banjalukaforum.com

Dobrodošli na banjalukaforum.com
Danas je 19 Jul 2025, 13:35

Sva vremena su u UTC [ DST ]




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 11 Posta ] 
Autoru Poruka
PostPoslato: 03 Mar 2004, 10:17 
OffLine
Majstor
Majstor

Pridružio se: 30 Jul 2003, 09:40
Postovi: 608
Lokacija: Banjaluka, BiH
"15. Ако ли ти сагријеши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самијем; ако те послуша, добио си брата својега.

16. Ако ли те не послуша, узми са собом још једнога или двојицу да све ријечи остану на устима два или три свједока.

17. Ако ли њих не послуша, кажи цркви; а ако ли не послуша ми цркве, да ти буде као незнабожац и цариник.

18. Јер вам кажем заиста: штогод свежете на земљи биће свезано на небу, и штогод раздријешите на земљи биће раздријешено на небу. "

ovo su rijeci iz Jevandjelja po Mateju, koje je Hrist izgovorio govoreci svojim ucenicima, apostolima.
no, mene zanima, odnose li se ove rijeci SAMO na apostole ili na SVE ljude?govori li Hrist samo Apostolima ili je to poruka SVIM ljudima?

ko je taj ko "svezuje na zemlji i razresuje na zemlji"?

i iz toga, logicno pitanje...
Ko je taj sto prasta ljudske grijehe?
ko nam prasta nase grijehe?


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: 03 Mar 2004, 14:47 
OffLine
Veteran
Veteran
Korisnikov avatar

Pridružio se: 11 Dec 2002, 20:27
Postovi: 2244
Реч је о ауторитету који је Христос пренео Апостолима, да још на земљи свезују и разрешују грехе људске, а на небесима је Бог онај који их свезује и разрешује. Тај ауторитет се са Апостола пренео на прве оце Цркве, и даље преноси на њихове наследнике, и тако све до данашњих дана. Преноси се путем рукоположења свештеника, на начин на који су и Апостоли рукополагали прве свештенике Цркве.

(Д.Ап. 14,23) И рукоположише им презвитере за сваку Цркву, па помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу у кога вјероваше.

О томе да се рукоположењем преноси благодатни дар говори се на више места у Библији, али ево једног као пример:

(1 Тим. 4,14) Не занемаруј благодатни дар у теби који ти је дат кроз пророчанство полагањем руку старјешина на тебе.

Ово је и основа из које се даље изводи и значај Апостолског Прејемства којег имају свештеници Божје Православне Цркве, као и Римокатоличке. Јер, једино оне имају корене у Апостолима, док су протестантске секте - најобичније људске измишљотине. Англканци се свим силама упињу да покажу и докажу како имају тај дар, који су им пренели наводно ПЦ свештеници, али им нешто слабо иде.

Вратимо се наводима јеванђеља које си навео...

На основу права на свезивање и разрешавање од греха на земљи, уведена је и Света Тајна Покајања, на којој се почињени греси исповедају свештенику, а он, на основу процене тежине греха, или их разрешује ако су мањи, или одређује епитимију - казну. Примера ради, део епитимије за прељубу је и забрана причести у трајању од 15 или 21 годину. :wink:

_________________
Маран Ата


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: 04 Mar 2004, 10:03 
OffLine
Majstor
Majstor

Pridružio se: 30 Jul 2003, 09:40
Postovi: 608
Lokacija: Banjaluka, BiH
Maran Ata je napisao:
Реч је о ауторитету који је Христос пренео Апостолима, да још на земљи свезују и разрешују грехе људске, а на небесима је Бог онај који их свезује и разрешује.


Citiraj:
На основу права на свезивање и разрешавање од греха на земљи, уведена је и Света Тајна Покајања, на којој се почињени греси исповедају свештенику, а он, на основу процене тежине греха, или их разрешује ако су мањи, или одређује епитимију - казну.


recimo da je tako.
i ja pocinim grijeh prema bratu svom.i ispovjedim se svesteniku a on (svestenik) PROCJENI (kako ti rece), da mi grijeh nije za oprost!
nije li time svestenik KAO BOG!?

obratimo paznju na rijec "PROCIJENITI". ta rijec je tako...ljudska. da! covjek procjenjuje a BOG....ZNA!
rijec "procijeniti" nosi u sebi nesigurnost i mogucnost greske, koja je tako svojstvena covjeku.zar da mi grijehe prasta neko ko...procjenjuje!?
grijehe moje neka prasta onaj ko ZNA!

a samo je jedan koji...ZNA.
da, grijehe treba ispovjedati, ali prastanje je na Bogu.

prihvatimo li da se Hristove rijeci odnose iskljucivo na apostole i da je njima dato iskljucivo pravo prastanja, idemo na opasan put. zar nas istorija nicemu neuci?
katolicka crkva ostala je poznata po stampanju oprosta, za sve koji ih zele.tako je omoguceno covjeku, da pocini najgnusnija zlodjela i obrati se drugom covjeku (svesteniku), koji mu uruci "oprost".a prema onom kome je sagresio, nema nikakvu potrebu.

pocinim li ja grijeh prema svom bratu, zar da mi drugi covjek kaze..."oprosteno ti je"?
pocinim li ja grijeh prema svom bratu, trazicu oprost od njega, od svog brata.i ako me on (brat moj), razrijesi, bice razrijeseno i na nebu!

zato mislim da je pravo prastanja grijehova dato svim ljudima, a ne samo apostolima ekskluzivno.

prastajmo jedni drugima, i Bog ce nam oprostiti.
svezujmo jedni drugima, i Bog ce nam svezati na Nebu.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: 04 Mar 2004, 14:01 
OffLine
Veteran
Veteran
Korisnikov avatar

Pridružio se: 11 Dec 2002, 20:27
Postovi: 2244
Уколико немаш поверења у духовника коме с еисповедаш, немој ни да идеш код њега на исповест. Скептичност у вери не постоји код правог верника. Самим тим ти си неповерљив и према самом Телу Божјем - Цркви, а као такав, немаш шта тамо ни да тражиш.

Свештеници имају каноне по којима се требају владати. А у њима су дате и смернице за казне које се одређују за поједине грехе. Дао сам ти већ један пример. А и након сиповести, свештеник се заједно са исповеђеним моли Богу за опрост греха. Искрено исповеђени грех који се више не понавља је као жива рана на души која је залечена. Она душа која дође пред Господа са тако залеченим ранама, има велике изгледе да задобије милост код Господа и вечни живот.

Најгори грех је - неокајани грех. Јер, још је Св. Јован Претеча позивао на покајање и крштење водом... Користити пример неке тамо друге цркве која је злоупотребљавала власт која јој је пренешена, је генерализовање ствари које нема основу, пошто је и Божји суд индивидуалан, а не колективан.

Свештеник у ПЦ никада не каже "опроштено ти је". То само показује да ти дискутујеш о нечему о чему заправо - благе везе немаш. :roll:

_________________
Маран Ата


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: 09 Mar 2004, 11:24 
OffLine
Majstor
Majstor

Pridružio se: 30 Jul 2003, 09:40
Postovi: 608
Lokacija: Banjaluka, BiH
Maran Ata je napisao:

Свештеник у ПЦ никада не каже "опроштено ти је". То само показује да ти дискутујеш о нечему о чему заправо - благе везе немаш. :roll:


tacno "maran ata"!
svestenik u PC to nikad nekaze.zato ja i znam da mi svestenik neprasta grijehe, vec Bog.

iduci svesteniku, i ispovjedajuci mu se, ja se ispovjedam Bogu i od Boga trazim oprost.svestenika dozivljavam samo kao posrednika i svjedoka.
mislim da je takav stav ispravan i da nije nepostovanje svestenstva.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: 10 Mar 2004, 01:22 
OffLine
Početnik
Početnik

Pridružio se: 05 Mar 2004, 18:45
Postovi: 28
Maran Ata je napisao:
Скептичност у вери не постоји код правог верника. Самим тим ти си неповерљив и према самом Телу Божјем - Цркви, а као такав, немаш шта тамо ни да тражиш.


Ne, recimo da je sumnja kao necistota, blato na cistoj kosulji.... Ako bi morao da se prvo ocistis da bi isao u crkvu, sta ce ti onda takva crkva? Ona ti i treba da ti pomogne da se ocistis od sumnje, kao majka kad okupa blatnjavo dete, neces valjda sam tako nejak da se ocistis?

Naravno, sumnja je veoma uporna, to nije dobro ali se moze razumeti, ljudski je, na neki nacin prirodno.

Pravi vernik se trudi da neprestano i svesno obnavlja veru, a kad talasi sumnje dodju (a dodju svuda gde je ljudska priroda - "Oce, zasto si me ostavio") trudi se da se ocisti od nje.... a cak i kada trenutno ne uspe, nista.... strpi se malo.... i ne odustaje....

Citiraj:
iduci svesteniku, i ispovjedajuci mu se, ja se ispovjedam Bogu i od Boga trazim oprost.svestenika dozivljavam samo kao posrednika i svjedoka.


Lepo. Nema sta da se doda. Nije jedini moguci stav, ali je sasvim na mestu. Nekom drugom bi nevidljivi Bog bio mozda malo apstraktan, neuhvatljiviji za ispoved, pa mu je mozda lakse da se osloni sa zivog prisutnog coveka (svestenika).

Naravno, ljudi su nesavrsena roba, pa je tu uvek i rizik.... takav je zivot.

_________________
Moram da shvatim bas ovde i sada
da je Bog je veoma jednostavan
i veoma lak da se voli -
kao sto je lako voleti dete ili cvet.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: 10 Mar 2004, 15:45 
OffLine
Veteran
Veteran
Korisnikov avatar

Pridružio se: 11 Dec 2002, 20:27
Postovi: 2244
Исхитрени... баш ти добро стоји тај надимак... јер управо си се исхтрио у погледу мог цитата који си коментарисао. Извадио си га из контекста у коме се он односи на питање исповедања греха свештенику, а не питање одласка човека у Цркву или не. А то није лепо.

Питање исповести је питање везано за Свету Тајну Покајања, и онај који је не прихвата, или сумња у њу, на путу је пољуљане вере у саму Цркву и њено учење. Разлози што многи одбијају да се исповеде свештенику су сасвим друге природе од оних који се обично наводе - "откуд њему прво да опрашта грехе".

Прави разлози врло често су:

1. Срамота. Лакше се "исповедити" "невидљивом" Богу, него живом човеку. Блажен је онај који се више срами пред тим "невидљивим" Богом, него ли пред човеком-свештеником пред којим се исповеда.

2. Гордост. "Откуд некоме право да мени неку услугу чини. Не треба мени нечије сажаљење." Типично за Протестанте који заборављају Божју поруку да је "најмањи на земљи, највећи у Царству Божјем".


Добро би било размислити о овоме. :wink:

_________________
Маран Ата


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: 10 Mar 2004, 20:50 
OffLine
Početnik
Početnik

Pridružio se: 05 Mar 2004, 18:45
Postovi: 28
OK, malo gubim nit ove price, pa ne mogu sad da se udubljujem. Ima sve to svoje, generalno se slazem...

(dzabe ti forum ako se uvek svi lepo slazu.....)

Ali evo, ovo mogu da dodam ko iz topa - za mene je sramota od Boga neprihvatljiva!

Ako verujem u Boga, nema sanse da me od njega bude sramota. Pa nije Bog ucitelj u osnovnoj skoli da me bude sramota ako ne naucim lekciju, ili da se plasim da ce da me bije!!! Apsurd!!! Sramota me je od nekog stranca, plasim se nepoznatog stranca.... ne od nekog svog rodjenog.....

To onda nije Bog nego neko jos gori nego sto sam ja - ja ne bi svesno nikog ni kaznjavao, niti podsticao neciji osecaj sramote, koji je bolan, ponizavajuci i slabo produktivan - danas me je sramota, sutra cu... nesto da razbijem, razlupam.... Podsticao bih oprastanje, osvescivanje. A ako neko uradi nesto pogresno i pritom hoce da se popravi al' mu to slabo ide, onda polako, malo po malo, kao sto beba ustane-padne-ustane-padne.... na kraju prohoda.

Kad bi bebu udarao stapom sramote i kazni, ne bi prohodala nikad, nego bi lepo otisla u ateiste..... srecom, Bog nije takav. Kakav je? Pa lepo, sto mislim, to sam u svoj potpis stavio.....

Kada bih osecao strah i sramotu, ja bih onda bezao. Kada bih imao problem, a pritom bezao, ne bi nigde nikad ni stigao...

Kada dete padne pa razlupa koleno, prvo mora mama da poljubi, a tek onda da vidimo sta cemo i kako.....

_________________
Moram da shvatim bas ovde i sada
da je Bog je veoma jednostavan
i veoma lak da se voli -
kao sto je lako voleti dete ili cvet.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: 11 Mar 2004, 21:07 
OffLine
Veteran
Veteran
Korisnikov avatar

Pridružio se: 11 Dec 2002, 20:27
Postovi: 2244
Пријатељу... опет неколико грешака:

1. Не мешај страх са овим о чему разговарамо, јер је то засебна категорија.

2. Поређење са дететом не пије воде, јер дете док не одрасте довољно, не разуме зашто га бијеш и шта је то лоше урадило. А кад то буде у стању да зна, оно већ одавно зна да хода.

3. Питање стида пред Богом због почињених греха је предмет многих писања Праволславних богослова. Ево неких:

Онај који се одвоји од леве стране, јасно ће познати грехе своје, нагомилане пред Господом. Јер, он неће видети грехе своје све док се од њих не одели горким одвајањем (тј. покајањем). Они који су доспели до ове мере, обрели су плач и молитву, и стид пред Богом, сећајући се свог лукавог дружења са страстима. Моћан је Бог да укрепи оне који се тајно труде око смирења. (Преп. Ава Исаија)

Имајмо стид пред Господом Исусом Христом, Којега је крв за нас дата; поштујмо предводитеље своје, одајмо част презвитерима, млађе васпитавајмо науци страха Божијег (...) Деца ваша нека добијају васпитање по Христу, нека науче: колико је смиреноумље моћно пред Богом, шта може учинити чиста љубав код Бога, како је страх Његов добар и велики и спасава све који се свето по њему владају чистим умом. Јер је Бог Који истражује мисли и намере, и Његов је дах у нама, и када хоће узима га. (Св. Климент римски)

И ако бисмо имали храбрости, искрености и поштења да тако стајемо пред Бога онда би наша молитва и даље била искрена. Могли бисмо да искажемо Богу своју радост што напокон, напокон, постоји неки зрачак, што можемо да будемо мало са Њим... Понекад бисмо од стида рекли: "Господе, знам Те, Ти си мој Бог, а ја тако не желим да будем са Тобом - каква срамота! Како ме је стид! Тако се не поступа чак ни са земаљским другом..." Понекад бисмо стали пред Бога и рекли: "Господе! Дан је био сраман, понижавајући - показало се да сам недостојан звања човека, а да не говоримо о звању Хришћанина - опрости ми! Дај ми да се покајем, потреси моју душу до дубине да бих се очистио и уразумио се, да се ово никада више не би десило..."

Ако бисмо почели овако да се молимо наша молитва би могла да постане жива зато што би потекла са живог извора наше душе. Приступимо овоме! Покушајмо да се молимо Богу у истини и тада ће нам бити дато да се молимо и у Духу. (Митрополит Антоније Блум)


Када схватиш колико нас Господ воли, а ми и даље упорно грешимо и кршимо вољу Божју, неумитно се јавља стид... :roll:

_________________
Маран Ата


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: 12 Mar 2004, 20:27 
OffLine
Početnik
Početnik

Pridružio se: 05 Mar 2004, 18:45
Postovi: 28
Maran Ata je napisao:
Када схватиш колико нас Господ воли, а ми и даље упорно грешимо и кршимо вољу Божју, неумитно се јавља стид... :roll:


OK, ali mislim da tu ima i jos jedna malo suptilnija stvar, naime, pitanje identifikacije.

Ako sam ja greh, a tezim da budem dobar, onda je stid prirodan. Stidim se zato sto jesam greh, stidim se sebe nikakvog.

Ako sam ja od Boga, bozanski, onda stid nije prirodan. Trenutno me je neznanje obuzelo, ali to ce proci... Ja sam od Boga, odatle sam dosao, tamo idem. Kakav stid?

Rob i sluga mogu da se stide pred kraljem. Ali princ ne!

Drugim recima, ako sam ja clan Bozje familije (princ), kako da se stidim od svoga, maltene od sebe samog?

Medjutim ako nisam clan familije, nego onako, stojim sa strane, a hteo bi da im se prikljucim.... onda je stid razumljiv.

Tako da OK, razliciti ljudi imaju i razliciti pristup Bogu. Neki misle o sebi kao o Bozjem robu ili sluzi, i onda je stid koristan. Neki misle o sebi kao o Bozjem detetu, i onda je stid stetan.

_________________
Moram da shvatim bas ovde i sada
da je Bog je veoma jednostavan
i veoma lak da se voli -
kao sto je lako voleti dete ili cvet.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: 16 Mar 2004, 02:39 
OffLine
Veteran
Veteran
Korisnikov avatar

Pridružio se: 11 Dec 2002, 20:27
Postovi: 2244
Не могу да се сложим са твојим поимањем идентификације. Човек јесте боголико биће, али наслеђује падљиву природу која искривљује боголикост тог истог човека. Колики год да је неко грешник, увек је могуће и обраћање и одустајање од таквог начина живота. У Библији имамо много примера да се управо то десило.

Према томе, никада човек није грех, него је грех резултат слободне људске воље да не ради сагласно са вољом Божјом. А да направи погрешан избор, помажу му нечастиви духови из поднебесја... Наш стид се јавља као резултат спознаје да увек и изнова подлежемо том наговарању. И није те обузело незнање, него те обузела жеља да пробаш забрањено воће које је тренутна наслада, а вечна смрт.

Тачно је да смо сви од Бога, и да ћемо пред Бога изаћи да нам се суди, али коначно одредиште нам је непознато. И погрешно је себе сматрати некаквим принцом, када смо само творевина... Уздизати себе на ниво који нам не припада и који није некакво право ни привилегија, него евентуално само дар Божји, је стављати себи за право да судиш самом себи. А Судија је само један.

Постати члан Фамилије можеш постати, ако Господ тако благоугоди. А да сам себи одређујеш то место... не бих ти препоручио. Ја о себи мислим као о Божјем слуги или Божјем рабу, како то наш народ каже... и стид ме обузима и пред оштрим погледом духовника пред којим имам утисак да сва моја сагрешења зна и види... акамоли пред Господом који зна све и до најмање помисли... :oops:

_________________
Маран Ата


Vrh
 Profil  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 11 Posta ] 

Sva vremena su u UTC [ DST ]


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 0 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
Hosting BitLab
Prevod - www.CyberCom.rs