалидске заштите Петар Ђокић.

Ђокић је након сједнице Владе рекао да су од овог износа пет милиона КМ средства из буџета, 3.780.000 КМ су средства Завода за запошљавање, док су 800.000 КМ средства програма Свјетске банке.

Он је прецизирао да ће се Пројектом подршке запошљавању у привреди Републике Српске у овој години обезбиједити ненадокнадиви подстицаји послодавцима за запошљавање 920 лица од 2.500 КМ по запосленом и за самозапошљавање 280 лица по 3.500 КМ по лицу.

Министар је навео и да се Пројектом подршке запошљавању и самозапошљавању дјеце погинулих бораца Војске Републике Српске, ратних војних инвалида и незапослених демобилисаних бораца „Заједно до посла“ планира запошљавање 425 лица.

„Из категорије породица погинулих бораца планира се запошљавање 125 лица, кроз пројекат самозапошљавања до износа од 8.000 КМ по незапосленом лицу, из категорије ратних војних инвалида и демобилисаних бораца суфинансираће се подстицаји запошљавању до вриједности од 3.000 КМ по лицу, а за 100 лица у оквиру самозапошљавања демобилисаних бораца издвојиће се 4.000 КМ по лицу“, прецизирао је министар.

У оквиру подршке радног оспособљавања лица са високом стручном спремом планирано је запошљавање 374 лица, за шта ће 2.500 КМ обезбиједити Влада и Завод за запошљавање, а 1.071 КМ по лицу послодавци.

Влада је усвојила и пројекат подршке стицању радног искуства младих у статусу приправника у овој години.

„Цијенимо да ће бити довољно заинтересованих за кориштење ових средстава, с тим да остаје могућност да код Пројекта запошљавања приправника може конкурисати и јавни сектор, али ће се у сваком случају предност давати привреди“, рекао је Ђокић.

Он је навео да ће у овој години за разне пројекте подстицаја запошљавању, укључујући и пројекте који се преносе из претходне године, бити утрошен 21 милион КМ и да нема никаквих ограничења у погледу старосне доби и регионалне заступљености.

„Имамо врло позитивне ефекте из претходне године, јер су овим пројектима, што код послодаваца, што код самозапошљавања, ангажовани незапослени из скоро свих дијелова Републике Српске. Већи дио привредних активности лоциран је у већим градовима и ако би допустили да та средства иду само у та мјеста, били би ускраћени незапослени у малим мјестима“, рекао је Ђокић.

Министар је рекао да је захваљујући овим мјерама, Република Српска једина у региону успјела да смањи незапосленост за 2,7 процената и додао да ће се тај тренд наставити и у овој години.

Он је додао да се тренутно на евиденцији Завода за запошљавање налазе 148.253 незапослена лица, што показује константно смањење незапослености, ако се узме у обзир да је у току 2012. године на евиденцији било и 156.000 лица.

„Број запослених се повећава и због тога што је у току претходне године дошло и до благог раста бруто домаћег производа у Републици, а самим тим бројни индустријски сектори су се почели опорављати, као и потреба за одређеним радним мјестима“, рекао је министар.

Он је увјерен да ће доћи до завршетка неколико крупних капиталних пројеката у Републици, међу којима су отварање шећеране у Бијељини, те капацитета у сектору текстилне и кожарске индустрије.

Ђокић је рекао да се обавеза према послодавцима по овом основу из претходне године уредно извршавају, при чему 60 одсто средстава послодавац добија одмах након закључења уговора, 20 одсто након шест мјесеци и 20 одсто након 18 мјесеци, колико код себе мора имати запосленог радника.

„Идентичан метод биће примијењен и ове године и ту немамо никаквих проблема“, рекао је Ђокић.



(Срна)

Izvještaj o proceduri zapošljavanja pokazuje da je sin Željke Cvijanović dobio najveći broj bodova za posao iako je imao najmanji prosjek ocjena.

Piše: Centar za istraživačko novinarstvo

Sin Željke Cvijanović, premijerke Republike Srpske (RS), dobio je posao pripravnika u „Elektroprijenosu BiH“ iako je imao najmanji prosjek ocjena u odnosu na ostalih 12 kandidata koji su se prijavili na to radno mjesto. Ovo je otkrila nevladina organizacija Transparency International Bosne i Hercegovine (TI BiH), na osnovu informacija o provedenom konkursu i kandidatima koji su zaposleni u ovom preduzeću.

Iz dokumentacije je vidljivo da je Filip Cvijanović izabran kao prvi na listi kandidata, sa najvećim brojem bodova, iako je imao manji prosjek ocjena od ostalih kandidata, kao i manji protok vremena provedenog u evidenciji nezaposlenih. Za izbor kandidata presudili su bodovi dobijeni na intervjuu sa kandidatima, odnosno subjektivna procjena komisije o kvalifikacijama i sposobnostima kandidata.

Kako se navodi u priopćenju TI BiH, iz dokumentacije je jasno da su svi kandidati dobili jednak broj bodova za vrijeme provedeno na birou za zapošljavanje, bez obzira na broj mjeseci provedenih u čekanju na prvo zaposlenje. Pretvaranje prosjeka ocjena u bodove u ovom slučaju je također sporno, jer je posljednji kandidat sa prosjekom 3,42 (slučaj ocjenjivanja od 1 do 5) imao manji broj bodova, iako je ovaj prosjek kada bi se uradila ekvivalencija, bio veći od prosjeka prvorangiranog, te onda postaje jasno da je Cvijanović zapravo imao najlošiji prosjek.

Ovakav način izbora kandidata je u startu omogućen usljed nepostojanja jasnih kriterija u Odluci Vijeća ministara o uslovima i načinu prijema pripravnika VII stepena stručne spreme u radni odnos u institucije BiH, zbog čega su primijenjeni interni kriteriji i time omogućeno favorizovanje kandidata. Primjera radi, na nivou FBiH pravilnici o zapošljavanju pripravnika propisuju bodovanje samo na osnovu prosjeka ocjena i vremena provedenog u evidenciji nezaposlenih, te se smanjuje mogućnost subjektivne procjene kod izbora pripravnika.

S druge strane, u RS pravilnici propisuju kriterije pretvaranja vremena provedenog vremena na birou na način da se, na primjer, na četiri mjeseca u evidenciji dodjeljuje jedan bod. U slučaju „Elektroprijenosa“, prosjek i vrijeme provedeno u evidenciji nezaposlenih, imaju najmanji uticaj na ukupan zbir bodova, što je vidljivo i u slučaju odabira kandidata i za druge pozicije. TI BiH će tražiti očitovanje „Elektroprijenosa“ u vezi sa internim kriterijima i u skladu s tim, obratiti se nadležnim institucijama ukoliko se utvrde nepravilnosti.

TI BiH podsjeća da premijerka Cvijanović ujedno predstavlja ovaj entitet kao akcionar u „Elektroprijenosu“.

Objavljeno 01. 8. 2014.

Ako neko moze dati savjet..gdje je najbolje otici i pitati za volontiranje u BL preko ljeta ??? ili honorarni rad (ali to cisto sumnjam).

Ja sam volonter, uključen u mali milion nevladinih organizacija.

Математичарима посао, филозофи на чекању
Математичарима посао, филозофи на чекању 17.11.2014 14:57 | Драгана Келеч

Бањалука - У Републици Српској на запослење најдуже чекају дипломирани филозофи, социолози, професори географије и новинари и то око двије године, док је професорима математике и физике потребно тек три мјесеца да пронађу посао.

Да се са факултетском дипломом најбрже запошљава, истичу и у Заводу за запошљавање РС и појашњавају да они који су завршили школовање на факултету успијевају да добију посао у просјеку за годину и пет мјесеци. Ипак, дужина чекања на добијање радног мјеста, како кажу у Заводу, зависи и од потребе послодаваца за кадром одређеног занимања.

На њиховој евиденцији на крају октобра ове године без посла је у Српској било укупно 13.544 људи који имају факултетску диплому.

- Тренутно је највише незапослених економиста, док су на другом мјесту правници - рекли су у Заводу за запошљавање РС. На трећој позицији по броју незапослених су професори разредне наставе, због чега би млади идуће академске године, како истичу стручњаци, требало да "прескоче" упис на овај студиј.

- Посао тренутно тражи 771 учитељ. Радни однос нема ни 525 инжењера пољопривреде, као ни 495 професора физичког васпитања и тренера - додали су у Заводу.

Истакли су да је најмање незапослених дипломираних математичара и физичара и то свега два. Додали су да на евиденцији незапослених има и веома мало професора руског језика, и то њих пет, као и професора хемије, њих десет.

Предсједник Уније удружења послодаваца РС Предраг Згоњанин казао је да тржиште рада у Српској већ годинама тражи инжењере, математичаре, фармацеуте, љекаре, медицинске сестре, али и велики број месара, бравара, токара, варилаца и осталих занатлија.

- То су занимања која тражи читава Европа. Међутим, на нашим бироима је све већи број економиста и правника, као и људи који су завршили студије друштвених наука, а све због тога што се не популаришу довољно природне науке - казао је Згоњанин.

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да је велики број незапослених са факултетским дипломама због тога што млади не размишљају паметно када уписују студије, већ и даље бирају оне струке које нису потребне послодавцима.
Млади и запошљавање

На евиденцији незапослених Завода за запошљавање Српске на крају септембра евидентирано је 143.955 незапослених, од чега је 42.956 младих до 30 година.

- За девет мјесеци ове године запослено је укупно 24.614 лица, од чега 10.593 младих до 30 година - казали су у Заводу

RvaCka je turistička sila za nas a i ima više stanovnika ...

Hrvatska ima više turista od Italije, Francuske, Tunisa, Egipta, Kipra, Turske. Za Grčkom zaostaje kao i za Portugalom. (prvih 6 mjeseci)