Citiraj:
U 94. godini života, preminuo je Mile Milosavljević, čika Mile Srbin, jedan od najvećih i najpoznatijih navijača Crvene Zvezde.
Legendarni i svim navijačima poznati dedica sa šajkačom, a nekada i u šumadijskoj narodnoj nošnji, okićen značkama i bedževima Crvene Zvezde i Srbije, koji je sa Crvenom Zvezdom od njenog osnivanja 1945. bio saživljen u potpunosti, u svom testamentu svu svoju imovinu ostavio je voljenom klubu.
Čika Mile Srbin rođen je u selu Trešnjevica kod Jagodine 1921. godine. U Beograd se doselio pre Drugog svetskog rata, u kome je preživeo veliku ličnu tragediju, ostavši bez supruge i deteta, ali i prošavšvi golgotu u logoru na Banjici.
Nakon rata, smisao života pronašao je u novoosnovanom fudbalskom klubu crveno-bele boje i sa njime je bio do poslednjeg svoga dana. Umesto sveštenika, tražio je da na samrti vidi Dragana Džajića.
Proputovavši sa Zvezdom celu planetu, Mile Srbin zapao je za oko i inostranim novinarima, koji su o njemu često pravili reportaže, ističući ovu starinu kao jednog od na svetu najvernijih fudbalskih navijača.
U jednom od takvih intervjua, čika Mile je otkrio i kada mu je, za sedamdeset godina praćenja Zvezde, bilo najteže:
"Prvi put sam želeo da umrem 1953. godine, kada nam je u finalu Kupa Jugoslavije Partizan dao sedam golova. Dobio sam infarkt i proveo mesec dana u bolnici, a od tada nikada moja noga nije kročila na Partizanov stadion", rekao je Zvezdin legendarni navijač.
Drugi teški fudbalski lom, Mileta je zadesio na Apeninskom poluostrvu, u Firenci 1957. godine, kada je Zvezda u polufinalu Kupa šampiona odigrala 0:0 sa Fiorentinom, ali je zbog poraza u Beogradu od 0:1 eliminisana.
"Potpuno razočaran sam napustio stadion i kod železničke stanice legao na šine. Hteo sam da umrem. Neko me je video i pre nego što je voz naišao sklonio sa šina", pričao u jednom dahu Mile.
Treći put je želeo da prekrati svoje fudbalske muke nakon eliminacije Zvezde iz Kupa šampiona 1971. godine, nakon poraza od grčkog Panatinaikosa, kada je Zvezda u prvoj polufinalnoj utakmici u Beogradu slavila sa 4:1, ali je u revanšu bilo 3:0 za Grke.
Mile tada nije bio na stadionu u Atini, jer je želeo da uštedi novac za put na finale u London, pa je utakmicu gledao u Beogradu, na televiziji.
"Odmah posle utakmice sam izašao iz kuće i krenuo od kafane do kafane. Pio sam u svakoj po vinjak i pušio sam cigarete, iako to nikada ne radim. Tako sam popio dvadesetak vinjaka i popušio dve kutije cigareta, nakon čega sam završio u bolnici".
Sudbina je i tada spasila Mileta, koji je doživeo i Zvezdine zvezdane trenutke u Bariju i Tokiju 1991, kada su crveno-beli postali evropski i svetski šampioni, a na ovoj fotki, pozirao je sa svojom čuvenom šajkačom, klempavim peharom i svojim ljubimcima iz Zvezdine zlatne generacije.
Počivao u miru i slava mu.
FAQ
Poslato: 23 Avg 2015, 20:43 
Ne znam, steta sto ne ide u neki klub koji je u Evropi barem, ovako kad odigra to meceva u LS, nece niko ni znati vise za njega, ko jos prati Izraelsko prvenstvo. Ali sretno mu u svakom slucaju.