Sin Napulja koji je postao kralj Udina
Real Madrid ima Kristijana Ronalda, Barselona Mesija, Pari Sen Žermen Zlatana Ibrahimovića, ali ono što radi Antonio di Natale je hemijsko jedinjenje svega toga uz jedinu supstancu koji naučnici ne mogu da proizvedu u labaratoriji - ljubav. Možda će čak nekada u budućnosti deca u Udinama i učiti na nekom času istorije ili umetnosti o životu i delu ovog istinskog majstora sa loptom. I tada će verovatno on gledati sa istom onom facom italijanskog šmekera, očvrslog u vrelom Napulju, i samo se smejati skromno kao što je i živeo na terenu.
Ovih dana je svet obišla tragična vest o smrti jedne slične legende, doduše daleko cenjenije u svetu zbog onoga što je napravio za života Euzebia, ali nisam mogao da se otmem utisku da je Toto najavio kraj karijere u junu ove godine.
- Pričaću sa porodicom i Udinezeom, ali mislim da je vreme da se više posvetim familiji - rekao je Di Natale.
Nikada nije odvajao porodicu od Udinezea, čak ni one čuvene 2010. godine kada je dobio kažu italijanske kolege blanko papir da napiše koliku platu želi u moćnom gigantu Juventusu. I tada je familija bila jednako Udine.
- Moja deca su počela da se školuju i odrastaju u Udinama i zaista ne mogu zbog toga da pređem u Juventus koji izuzetno poštujem - kazao je tada pred kamerama omaleni napadač i šokirao svet.
Neko je odbio Juve, a još taj neko nije otišao u neki drugi po veličini jednak klub, već je poželeo da ostane u Udinezeu. Svestan je i tada kao i sada bio Di Natale da je tom odlukom rešio da ostavi prazninu kod stavke klupski trofeji u karijeri, ali je zato popunio onu možda i veću - srce svakog navijača Udinezea. Život Di Natale je protkan večitom borbom između carstva zemaljskog i onog većeg. Znao je da u duhu fer-pleja liši svoj tim bodova kako bi se igraču Lacija ukazala pomoć, u Empliju, klubu u kojem je stasao je želeo i da ostane posle eliminacije ekipe iz Serije A jer je osećao da je dužan navijačima. Uprava mu se zahvalila, poslala ga u Udineze, a tamo je dotakao zvezde, a da su mu pri tome obe noge bile čvrsto na zemlji.
Kada je pre dve godine preminuo njegov bivši saigrač Piermario Morosini, upravo je Toto preuzeo brigu o njegovoj sestri sa specijalnim potrebama, jer ona više nije imala nikoga. Iako je mogao da igra još sigurno koliko mu duša ište među zeberetama Di Natale je odlučio da u junu okači kopačke, a da pri tome i ne prestigne Valerija Bertota koji je odigrao najviše utakmica u dresu crno-belih. Nedostajaće Di Nataleu nekih pet-šest na kraju sezone, ali ne isticanje sebe u prvi plan, potpuna averzija prema stvaranju od svog lika idolopoklonstva jeste upravo ono što predstavlja ovaj fudbaler.
Da se na terenu može biti i duhovit, a da pri tome ne patite od nuklearno-fizičkog problema navlačenja markera pokazao je svojevremeno kada je u meču protiv Rome posšto je uhvaćen u ofsajdu Di Natale poljubio u čelo arbitra zbog dobre odluke. Smejali su se tada svi na stadionu Rimljana, a čak i sudija.
A nema stanovnika Udina, a možda ni u obližnjoj Sloveniji, koji je 05.02.2011. godine protiv Sampdorije nije čuo „Ćentooooooo“ kada je Toto postigao svoj 100. gol u Seriji A. Urlao je komentator, stadion je bio u transu, a on, on je delovao kao da samo želi da kaže hvala što vas toliko raduje moj gol. Na kraju je i zaplakao pred kamerama.
Malo je jedan tekst da bi se ispričala priča o najpocenjenijem igraču koji je hodao Kalčom, ali postoje neke stvari koje će biti vrednije od svih trofeja Lige šampiona, jer kada sretnete nekog iz Udina, taj teško da će znati ko je dao golove u poslednjem finalu elitnog takmičenja, ali će znati da Vam kaže i opiše svaki gol ovog skromnog momka. Dušan Basta i Željko Brkić imaju veliku čast što će jednog dana moći unucima i praunucima da pričaku kako je bilo deliti onih 102x54 metra na stadionu „Friuli“ sa legendom kakva je Di Natale.
A mi ostali, obični smrtnici, možemo samo da kažemo „Grazie mille“ što smo te gledali i shvatali da postoje još uvek oni poslednji Mohikanci koji ne trče za novcem već loptom.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
