banjalukaforum.com

Radan Grujičić bio je šef specijalne policije za borbu protiv komunista u Beogradu, da bi posle rata postao uvaženi špijun pet obaveštajnih službi u Hladnom ratu. Kada je pred smrt otkriven pod drugim imenom u Kanadi, više ni sam nije znao da li je radio za Nemce, Amerikance, Ruse, Engleze ili ko zna za koga.
Ipak, dokazao je da nije ratni zločinac i da ima velike zasluge za napredak čovečanstva. Njegov sin, Petar Grujičić, preživeo je nekako kao beba u kartonskoj kutiji za cipele sveopštu potragu komunista pošto mu je majka odmah uhapšena i streljana.
Kad je odrastao, proslavio se u Parizu kao fotograf legendarnoj generaciji Stevice Markovića i Miška Miloševića, ne bi li nekako stigao do oca. Kad su se posle nekoliko decenija prvi put videli na pariskom aerodromu, Radan je bio ubeđen da je UDBA poslala njegovog sina da ga ubije.
Ovo je svakako najsenzacionalnija priča našeg vremena kako se revolucija i svetska politika prelomila preko sudbine jedne porodice o čemu je i američka televizija snimila film koji po spektakularnosti nadmašuje čak i Džejmsa Bonda.

Деретић је навео да на "португалским озбиљним сајтовима" пише да су прије римског освајања тамо живјели Срби, да Каталонци говоре да су Срби, да је њемачки језик вјештачки језик, а њемачки градови имају српске топониме.

Reci ti meni da li se šišaš kod pekara? Popravljaš zube kod automenahičara? Zašto onda o istoriji da učiš od pravnika?

Reci ti meni da li se šišaš kod pekara? Popravljaš zube kod automenahičara? Zašto onda o istoriji da učiš od pravnika?

Јавност је често окупирана данас популарним и потпуно ненаучним теоријама о Србима као „народу најстаријем“. Трагајући за наводном античком прошлошћу Срба, заборављамо на документоване личности из наше историје које су неоправдано запостављене. Мало ко је чуо за Јована Владимира, првог српског свеца, или Михајла, краља Дукље и првог српског краља. Међу заборављеним јунацима српске средњовековне историје је и његов син, Константин Бодин.

Једна војска – два циља! Тако се могао сагледати војни пуч у Београду 27. марта 1941. године којим је главнокомандујући војним снагама (више од 30.000 војника) ваздухопловни генерал Боривоје Мирковић с млађим официрским кадром остварио своју давно замишљену намеру о “кажњавању свих унутрашњих непријатеља, који су вукли земљу у блато” и повратак српској официрској части, слави и традицији, a патријарх Гаврило оценио: “Приволели смо се царству небеском, царству Божијем истине и правде, народне слоге и слободе…”

PRIČA o ratnim dobrovoljcima oslobodilačkih ratova Srbije s početka prošlog veka herojska je, ali i tragična. Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918, koje danas okuplja potomke i poštovaoce ovih junaka, nastavljač je tradicije Saveza ratnih dobrovoljaca 1912-1918 Kraljevine Jugoslavije, koji je zabranjen posle Drugog svetskog rata. Bez suda, rešenje o zabrani potpisao je u februaru 1947. ministar unutrašnjih poslova FNRJ Aleksandar Ranković.