|
Синоћ сам напола уфатио неколико утакмица. Унесрећени Пеликани су се јуначки борили против Клиперса, водили мислим чак и 21 разлике негдје у другој или трећој четвртини (и то све прије него што се Обрва момачки активирао у другом полувремену) али нису имали снаге за више. Штета, много симпатична екипица. Срећа у несрећи (мислим у ситуацији да испадне једна тако симпатична екипа, а у плеј оф прођу антипатични Клиперси) јесте што ће наш Тео бити у плеј офу.
Детроит против Кливленда сам укључио само на пола минуте, видио Ерика Морленда на терену, одмах схватио колико је сати и пребацио даље. Суре еноугх, Боби сада није играо, пошто изгледа да Ван Ганди у скоро свакој утакмици користи поред Драмонда само још једног центра. И тако скоро па науизмјенично Морленд и Боби.
Сакраменто се захваљујући обиљу тројки држао некако на пушкомет од Сан Антонија, али наравно нису могли до побједе.
Коначно, синоћ се први пут десило да погледам нешто што је било баш баш баш одлична утакмица, а то је био дуел Оклахоме са Филаделфијом. Све остале утакмице које сам до сада гледао изгледале су као рекреативна зезанција, а ово је стварно било нешто што је личило скоро па на седму утакмицу у некој плеј-оф серији. Оба тима навалила да побиједе, поведе Оклахома 10 разлике, ови се не дају па их стигну, ови опет поведу, ови опет стигну и тако све до краја кад су их некако сломили. Навијао сам наравно за Филаделфију, иако имам Џорџа и Ентонија у фантасију и иако у Филаделфији игра Шарић (!). Разлог је првенствено тај што у цијелој лиги не постоји антипатичније створење од Вестбрука. Не могу да смислим његово урлање и мајмунисање и кревељење и сл. Зато ми је омиљени моменат у цијелој утакмици био кад је он у једном тренутку профурао кроз одбрану Филаделфије, закуцао, темељно се измајмунисао, а онда одмах затим на другој страни Симонс поновио исто (осим мајмунисања).
Ова Филаделфија изгледа као једна фина екипа, која има некакву физиономију (за разлику од групе грађана као што је Сакраменто, или Детроит), али фали им неколико појачања, пошто Симонс и Ембид не могу баш све сами. Овај млађани Симонс ми се много свидио, јес да не може да погоди олимпијски базен с више од два метра, а слободна изводи горе од Деандреа Џордана, али физичке карактеристике су му савршене, несебичан је (можда чак и мало превише, то би му неки добар тренер кориговао доста брзо, не знам какав је овај из Филаделфије) и има ту некакву глад за побједом, видјело се да се баш наоштрио и на крају му уопште није било свеједно кад су изгубили. Јесте се он наравно руковао са противничким играчима и све то, али колико видим након утакмице сви се обично грле и смију, ко да су сад одиграли рекреативну тамо негдје код ПМФ-а (шта ја причам, па код нас кад изгубиш у баскету три на три не буде ти право), док је он био врло озбиљан. Вјероватно је отуд избио и онај сукоб с Лауријем прије неки дан. Да сад проведе једну сезону код Жељка, направио би од њега најбољег играча на свијету.
Што се тиче Оклахоме, не да ми се сад да тражим распоред њихових посљедњих утакмица, али сигуран сам да ту није било баш превише озбиљних противника. Филаделфија је мислим прва, океј, то су добили, свака им част. Што се мене тиче, ако би свака утакмица била као ова синоћ, одмах сад бих потписао да та два тима играју финале.
_________________
Ne možemo ništa uraditi za jednu sekundu, to mogu samo Srbi.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
