Докторска утакмица. За оне који не памте, од Роме нисмо овако велики клуб побиједили. За уживање је било гледати ову игру. Мени, чак изненађење, у погледу менталитета и карактера српских тимова у европским утакмицама.
Канга, Боаћи, Доналд, Јовичић, Савић, Ле Талек, Родић, Жуле, Борјан, Милић, Рикардињо. Овим редом. ТИМСКИ перфектно стајали. Трчали смо ко да нисмо српски клуб, позиционо били без грешке. Милојевићев потпис се сада већ јасно види. Иртиш, Флоријана и Раднички нису репер, ово јесте и кад је добро, треба похвалити.
Канга - је најбољи играч лиге, кад хоће. Играч који има све, то што није у лигама петице, за мене је енигма, али ми драго. Онај гол, практично из мјеста, за шпице и анале.
Боаћи - Не треба трошити ријечи, јер сад већ мислим да га нећемо моћи задржати даље од септембра. Константно опасан, права 9ка.
Доналд - кад је важно, најбољи. Вољни моменат је једина варијабла код овог момка. Његове најбоље партије су дербији, Лудогореци, Спарте. Као паук, свака лопта је његова или ће бити његова, вечерас је додао још и врхуске пасове у оба смјера.
Јовичић - на моцарту написаше, кад вас он јури, као да вас јури бијесан пас. Или му дајете лопту или бјежите од њега. Нема даље, закључао је средину терена, претрчао нереално.
Савић - И даље перфектне партије пружа. Од пар киксева са Флоријаном, све утакмице - БЕЗ ГРЕШКЕ, помно га пратим. Има игру главом какву нисам видио од Видића. За сада има то на врхунском нивоу, остало испод. За наш систем, више него довољно, због себе мораће све остало да подигне. Капа доле за борбеност и концентрацију. Мораће престати вући напријед, Милојевић ће то средити.
Ле Талек - Не знам да ли је до Вујадина, или до тренера, или до обојице, али ми другог штопера имамо. Свео нервозу на минимум, не паничи и уклопио се у улогу одлично.
Жуле - Веома добра партија, ово се чекало. Грешке на минимум, дефанзива одлична, напад довољно.
Родић - Показао да је појачање, бек са мозгом и физиком. Одлична оцјена за деби на оваквој утакмици.
Борјан - што је требало урадио је, није имао много посла, одише искуством и рутином неким ситуацијама. Није линијаш и то волим, брину ме наши голмански тренери, који убију тај сегмент код сваког голмана.
Милић - капа доле за борбеност и трчање, понешто и за дефанзиву (која проистиче из борбености а не квалитета), момак није фудбалер. Да не увриједим више. Срнић је за њега, Бејл.
Рикардињо - На западу стадиона га зову ретардињо. Болесно и претјерано, да. Али и највећи песимисти и позитивци су већ уморни од чекања и одустају од њега. На то све, уђе Радоњић (о да ли је могао имати боље презиме?!?!?

) и покаже више за 10 минута него овај за све утакмице до сада.
Милојевић - Друже, само напријед. Твоја Звезда изгледа као озбиљан тим на терену, трчи 100минута, притишће у свакој фази утакмице, дјелује преспремно. Само напријед, пуна подршка. Ово ти је репер за све од сада.
Спарта, ништа посебно. Неуиграни, без неких играча, са преваром од тренера. Искусни и знају, да. Далеко је од готовог, још једном ово морамо поновити, што нисмо никад. Штета што је ово претпослење коло за квалификације, сад ћемо добити неког Евертона и ћао. Ми смо доказани баксузи у жријебању.