15.01.2012. Велики дан или само добар увод?
Практично од дана када сам сазно да ће се у Србији одиграт најквалитетније рукометно репрезентативно такмичење,ишчекивао сам 15-ти јануар. Очекивања од репрезентације Србије су била скромна,са неком потајном надом да би коначно момци у црвеним дресовима могли направити искорак. Искорак ако не у игри.онда макар у резултату,јер обично се резултати памте,а игра заборавља. Поштовао сам и прије годину дана Пољаке,као што сам их поштовао и данас,али поштовао сам и нас,јер дубоко сам убјеђен да имамо квалитетне појединце,али као и у већини других екипних спортова немамо дух,бар не онолико јак као што је то код ватерполиста!
Одиграна је та велика утакмица,могу слободно рећи једна од најбољих утакмица наше репрезентације у последњих 10 година. Утисак није покварила ни етапа од последњих 10 минута гдје смо играли са другим тимом практично,против Биелецког и дружине. Али како ми не би били то што смо,а Срби смо,поносни и селекторски настројен народ.
На крају плус 4, а могло је бити и плус 10 али ваљда су и момци попут Марјанца,Костадиновића,Алема,Добривоја заслужили који минут да осјете паркет Пионира, Пионира који је пружао подршку сопственој репрезентацији налик оној какву би имала селекција Еритреје у Бангладешу!
Одиграли су наши момци добро,не и најбоље што могу,против ослабљеног ривала,да, али и ми нисмо били у комплетном саставу,није било што не рећи нашег вође биг Младена! Није било ни оног хука из Чаира ни оног пјевања "Боже правде" савршенства од химне! Није било ни подршке,велико је питање на шта би иста личила да је утакмица кренула у другом тону,да смо губили! Зар је потребно да домаћин диже атмосферу тек у моменту када спикер позива на то! Наравно не треба генерализовати,част момцима који се воде под "Бели орлови" додуше било је вјероватно још ту ликова са стране,навијали су ,нису се штедјели,на крају они су се једини и чули и трудили,урадили колико су могли! Али град од 2 милиона становника, 2 милиона "грађана" није могао напунити халу од 8000 мјеста на утакмици Европског шампионата сопствене репрезентације! Наравно нису једини кривци обични људи,криваца је много од оног дебила расе крупне типа великог Марјановића до свих осталих структура од спонзора Аква Хебе,Епса и свих осталих! Господо ако желите гледат само финале,препустите карте правим љубитељима рукомета и спорта уопште!
Што се појединачног учинка тиче, нису сви пружили максимум,било је и такозваних млакоња,да ли је атмосфера натјерала на некакав страх или некакво губљење мотива или је форма таква каква је,то је за анализе.
Станић - фантастичан дан је имао. Уколико би против јачих ривала био константан и оволико мотивисан и расположен,велики плус би био за наш тим. Нажалост сумњичав сам да он током читавог шампионата,који би могао акобогда за наше потрајати може имати приближан учинак као данас. Једноставно после Перића и Штербика немамо константност процента када су одбране голмана у питању,једну утакмицу бране све,другу подбаце итекако. Марјанац - Мало је бранио неких 7 минута имао једну одбрану,реално није показатељ ова мала минутажа,он је наш други голман,иако сам искрено више волио видјет малог Милића на голу,али шта је ту је. Бељански - За мене би био играч утакмице да је дао барем један гол,али изнудио је бруку фаулова на шест метара,седмерац,одиграо супер квалитетну одбрану у пару с Вучковићем и Манојловићем,све у свему висока оцјена и надат се да ће задржат мјесто стартног пивота и наставити у овом темпу. Вучковић - Одиграо добру одбрану,имао пар одличних реакција борио се лавовски и сасвим сигурно доказао да није случајно у овој и оваквој репрезентацији Србије. Манојловић - Отприлике као цјелокупна та наша одбрамбена линија,одиграо доста дисциплиновано и организовано,добро се кретао,правио пар лоших одлука код преузимања али и крпио рупе које су се знале десити кад Јурецки крене на пробој. Продановић - Није одиграо како умије,али у неколико наврата показао да би могао бити џокер нашег селектора. Никчевић - сигурно јунак меча и наш најбољи појединац,једноставно кубуримо с крилима и одувијек сам говорио да је он једино право крило у овом моменту на ког се ова репрезентација може поуздати,видјећемо у наредним мечевима колико ће и он константан бити. Шешум - Вјероватно наш најлошији појединац данас,практично само један гол,доста некаквог рукометног пресеравања, демонстрирања скока с лоптом и двије или три изгубљене лопте,уништене контре,од њега се мора очекивати пуно више,он мора бити тај џокер с клупе који ће доносити превагу и решетати противничке мреже,у супротном тешко нама. Илић - Није ни Илић био на нивоу неких игара из Лиге шампиона па ни неких репрезентативних ранијих акција, да ли је и код њега та жеља да се покаже што више,да се тим разигра,да једноставно се буде максимално рационално створила неку конфузију или благу стагнацију и уздржаност, он је наравно наш главни атакер и од њега очекујемо много,против Данаца мора бити концентрисанији и разноврснији. Вујин- Уз Илића наш главни бомбардер,може и он боље и то је уосталом и главна ствар,да сви ови момци могу боље,надам се да ће и та њихова супер форма бит на највишем нивоу у другој фази шампионата када ће се и одлучивати о свему и када ће се морати показати од каквог је материјала. Тоскић и Стојковић - игрлали су мало,надат се да нисмо изгубили Стојовића на дужи период,то би стварно био хендикеп,ако ни због чега другог онда због те ротације у одбрани,минутаже и игре на шест метара у дефанзиви. ЧУТУРА - Заслужио је момчина од 37 година да буде исписан великим словима па макар и у мом посту. Први сам се чудио кад је он се нашао на крајњем списку. 11 година играња у Асобал лиги није било зато што је преко штеле дошао до најјаче лиге свијете,већ што посједује квалитет,видјећемо у наставку шампионата,да ли може остати овако добар и рационалан у нападу или је ово данас ипак било његово најбоље издање,надам се да је ово било његово најгоре издање на овом шампионату и да ће он бити то велико изненађење и квалитет више овог тима Србије. Костадиновић и Станковић - играли су мало. Костадин је велики потенцијал који ће ускоро пут најјаче лиге,човјек кога су пратили и пехови у домаћем такмичењу,али који је исто превазишао квалитет неоспоран,спортски дух и спорткса мудрост на врхунском нивоу,наравно још увијек рејтинг домаћег и играча са мало наступа не даје му велику минутажу нити велику одговорност,ја сам увјерен да уколико против Словака све буде ишло како треба видјећемо и од овог момка много више.
Дакле почело је ваља га гледати,нервирати се и радовати,смијати и туговати,надам се да ћемо из Арене гледат што више мечева и славит што више побједа!
|