Za Zirija.
Havijer Zaneti, igrač kome fudbalska planeta danas kaže "Srećan rođendan, il kapitano!"
Izvor: sport.blic.rs
Ne treba mnogo da se razumete u fudbal, da biste znali kakav doprinos je Havijer Zaneti dao ovom sportu, kao profesionalac, a pre svega kao čovek. Ako niste, ovo je pravi dan da saznate. Baš ovaj, deseti avgust.
Rođen je u Buenos Ajresu, pre tačno 40 leta. Išao je uporedo u školu i na treninge, ali se nije libio da pomogne ocu oko zidarskih radova, čak se bavio isporukom mleka, bio je i prodavac kod svog rođaka, a nijednog trenutka nije želeo da odustane od "trčanja za loptom". To je bila njegova strast. Ono malo slobodnog vremena koje je imao, koristio je u predgrađu glavnog grada Argentine da bi izbacio iz sebe svu negativnu energiju koja ga je snašla u teškim uslovima života.
Nakon što su ga u ekipi Independijetea otpisali kao netalentovanog dečaka, prešao je u redove Taljeresa, tada drugoligaške ekipe, odakle je usledila selidba u mnogo poznatiji Banfild. Za tri sezone u dresu "bušilica" odigrao je 66 utakmica uz četiri postignuta gola.
Uspon u njegovoj karijeri desio se sasvim slučajno. Još jedna u nizu igara sudbine u kojoj se "Pupi" besprekorno snašao i pokazao kako se od anonimusa postaje legenda kluba, nešto poput božanstva. Skauti Intera, Paolo Taveđija i Đovani Braniki, došli su u Argentinu da gledaju Arijela Ortegu i Sebastijana Rambertu, a Zanetija su zapazili na utakmici između Benfilda i Gimnazije de la Plate. Tog leta 1995. godine, u tim sa "Đuzepe Meace" stigli su, tada velika zvezda Ramberto i jedan anonimus, Zaneti.
"Sećam se kada smo se popeli na balkon da se predstavimo navijačima, nakon potpisa ugovora, niko nije imao pojma ko sam ja. Čak mislim da je većina rukovodećih ljudi iz Intera pomišljala: 'Ko je ovaj pored Ramberta?'", rekao je Zaneti u šali.
To je bio najbolji potez predsednika "neroazura" Masima Moratija, koji je u svom dugogodišnjem upravljaju kluba znao da napravi više grešaka nego pogodaka, ali sve to navijači Intera zaborave kad se pomene Havijer Adelmar Zaneti, ikona kluba i njegov zaštitni znak.
Debitovao je 27. avgusta 1995. protiv Vićence u Milanu, i od tada ima ukupno 16 trofeja sa Interom. Najveći uspeh u njegovoj karijeri desio se u sezoni 2009/2010, kada je osvojio "tripletu": Ligu šampiona, Kup Italije i Seriju A. To su bili nezaboravni trenuci, kako za njega, tako i za sve igrače, navijače i rukovodioce Intera. Nešto za šta se živi i što svaki profesionalni fudbaler samo poželeti može.
Kapiten ekipe je već 14 godina, otkad se penzionisao legendarni stub odbrane 'nero-azura', Đuzepe Bergomi. Nije Zaneti imao ni malo lak zadatak. Biti kapiten tima koji je godinama uspešno predvodio "Ujka", kako su tepali Bergomiju, nosilo je ogromnu odgovornost na plećima Argentinca. On je postao lider tima sa samo 26 godina, što je, priznaćete, relativno rano, pogotovu kada ste stranac u jednoj ligi koja je tih godina važila za ubedljivo najjaču na svetu. Mnogi su govorili da je tada Serija A bila jača i kvalitetnija liga nego tadašnja Liga šampiona.
Zaneti se pokazao kao pravi vođa, nijednog trenutka nije klonuo duhom, niti se u njegovoj igri moglo osetiti da je upao u krizu, a ona je tih godina baš vladala u timu Intera. Uvek je davao svoj maksimum. Možda nije imao taj šmek kakav je krasio Kafua, niti je imao razoran šut kao Roberto Karlos i njegovu neverovatnu brzinu, ali je upornošću, izdržljivošću, borbom do poslednjeh daha, godinama pokazivao da je talenat samo jedna od vrlina kojom Bog nagradi sportistu. Sve ostalo je red, rad, trud i disciplina. Čak može da se kaže kako je Zaneti igrač sasvim pristojne brzine, tehnike, pregleda igre i svega ostalog što krasi jednog modernog beka. Igrač koji je "produžena ruka" trenera na terenu. Neko ko zaslužuje svako poštovanje, kako svojih saigrača, tako i protivnika.
Odbijao je "Pupi" godinama unosne ponude najvećih evropskih ekipa koje su se prosto otimale oko kapitena argentinske reprezentacije. Sve im je to bilo uzalud, kad je on imao neku svoju viziju, ideju, po kojoj želi da završi karijeru u dresu voljenog tima, i tako se oduži za sve što mu je on pružio, a sebe upiše zlatnim slovima u istoriju kluba.
Kada odradite trening i na dan svog venčanja, kada odigrate 149 utakmica u nizu bez izostanka, kada nastupite za jednu ekipu više od 800 puta, kada u toku karijere promenite skoro sve pozicije u timu, i tako se stavite na raspolaganje ekipi kako god je potrebno,, kada postignete pogodak u Ligi šampiona protiv Totenhema u 37. godini života (najstariji igrač koji se upisao u strelce tog takmičenja) i kada nikada niste u centru skandala i tračeva, možete slobodno reći da ste kao fudbaler uspeli. Potpuno.
Zaneti jeste. Dokaz toga je da nepostoji čovek iz sveta fudbala koji može nešto loše reći o njemu. Svi ga poštuju, cene i uvažavaju, bez obzira da li se to radilo o navijačima i igračima Milana, ili o najvećem reprezentativnom rivalu Argentine, Brazilu. Jednostavno, Zaneti je pojam i uzor svim pravim ljubiteljima i učesnicima fudbala, koji svakim danom sve manje liči na sport i sportsko nadmetanje, a sve više na biznis i pozeraj, u kome se ne cene prave vrednosti i u kome su primeri poput Zanetija sve ređi. Odlaskom u penziju kapitena Intera i još nekoliko legendi, koje se mogu na prste jedne ruke izbrojati, definitivno će se zatvoriti jedna, može se slobodno reći, fudbalska epoha.
Zaneti se oženio Paolom De la Fuente, 23. decembra 1999. godine, nakon sedam godina veze, a do sada imaju troje dece, dva sina i ćerku. Možda i najbolniji trenutak u njegovom životu desio se nakon osvajanja Kupa Italije protiv Palerma, kada mu je majka čestitala na uspehu.
"Poslala mi je poruku: "Sine moj, presrećna sam zbog tebe, želim ti sve najbolje". U Milanu se slavilo celu noć, mislio sam je okrenuti rano ujutru, ali nisam dobio tu priliku, otišla je na onaj svet", rekao je Zaneti sa očima punim suza.
Prethodna sezona "nero-azura" je bila najlošija još od one 1946/1947, a Zaneti se u međuvremenu teže povredio. Nastradala je Ahilova tetiva, pa je usledio duži oporavak. Ipak, kapiten Intera se ne predaje. Rešio je da se vrati u velikom stilu i tako završi karijeru onako kako zaslužuje jedna legenda kluba poput 'Pupija'.
"Hvala navijačima na podršci, znači mi mnogo. Pomislio sam u jednom trenutku da je ovo kraj moje karijere, ali rešio sam da se vratim na velika vrata, neću se predati", tvrdio je Zaneti na oduševljenje svih onih kojima je plavo-crna boja u srcu.
Danas je 10. avgust. Dan u kome može da se kaže srećan rođendan "Il Kapitano", uz želju da se vrati što pre tamo gde mu je i mesto, na fudbalski "tepih". Baš tamo ga svi i očekuju sa nestrpljenjem.
Govorili su o Zanetiju
Fabio Kanavaro: Naučio me je kako da se ponašam kao kapiten.
Paolo Maldini: Protivnik koga najviše poštujem.
Rajan Gigs: Najjači rival protiv koga sam ikad igrao.
Andrea Stramaćoni: Zaneti je Inter.
http://sport.blic.rs/Fudbal/Evropski-fu ... l-kapitano
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
