Нема већег дара од дјетета. То није фраза то је реалност. Пут социјализације је кључан у животу сваког човјека,самим тиме и дјетета. Родитељ сам мора покушати што рационалније васпитавати дијете, едукација је мајка,батина је из раја изашла. Синтезом ове двије ствари у некој скромној варијанти и дијете ће бити васпитано. Нипошто дјетету не треба попуштати или насједати на плач истог. Кључна ствар је заправо дисциплина и тотална улога надређеног,дијете не смије бити ваш надређени. Наравно да огромну количину љубави му требате подарити,количину времена и количину креативности,јер дјеца којима је то фалило су у каснијој доби углавном повучена и ћутљива,а донекле и тужна.
До 2 године нипошто дијете шамарати,пуштати му да плачом добија неке ствари,нипошто навикавати га да су пелене једино средство гдје ће вршит нужде,није џабе тута измишљена.
До 3 године нипошто дјетету покушават објаснити разлику између нас и њих (Срба и комшија), нипошто дијете пуштат да гледа грандове,голдове,бнове! Апсолутно дијете учити да је прање зуба фантастичан релаксациони елемент живота, строго забранити конзумирање маковњача, лизала, жвака,негро бомбона због свих евентуалних посљедица.
До 4 године објаснити дјечаку или дјевојчици колико је ружно рећи НЕ,колико је у гостима ружно имати главну улогу у виду просипања,тражења и галаме. Истовремено повести рачуна и о томе шта малишани обувају,да не би било касније курјих очију и равних стопала. Такође објаснити дјетету значај одласка код зубара и значај адекватне дозе рационалности приликом љубљења са старим лицима,нарочито око узимања чаша из којих пију стара лица.
До 5. године, уз све наведено, нипошто дијете замарати причом о томе да се мора јести ово или оно,већ једноставно не куповати оно што није здраво за развој дјетета. Обавезно дијете одвести на викенд негдје у природу код дједа и баке и да буде 2-3 дана без родитеља,ту се кали и биће свјесније,самим тиме и лакше ће поднијети могуће одсуство родитеља у футуру.
До 6. године нипошто дјетету будит лажну наду како је школовање света тајна и како ће искључиво школовањем рјешит све своје проблеме.Наравно тиме се не жели створит ефекат антипатичности према учитељици и другарима,нити књижици,већ створити доза оправдања кад се након 12 година школе упита шта је добио/ла.
До 7. године нипошто дјетету допуштати да оно буде приоритет свих ситуација,једино које је битно итд итд. Такође нипошто због њега у тучи два вршњака улазити у сукоб са другим дјететом,јер штете од таквих приступа родитеља су огромне,дијете с једне стране добија на сигурности,с друге стране никад од њега борца не само на улици већ и у животу.Много ће лакше животне изазове ставити уколико сам рјеши своје проблеме,макар они били и мизерни.
До 10. године апсолутно забранити малишану или цурици да има приступ сонију,компјутеру,нипошто куповати мобилне телефоне или скупе одјевне ствари. Апсолутно му говорити и постепено га уводити у причу,како све има своју цијену,да цијена не чини човјека,али да оно што посједује итекако мора цијенити, да се не шири колико широк није и да кроз живот гази крупним корацима,рационално, увијек тежи ка највишим могућим и реалним циљевима,нипошто да мисли на искључиво краткотрајне планове.
До 14. године упознати дијете о основама неких других одлука и односа, најнормалније му објаснити све о изазовима и захтјевима који су пред њим у периоду адолесценције и нипошто и ни на који начин му рећи - биће све то добро, само полако. Дакако ће вас дијете боље схватити ако му отворено и директно кажете - све што желиш можеш остварити уколико то стварно желиш! Дајете му елан али и мотив да заиста вјерује у оно што жели. Наравно кроз сав период говорити малишану да су ствари попут дрога,цигарета, криминала, ствари које дају мало а узимају много!
До 17. године апсолутно не утицати на дјететово опредјељење када је школа у питању,па макар и сами били доста против његовог опредјељења да се оно нпр бави пекарством,једноставно кључна ствар и кључна посљедица среће вашег дјетета је у томе да воли оно што ради а не да ради оно што воли.
Најкраће, НЕ СМИЈЕ РОДИТЕЉ БИТИ ТОЛИКО СЕБИЧАН ДА УПРАВЉА ЖИВОТОМ ДЈЕТЕТА,ЈЕР НЕМА НИЈЕДНО ПРАВО НА ТО!
|