banjalukaforum.com

5.25 rekord Srbije iz 1957 godine, ako je vjerovati sajtu ASS

Спортски дан
Ивана Шпановић за историју

Новим државним рекордом (6,82 м) 23-годишња скакачица удаљ освојила бронзу, прву медаљу за нашу атлетику на светским шампионатима
Тридесет година љубитељи атлетике, такмичари, тренери и спортски радници чекали су на оно што им је јуче, другог дана 14. атлетског првенства света приуштила Ивана Шпановић, атлетичарка новосадске Војводине, ученица тренера Горана Обрадовића.

У протеклих 30 година од првог шампионата света у Хелсинкију највиши домети наших атлета, рачунајући и све оне који су се такмичили у дресу СФРЈ, СРЈ и СЦГ, била су три четврта места – штафете 4 х 400 м из 1991. и брачног пара Топић: Драгутина у скоку увис из 1999. и Биљане у троскоку из 2009. Јуче, у финалу скока удаљ у петом покушају Ивана Шпановић је прескочила 6,82 метра, свој државни рекорд поправила за четири сантиметра и освојила бронзану медаљу.

Исту даљину имала је и Белорускиња Волга Сударова, али репрезентативка Србије је имала бољи други скок – 6,70 м којим је већ у првом покушају обезбедила место међу осам најуспешнијих финалисткиња и три додатна скока. Белорускињин други скок по вредности износио је 6,66 м, али неизвесност је трајала до њеног последњег скока.

Ивана Шпановић га није гледала. Прекрила је главу тренерком, склопила руке у молитви и ослушкивала како ће публика реаговати на скок њене ривалке. А кад се зачуо уздах који значи разочарање погледала је семафор и видела да је Сидарова скочила само 6,50 метара, кад је чула радосне покличе тренера Горана Обрадовића кренула је да честита победници Американки Бритни Рис и другопласираној Нигеријки Блесинг Окабаре и да заједно са њима позира фоторепортерима. У рукама јој се нашла и застава Србије. Неко је мислио и на то – ма колико било невероватно...

Три најбоље на свету: Рис, Окагбаре и Шпановић (Фото Ројтерс)

Успех Иване Шпановић означио је и крај њеног двогодишњег посртања због повреда и болести, због којих није одавно поправила свој рекорд од 6,78 м из 2010. и због којег је размишљала да одустане од пута у Москву. На срећу, тренер Обрадовић и она у последњи час одлучили су да себи дају још једну шансу да још једном провере да ли су спремни за учешће на светском првенству и да ли ће нога издржати јак спринт и јак одраз. Нису желели да се из Москве врате као пре две године из Даегуа, када је због болова у скочном зглобу одразне ноге морала да одустане од учешћа.

На првенству Балкана скоком од 7,76 м, другим скоком каријере уверила се да је спремна за шампионат света, а то је потврдила већ у квалификацијама скоком од 6,63 метара којим је изборила финале. У финалу била је веома концентрисана, фокусирана на сопствене скокове. Почела је са 6,70 м па 6,64 и 6,67 и тада су отпале четири најслабије. У четвртом покушају је преступила и нашла се на седмом месту... То, ипак, није био крај. У петом скоку долетела је до бронзаних 6,82 м, а у опроштајном скоку доскочила је преко 6,61. Боље од ње биле су само Американка Бритни Рис, олимпијска и сада већ трострука узастопна светска шампионка скоком од 7,01 м и Нигеријка Блесинг Окагбаре са 6,99 м, која ће злато покушати да освоји данас у трци на 100 метара...

– Две недеље пре Светског првенства хтела сам да одустанем, али нешто ми није дало мира. Борила сам се и против себе и изборила и у финалу показала да ментална снага може да буде важнија од физичке припреме. Победила сам и девојке које имају скокове преко седам метара, али ја сам искористила сваки од својих скокова да скочим највише што могу и, богу хвала, освојила сам медаљу – изјавила је Ивана Шпановић за РТС.

Ивана у тренутку када је последњи пут скакала четвртопласирана Сударова (Фото Ројтерс)

До државног рекорда стигао је великом борбеношћу и упорношћу и њен клупски друг, 24-годишњи десетобојац Михаил Дудаш. Имао је током дводневног исцрпљујућег такмичења ученик тренера Феђе Камасија блиставе и разочаравајуће тренутака. Поправио је личне рекорде на 100 м и 110 м с препонама, изједначио у скоку мотком, освојио мање бодова од планираних у бацању кугле и скоку увис, а на крају и последњи атом снаге утрошио је у трци на 1.500 метара не би ли оборио свој државни рекорд, који је поставио пре две године на Светском првенству у Даегуу. Успео је и са 8.275 бодова надмашио за 19 бодова резултат из Даегуа којим је пре две године освојио шесто место. Сада је био четрнаести, а разлог том релативном назадовању може се наћи у чињеници да ове сезоне због повреде не само да није успео да изведе ни један комплетан десетобој, већ и да пуна три месеца није могао да тренира скокове.

за наредни шампионат и он и Ивана Шпановић, верујемо, моћи ће да тренирају у атлетској дворани у Београду која се ужурбано гради...

-------------------------------------------------------------------------

Обрадовић: Веровао сам у Ивану

Тренер Иване Шпановић Горан Обрадовић изјавио је за Танјуг да је од самог старта такмичења веровао да она може да направи велики резултат на Светском првенству: – И током квалификација и после прве три серије и уласка међу осам, веровао сам да Ивана може до медаље јер сам знао да у ногама има добар резултат, а видео сам да њене конкуренткиње не скачу на нивоу на ком су биле током целе године. Ивана је показала колико је јака и овим резултатом је само најавила да и убудуће на великим такмичењима можемо да очекујемо да се попне на победничко постоље

jel sam ja istripovao ili je sada bekric nosio krst oko vrata?
nisam nikakav vjerski fanatik ili nesto slicno, samo da provjerim sta sam vidio

svaka mu cast, car je

Ne odvajam se od krsta iz Jerusalima!

Emir Bekrić nije uspeo da donese Srbiji medalju sa Igara, ali je zato pobrao brojne simpatije javnosti zbog činjenice da je na svakom koraku predstavljao zemlju iz koje potiče na najbolji mogući način.

Harizmatični 21-godišnji atletičar, prepoznatljiv po privremenim tetovažama „Srbija“, olimpijski krugovi i „London 2012“ u intervjuu za „Alo!“ je sumirao utiske iz Londona, pričao je o svom poreklu, Novaku Đokoviću, a dotakao se i idola Useina Bolta, koji ga je mrtav ‘ladan iskulirao za fotografisanje.

- Nisam razočaran zbog toga što nisam ušao u finale pošto sam istrčao olimpijsku A normu i postavio državni rekord. Imam samo 21 godinu i prezadovoljan sam što sam bio deo ove bajke. U avionu sam u nekoliko navrata razmišljao koliku sam čast imao da prezentujem svoju zemlju i nadam se da sam to učinio na najbolji mogući način - počeo je priču Emir.

- Tetovaže su te učinile prepoznatljivim, a osim toga si pokazao i da si veliki patriota...

- Sve tetovaže su privremene, njima sam želeo sam predstavim svoju zemlju svetu, ne samo sebe kao sportistu već da vide ljudi odakle dolazim, da nas upamte. Novak Đoković je trenutno najbolji ambasador Srbije u svetu, a ja želim da jednog dana to bude slučaj i sa nama atletičarima. Žao mi je samo što nisam uspeo da upoznam Noleta u Londonu jer smo mi atletičari stigli kasnije.

- Primetili smo da pre i posle svake trke ljubiš krst oko vrata?

- To mi je poklonio jerusalimski patrijarh Irinej prilikom mog boravka u Izraelu. Nosim ga jer sam pobožan i svako veče se zahvaljujem bogu na svemu.

- Mnoge u Srbiji zanima tvoje poreklo?

- Možda nemam čisto srpsko, ali sam rođen u Beogradu, baš kao i moj otac Atif. Deka i baka su poreklom iz Bosne. Majka Mirjana je Srpkinja, njen pokojni otac je bio prota, visoko sveštenstvo.

- Znači, kao i svaki pravoslavac posećuješ crkvu?

- Normalno, redovno se molim bogu. U crkvu idem jednom u nedelju ili dve, u zavisnosti od obaveza i treninga.

- Pretpostavljamo da nemaš problem s pevanjem himne?

- Himnu pevam, ništa sporno. Sigurno me to pitate zbog aktuelne priče oko mog prijatelja Asmira Kolašinca. Mislim da su ga novinari loše razumeli iako nisam bio prisutan kada je davao intervju i ne bih da se mešam. Znam samo jedno, Asmir je super momak i sigurno nije hteo ništa loše da kaže - završio je priču Emir Bekrić, budućnost naše atletike.

Kad je finale?