Декија Станковића не могу да не волим, један од дражих играча из дјетињства/младост. Али као тренер се показао лоше и није га требало враћати.
А ево сад једна занимљивост. Укратко Илија Најдоски, шта раздваја велике клубове од малих:
Citiraj:
Илија Најдоски је био шампион и са Вардаром и са Звездом, а овако је описао разлику између играња у ова два клуба:
"Када Вардар игра на страни и изгуби са два гола разлике, то није ништа необично. А ако извуче бод - пуна капа!
Када бисмо, којим случајем, победили Звезду, Партизан, Динамо или Хајдук, у Скопљу наравно, сви лоши резултати и неуспеси би истог трена били заборављени!
По мом доласку у Црвену звезду играли смо утакмицу у гостима и победили са 5:1. Да је такав резултат направио Вардар, причало би се месецима, препричавало годинама, преносило са генерације на генерацију. На првом тренингу после те утакмице био сам пун себе. Међутим, приђе ми човек из тадашње управе клуба и каже како сам могао боље да интервенишем код примљеног гола?! Рекао сам му да смо победили са 5:1 и да тај један примљени гол ништа не значи. Он ми је одговорио: " Победио је напад са 5:0, а ти си одбрана, ти си изгубио са 1:0"?!
У следећем колу смо код куће победили са 4:0, овога пута нисмо примили гол и мислио сам да нема шта ко да ми пребаци. Али приђе ми опет онај исти човек из управе и рече како ми је играч за којега сам био задужен побегао и могао да нам да гол.
- "Али није нам дао гол?" - бранио сам се.
- "Није и зато игра ту где игра. Да уме да да гол из такве ситуације, играо би за Реал Мадрид. А ти си у Црвеној звезди да би играо против Реал Мадрида!"