максел je napisao:
Морао сам копирати овај текст овде...
Citiraj:
Тајм аут: Зашто против Борца?
Autor: Славко Басара
Папир трпи све и то да разни ликови, оглашавајући се у појединим билтен-издањима и огласним, уоквиреним просторима, дају себи на значају.
Како?
Мисле да су битни ако "злим језицима" нападну Фудбалски клуб Борац. Зарад чега? Нашли људи јефтину формулу да дају себи важност тако што ће "рафалима тући" по Борцу. Најлакша је промоција када нападаш најбољег, шампиона! Има ли ту логике?
Данас сви желе да постану нешто. A нико не жели да буде нешто. A огромна је разлика између постати и бити. Зар није понос свих нас што је Борац шампион Премијер лиге БиХ и што ће играти квалификације за Лигу шампиона? Леотар и Модрича Максима су били. Због чега то није Борац?
Како ће бити када они који причају једно, хвале се другим, а навијају за треће, углавном против Борца имају 38 фаца, за сваког саговорника по једну. Маске су пале, покупимо лица.
Слажемо се да увијек треба тражити истину. За лаж је потребно много свједока. Истина је сама себи свједок.
Чињеница је да је Борац тумарао у Премијер лиги БиХ, али је био усамљен. На правди Бога је умјесто да добије три бода у Травнику због "случаја Сарајчић" морао да игра нову утакмицу мимо свих резона и правилника, доживјевши у репризи тортуру и батине на "Пироти". Или, како је Борац на сраман начин избачен из Премијер лиге БиХ 2005. године? Трговали су Жепче - Жељезничар - Челик, а ФСРС није стао у заштиту Бањалучана. Сљедеће првенство је било почело, а да претходно није било верификовано. A у Савезу са сједиштем у Бањалуци су се бусали у прса како ће "растурити ФС БиХ ако Борац испадне". Ујео вук магаре!
Борац је одувијек, као клуб високог рејтинга, био сметња некоме или нечему. Зато се, сам од себе, 2002. године расцијепио Подручни савез Бањалука на два дијела, Бањалуку и Градишку. A до тада је био најмоћнији и највећи. О представницима ФСРС у организма заједничког савеза да и не говоримо. Увијек су им били пречи Зрињски, Сарајево, Широки Бријег, Жељезничар...
Aко се вратимо на почетак фудбала Српске, онда ћемо видјети да су Борац и Бањалука били провинција у односу на Слогу и Трн, Боксит и Милиће, Рудар и Угљевик, апстрактно Сарајево и Пале... Сада више нису. A гдје су сада, без омаловажавања било кога, горе наведени клубови? Борац је играо у Србији да би опстао, био оно што у ствари и јесте. Шампион. Да није, ко зна шта би с њим било, можда и оно што му је било намијењено 2005. године. Крајње је вријеме да бањалучки клуб, славне традиције, који у понедјељак слави 85. рођендан, не буде више отирач онима којима треба да буде узор. Од старта је све постављено накарадно. И против Борца!
Бусамо се када два клуба из Федерације напусте Премијер лигу БиХ. A када се то, сваке друге године, деси екипама из Српске онда сви мишеви у рупу побјегну. Највећа је грешка не учити се на грешкама.
Глупо је враћати се у ружну прошлост, када нам је рђава садашњост, а у таквим околностима имаћемо несрећну будућност. Треба остати само записано. И ништа више.
Однос према Борцу најбоље су идентификовали "лешинари" на мечу против Леотара: "Трпио неправду, устао јачи. Примао ударце, вратио свима. Доживљавао нокауте, остварио нам снове".
Морално је оно послије чега се осјећаш добро, а неморално оно послије чега се осјећаш лоше. Без обзира на сва овоземаљска саплитања, Бањалука вјерује само у Бога, небо и Борац. Буди шампион, навијај за Борац.
Напријед "црвено-плави".
АЈ БОРАЦ, у инат свима!!!
_________________
Пао је у блато и осјетио цијев. Видио је фацу брадату и дрску.
Видио је смрт и чуо је ријечи, добродошли у
Републику Српску!