banjalukaforum.com

Број један, тренутни успјех може да буде и три године, тако да не разумијем шта није јасно.
Не могу да вјерујем да ти је аргумент да, као неки нису "одавно" ништа осовјили??? Хало, ОСВОЈИЛИ СУ! Само се то рачуна, ако хоћеш да си врхунски. Уствари, нећу више да се раправљам. Они које сам ја навео (Богдан Тањевић, Божидар Маљковић, Жељко Обрадовић, Светислав Пешић, Душан Ивковић, Пини Гершон, Еторе Месина...) су ТОП класа, Дуле пар степаница испод, крај приче.

Ljubomora je čudo

Postoje neki događaji u životu kada su reči suvišne. Kada je sve jasno i kada u sebi osećamo toliku količinu sreće, radosti i zadovoljstva da bi svaka reč samo pokvarila taj osećaj. Ipak, protekla nedelja je bila toliko značajna za sve koji vole Partizan, da je greh ne pomenuti je i u ovom skromnom izveštaju.

Dakle, Arena. Partizan-Panatinaikos, košarkaški Top 16. Oba kluba obezbedila plasman u Top 8 Evrolige. Karte rasprodate samo par sati po puštanju u prodaju, ispred Arene redovi...videlo se odmah da će to biti veliki praznik. I bi tako. Bili su tu svi, skoro svi, koji su trebali da budu. A i mnogi koje je privukao značaj samog događaja i glamur Arene a pre toga nisu mnogo znali o Partizanu i košarci.

Na ogradi gornjeg nivoa zastrašujuće velike hale okačene zastave. Čačak, Banja Luka, Vukovar, Vranje, Budva, Nikšić, Subotica, o Beogradu, Zemunu ili Novom Sadu da ne pričamo. I Miša Tumbas, naravno, sa sve kesom u ruci. Kad sam njega video, rekoh sebi: "E, sad stvarno može da počne".

Nema potrebe ovom prilikom pričati o igri i rezultatu (a on je svakako bio sjajan, Partizan je pobedio 63-56) niti o "zakucavanjima" Veselog ili Rakočevića. Sve ste videli. Umesto toga, par osvrta na značaj ove utakmice.

Partizan se dugo muči sa finansijama a odnos grada i države prema ovom košarkaškom gigantu je sramotan. U četvrtak, svi su pojurili u Arenu, ceo "krem", čitava javna scena. Iskreno se nadamo da među njima postoji neko ko zaista shvata značaj ovog kluba za Srbiju i Beograd, ne samo u sportskom smislu i da će učiniti konkretne korake na priznavanju tog značaja.

Ovog puta, niko nije mogao da se pravi slep pored očiju. Partizan - prvi klub koji igra u Areni. Znamo da je mnogima bila muka u stomaku što to nije pošlo za rukom nekom drugom kolektivu, onom u kojeg su sve ove godine upumpavana naša sredstva, novac javnih preduzeća. Govorim o onima koji su projektovani da budu "ponos srpstva". Za KK Partizan je bila predviđena sporedna uloga. Svih ovih godina očekivan je u javnosti krah Partizana, svi uspesi su bili smatrani slučajnošću, omalovažavani od mnogih. Prostor u medijima su dobijali mentalno nedovršeni ljudi koji su pričali o "gepekovanju" i tobožnjim Partizanovim pritiscima. Kao i oni koji su ih huškali sve ove godine, smešne prikaze sa kravatama i akt-tašnama koje su mahale grafikonima i "odisali Evropom", a prema kojima je Del Boy moralna gromada.

Iz godine u godinu očekivao se slom Partizana, a dežurni dušebrižnici su već imali spremljene zalihe pljuvačke, nadajući se da će Partizan imati ne više od dve pobede u Evroligi, kako bi oni pobedonosno rekli "znamo mi da oni nemaju kvalitet za Evropu". Ne, vi ga imate.

Za to vreme, sistem rada uspostavljen u Partizanu je davao rezultate. Danilović, Todorić, i pre svih Duško Vujošević, radili su rudarski posao i sve da su svake godine završavali takmičenje u grupi Evrolige, niko od nas ne bi smeo ništa da im zameri. S obzirom na budžet kluba, konstantan odliv najboljih igrača i stalne muke sa halom, grejanjem, putovanjima...

A oni su išli korak po korak napred. Lako je sada slaviti i biti deo od 22.567 srećnika od četvrtka uveče. Da bi se došlo do Arene i one fantazije, trebalo je preživeti i sve one poraze, sve one Taukeramike, Cibone, Reale i Makabije u godinama iza nas.

Zato je meč koji se odigrao u Areni na neki način doktorska disertacija Duleta Vujoševića. Ako je neko zaslužio onaj spektakl kao potvrdu sopstvene vrednosti i nagradu za ogroman trud i znanje, onda je to on. Zajedno sa svojim i našim igračima. Arena nije samo diplomski rad Božića, Veličkovića, Tripkovića, Tepića, Veselog, Lazmija...već i Milojevića, Šuputa, Vujanića, Perovića, Avdalovića, Hausa, Kamingsa, Palasia, Stepa, Šćepanovića...svih onih momaka koji su ugradili sebe u uspehe KK Partizan.

A Dule? Aleks Ferguson je od svoje države dobio počasnu titulu za sve ono što je uradio za svoj klub. Ovde se za takve stvari dobijaju samo potcenjivanje, omalovažavanje i prezir malograđanske sredine. Mi koji trebamo da znamo koliki je značaj ovog uspeha, znaćemo to i danas i sutra.

KK Partizan je učinio na promociji Srbije i Beograda toliko koliko nisu sve političke strukture zajedno, od famozne 2000. do danas. Toliko o tome.

Svi ćemo mi, verovatno, tek ovih dana, kada se slegne euforija oko Arene, znati da prepoznamo sportski značaj cele ove priče. Ipak, nešto je i sada jasno. Postavljen je novi rekord u poseti košarkaške Evrolige! I na koji god sportski internet sajt da kliknete, to je udarna vest! Partizan, Arena, Beograd, Srbija, 22.567 navijača! Ovo čudo se ne može ignorisati.

I kao što je Arena kruna na višegodišnjem radu Duleta Vujoševića i njegovih igrača, toliko je i kruna i formalna potvrda vernosti Partizanovih navijača. Godinama unazad svi pričaju o paklu Pionira a "grobari" su u celoj Evropi simbol odanosti i sinonim za najbolju evropsku publiku. I ako je neko zaslužio ovo veče, sa navijačke strane, onda su to "grobari". Nemojte, braćo "grobari", da se opterećujete lažnim dilemama "Pionir ili Arena?"

I Pionir i Arena. I hala sportova i Stadion JNA. Mi ih činimo paklenim i mi pravimo atmosferu. A KK Partizan je prerastao Pionir, kao nekada Halu sportova, i Arena je samo logična stepenica u usponu Partizana kao kluba i "grobara" kao navijača. Još jedan izazov, koliko možemo i kao klub i kao navijači. A možemo mnogo. Znate li koliko je ushićenih klinaca napustilo Arenu u četvrtak oko ponoći? Koliko je onih koji su kraj TV ekrana otvorenih usta posmatrali čudo na paketu i tribinama Arene? Koliko je onih koje smo zauvek opredelili za crno-belu boju? Mnogo! I to je još jedan dobitak od četvrtka, možda i najdragoceniji!

Sve emocije i sva ljubav prema klubu stopili su se u zajedničku pesmu košarkaša, fudbalera i navijača Partizana po završetku utakmice. Ne mogu to da opišem, ko shvata - shvata. Ma nema tu šta da se shvata, to se oseća. Verovatno je i atmosfera iz Arene ulila dodatnu snagu fudbalerima pa su i oni u Ivanjici "grizli" do pobede po teškom terenu.

Jedno ime, dva sporta, jedna boja koja ih veže i mi sa njima, svi zajedno. Pesma, sreća i radost. Partizan kao pokret, Partizan kao način života, Partizan kao način razmišljanja. Partizan kao otpor malograđanštini. Partizan kao ljubav, stav i srce.

Partizan. Hvala mu što postoji. www.partizan.net

CKA-a?
misliš na ЦСКА

Na koga bi drugog mislio

Uprava „Beogradske arene“ ispostavila je račun od 35 hiljada evra KK Partizan zbog štete nastale za vreme meča Evrolige sa Panatinaikosom.


"Podatak malo začuđuje, jer je dan posle utakmice prijavljena samo 101 polomljena stolica, da bi odmah posle koncerta Željka Samardžića klubu stigla prijava o dodatnih 100 oštećenih stolica i polomljenim staklima u VIP ložama. Ceh se povećao do neslućenih razmera. Ako nas ne žele u dvorani, mogli su to i drugačije da nam poruče", izjavio je Mlađan Šilobad, direktor Partizana.

"Sve bi trebalo da plati osiguravajuća kuća, ali brine tretman Partizana od strane 'Arene'", dodao je Šilobad.

Partizan je igrao meč petog kola Evrolige sa grčkim Panatinaikosom u Areni i slavio je sa 63:56. Tom prilikom navijači Partizana oborili su rekord Evrolige po posećenosti pošto je na meču zvanično bilo 22567 gledalaca.

Zbog uspešne premijere postojala je mogućnost da Partizan i mečeve četvrtfinala Evrolige sa CSKA igra u Areni, ali ta opcija sada je pod znakom pitanja.

Konačna odluka znaće se posle sastanka ljudi iz uprave Partizana i najveće dvorane u Srbiji.

Aleksandar Đorđević (41), proslavljeni košarkaš, optimista pred naredne mečeve crno-belih u Evroligi
Partizan može da ponovi 1992.
Plasman u Top 8 Evrolige, i to čak dva kola pre kraja faze po grupama, mnoge je podsetio na zlatnu generaciju crno-belih koja je 1992. godine osvojila prestižno evropsko takmičenje, košem Aleksandra Đorđevića u poslednjim sekundama finalnog meča sa Huventudom u Istanbulu.

Upravo je proslavljeni košarkaš bio naš sagovornik na temu četvrtfinala Evrolige. Da li ova generacija Partizana može najpre da eliminiše moskovski CSKA, aktuelnog evropskog prvaka, a onda i osvoji prestižni pehar, pitali smo Saleta.
- Košarkaši Partizana su napravili veliki uspeh plasmanom u četvrtfinale. O ambijentu koji prave njegovi navijači mogla bi da se napiše knjiga, a ono što je bilo u „Areni“ protiv Panatinaikosa, pa o tome će još dugo da se priča širom Evrope. Ne mogu da kažem da tako nešto odavno nije viđeno u evropskoj košarci, već tvrdim da nije viđeno nikada. Čak su se i sudije začudile kako se u užarenoj atmosferi, pred preko 22.000 gledalaca, nije dogodio nijedan incident, ma ni papirić nije bačen na parket - priča Đorđević.
Pred crno-belima je tokom proteklih dana bila dilema, da li igrati u „Areni“ pred 22.000 navijača ili se vratiti u „Pionir“, dvoranu koju ne vole rivali Partizana zbog buke i dima.

- Uz ovakvu publiku nije bitno gde se igra, a verovatno će mnogo toga zavisiti i od mečeva u Moskvi i kakav će rezultat biti tamo. A što se tiče igrača koji se žale da im je zagušljivo u „Pioniru“, pa to je njihov problem - kroz osmeh poručuje Sale.
Više puta do sada, Partizan je pokazao da mu ne leži ekipa CSKA.
- I pored toga, optimista sam. Postoji realna šansa da će se Partizan naći na fajnal foru u Berlinu, ali treba pre svega zaustaviti Šiškauskasa i Landgona. Ne treba zaboraviti i Smodiša, koji je fantastičan kada je u formi, međutim, u ovom trenutku crno-beli trenutno imaju možda i najbolju „četvorku“ u Evropi - Novicu Veličkovića. Zaista sam veliki optimista - poručuje Aleksandar Đorđević

Dejan Milojević, nekadašnji košarkaš Partizana, mogao bi da se vrati u beogradski klub iz kojeg je u leto 2006. godine otišao u Španiju, piše ’Sport’.

Dejan Milojević igrao je, posle dvogodišnjeg boravka u Humskoj gde je osvojio dve titule prvaka, u španskoj Pamesi a od leta 2008. je član turskog Galatasaraja. Pre Partizana nastuapo je za Beovuk, FMP Železnik i podgoričku Budućnost.

Milojević je poslednjih sezona imao dosta problema sa povredama, a još prošlog leta je najavio da će se vratiti u Srbiju posle još jedne sezone u inostranstvu.

Milojević je rođen 1977. godine, a igra na poziciji četiri iako je tokom karijere često bio na poziciji pet i pored visine od 201cm.

http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti. ... _id=351142

Rasprodate karte za CSKA
Ulaznice za utakmicu četvrtfinala Evrolige između Partizana i CSKA, rasprodate su za nešto više od sat vremena.


Više od 3.000 navijača počeli su da pristižu ispred blagajni Beogradske Arene još u jutarnjim satima opremljeni stolicama i ćebadima. Karte po cenama od 1.000 dinara i 2.000 dinara rasprodate su već oko pola 12.

Prva utakmica četvrfinala biće odigrana u Moskvi u utorak, 24. marta, druga na istom mestu, dva dana kasnije, dok je prvi meč u Beogradu na programu 31. marta.