"Сваки зајам доказује државну немоћ и несхватање државних права. Зајмови као Дамаклов мач висе над главама владара који, умјесто да узимају од својих поданика путем привремених пореза, иду испруженом руком да просе милостињу од наших банкара.
Спољашњи су зајмови пијавице, које се никако не могу откинути од државног тијела докле год оне саме не отпадну или их држава сама не збаци. Али гојске државе их не откидају, него их све више пуштају на себе, тако да оне морају неизбјежно пропасти од добровољног пуштања крви.
У суштини, шта друго може представљати један зајам, уз то и спољашњи?!... Зајам - то је емисија државних мјеница које садрже процентну обавезу сразмјерну суми позајмљеног капитала.
Ако је зајам 5%, онда ће држава кроз двадест година улудо платити процентну суму која ће бити равна узетом зајму; за четрдест година плаћа двоструку суму, а за шездесет година троструку, а дуг увијек остаје исти, неплаћени дуг.
Из овог рачуна јасно се види да, код облика свеопштег приреза, држава црпи посљедње парице сиромашних пореских обвезника да би исплатила иностране богаташе од којих је узела новац на зајам, умјесто да те парице прикупи за своје потребе без процентних доплата.
Док су зајмови били унутрашњи, Гоји су само премјештали новац из џепа сиромашних у џепове богаташа, али када смо ми подмитили кога је требало, да бисмо пренијели зајмове на спољашњи терен, онда су сва државна богатства потекла у наше касе и сви су Гоји почели да нам плаћају свој поданички данак.
Кад је лакомисленост гојских владара у погледу државних послова и подмитљивост министара или неразумијевање у финансијским пословима других управних лица успјело да задужи своје земље код наших каса неисплативим дуговима, онда треба знати колико нас је све то стало труда и новца."
Из
Протокола сионских мудраца. Први пут штампано на руском језику 1905. Прво издање на српском језику 1934...