Свјетски куп је завршио. И шта рећи о наступу "орлова" у земљи Русији? Како смо сејали, тако смо жњели.
У овом двогодишњем циклусу од ЕП свега бјеше. Неки рекоше да смо запали у лакшу квалификациону групу. Могуће, заправо реално и јесмо, но и у тој групи бејаху 3 репрезентације које су боље, и то доста, рангиране на Фифиној листи, а она није нерелевантна. Наши су одиграли те квалификације у складу са могућностима играча, бјеше замјерки да играмо ружан фудбал, но селектор (Муслин) би игру поставио према играчима које има, а ми немамо играче који ће играти лијеп фудбал и побјеђивати. Одрађене су квалификације, наши су заузели прво мјесто, тј оставили иза себе 3 репрезентације које су боље котирале у том тренутку.
И онда смјена (или споразумни прекид сарадње, ајд ти знај) са селектором. Провлачили су се разни разлози таквог расплета. Но прави разлог је што је српски фудбал заглибио у муљу, у једном изопаченом систему вриједнсти, поремећеном и превише подређеном разним менаџерима и којекаквим смутљивцима који су заузели позиције. Посртање српског фудбала није почело од скора, већ поодавно, прије 2 деценије, 1990их, када су се "контроверзни бизнисмени" (читај кримоси и најгори људски шљам) инфилтрирали у српском фудбалу. Бјеше крајем тих 1990их свега. Фудбал се опет не треба (нити може) равнати са другим спортовима, кошарком, рукометом, одбојком, да не говорим о оним индивидуалним, из једноставног разлога што је пуно већа пара у фудбалу, и то је магнет за бројне сумњиве ликове, разни људски шљам, самозване менаџере, муљаре, робисвјете, а постоји наравно и спрега фудбала и владајућих политичких елита, из ипак разумљивих разлога. Ове "контроверзне бизнисмене" и ликове који су ведрили и обчачили тамо 1990их су замјенили неки други, но подоста тога је остало насљеђе тог времена, и један изопачен систем вриједности, успостављен на похлепи, неморалу, сплеткама, гдје ће медији по потреби сваку причу испроституисати, а ако се нешто појави позитивно, и саме назнаке неког оздрављења, то ваља укаљати, и ти медији (а има их "хвала Богу", курир, бљуц, информер и слична жутила) ће порадити да то све огаде љубитељима спорта.
Медији су одиграли своје код ове смјене (или споразумог прекида сарадње). Имали смо чудну ствар, да се доста позитивно пише о овој суманутој одлуци, разних спинова бјеше, а селектору Муслину су ископани бројни "гријеси" из прошлости, да је узимао партиципацију од играча и још стошта.
Како год, смјена селектора у тој фази, након што је остварен циљ, се може оправдати само здравственим разлозима или ако се селектор огријешио о нека основна морална начела и постулате. Здравље није била сметња, а како ови у ФСС нису неки морални чистунци, напротив, и ово друго тешко да је случај.
Тако одосмо у земљу Русију. Прођосмо како прођосмо. Играчима се на залагању, приступу, нема шта замјерити, одиграли су у складу са могућностима. Крстајић је ту ускочио као нужно рјешење, вјероватно нико други у таквим околностима и није хтио преузети врућ кромпир, Младен је људина, позитиван лик којег морате готовити али није то рјешење за селектора.
Мене о није то све скупа погодило. Колико год сам желио да наши остваре успјех, да прођу групу, превише дуго пратим спорт и знам да ако лоше радите, супротно спортским начелима, постулатима, казна мора доћи, наплата зна бити сурова.
Но јесте ме погодило, и разбјесни ме што је разна олош, разни Пантићи и сличне протуве, дошла на своје, и што нам недјељама умују (о грађанској и оној другој клеронационалистичкој и фашистичкој Србији), просипају своја изопачена увјерења, знам да су аномалије у српском фудбалу које тако хируршки прецизно детектују а богами и "болдују" само средство, преко којег ће поганити и Србију и наш род. И чињеница да ће ти аутошовинсти, та олош, још годинама ту болесну мантру гурати злоупотребљавајући све ово везано за српски фудбал, то ме чини бијесним.
Но добро, живот иде даље. Што се нашег фудбала тиче, ово је некако у задњих осам љета, можда и други наговјештај да би српски фудбал могао кренути путем оздрављења. Но изгледа да ће и ова прилика бити пропуштена. Штета.
|