Citiraj:
Kod Antića na proslavi 61. rođendana...
U Žitištu, kraj Zrenjanina, 22. novembra 1948. rođen je Radomir Antić. Selektor fudbalske reprezentacije Srbije, jedan od najtrofejnijih i najpriznatijih srpskih stručnjaka, proslavio je 61. rođendan. U Srbiji, u krugu porodice, prijatelja. Zvaničan sajt Fudbalskog saveza Srbije predstavio je čoveka koji je „orlove" odveo do Mondijala u Južnoj Africi. To je rođendanski intervju, portret selektora iz drugog ugla.
Rođendanska zdravica, po pravilu, začinjena je užičkom klekovačom.
- Uh, pa to se zna. Kad hoćeš da ugostiš Radomira, daj užičku klekovaču. Tako je i kad ja gostim, kad nešto želim da proslavim - kaže popularni Antara.
Kad slavi, neka navijači znaju i to, Radomir Antić ne propušta da čuje...
- Bajagu! Bez dileme, Svi moji drugovi, po svetu, to nekako rezimira moj život.
Rođendanska želja deda Radomira je da se nastavi život u ritmu kojim živi poslednjih godina u društvu unuka, pre svega.
- I, mojih, fudbalera naravno, i sina, kćerke, supruge Vere. Bogat sam čovek sa te strane. Istovremeno, zaista svaku ekipu koju sam trenirao, sve igrače trudio sam se da gledam kao svoju decu.
Kad se čovek toliko ostvari privatno i profesionalno, teško je pronaći mu i izvući neostvarenu želju.
- Znate šta, tri puta sam bio blizu završnice Lige šampiona. Nisam uspeo... Eto, to mi je želja. Da podignem pehar osvajača Lige šampiona. Ali, potpuno sam svestan da se ne ispunjavaju sve želje u životu. Idemo dalje, gledam napred, pa ćemo videti.
Sa posebnim zadovoljstvom selektor Radomir Antić odgovorio je na pitanje vezano za trenere koji su njega imali uticaj.
- Mnogo ih je, sve ih volim, cenim i poštujem. Svaki je bitan na svoj način za sve što sam postigao. Počev od pokojnog Pileta Terzića, iz osnovne škole, preko Bara iz juniora Slobode. Da ne zaboravim, nažalost, takođe pokojnog Tomu Kaloperovića, pa Bebulu Miloševića, Marka Valoka. I, konačno, Vujadina Boškova koji mi je usadio mnoge vrline koje sam ja kasnije nadgradio, posebno sa Dejvidom Plitom u Engleskoj. Mogu da kažem da su mi svi oni bili više od trenera. Pričali su mi, ali i slušali me, imali smo komunikaciju koja je zlata vredna. Znate još šta je važno, živeo sam u vremenu kad je bilo bitno i obrazovati se, biti akademski građanin. Upisao sam tako Višu trenersku školu na Fakultetu za fizičko vaspitanje još dok sam igrao u Partizanu. To mi je, imam utisak, dalo neku ljudsku nadgradnju.
Radomir Antić je proputovao „pola sveta". Jedan grad nije video, a plan stoji odavno.
- Supruzi Veri rekao sam, po završetku igračke karijere, da ćemo ići u Tokio. Nismo još otišli, ima vremena.
Madrid je prebivalište brojne porodice Antić.
- U Madridu živimo, ali ne mogu da zaboravim Užice, Zlatibor, Beograd. Zima je rezervisana za Marbelju, leto za Zlatibor. E, tada mi je najlepše. Puno dvorište dece, unuka, prijatelja. Skoro svaki dan na pecanju, pravo uživanje i opuštanje. Baš kao i vođenje unuka u školu, svakodnevno, kad smo u Madridu, posle jutarnje kafe sa porodicom.
Iz obilja srećnih trenutaka koje je imao u životu Radomir Antić teško može da izvuče neki specijalno bitan koji pamti.
- Ja sam srećan čovek jer sreća je svaki novi dan, proživljen u društvu najdražih.
Bilo je, razumljivo, i tužnih momenata.
- Roditelji su mi prerano otišli, mogli su još da uživaju u životu. Venčani kum takođe. Mislim da me fudbal naučio da prevaziđem i najteža stanja. Treba sutradan ustati, ne ostati da ležiš, šta god da se dogodi.
Na pitanje vezano za potez života, stiže ilustracija stara gotovo četiri decenije.
- Hajde da podelim to i sa vama. Sećam se kao danas, kad je moj otac Jovo, pakovao kamion za selidbu u Beograd. Sve to radio je zbog mene, da bi mi obezbedio da studiram, bio sam dobar đak. I usred seldibe, ja kažem: „Tata, ja sam odlučio da ostanem još godinu dana u Užicu". On je zastao, pa se pitao: „Sine, pa šta ću ja bez tebe u Beogradu, sve ovo radim za tebe". Prvi i poslednji put u životu video sam oca da plače... Ja sam, ipak, ostao u Užicu, godinu kasnije, došao sam u Beograd i potpisao za Partizan.
Nema životne greške u životu Radomira Antića.
- Uvek sam donosio odluke, tražio izazove, situacije u kojima mogu da se dokažem, da se borim. I kad je tako, uvek postoji mogućnost da pogrešiš. Ali, stojim iza svakog neuspeha, s tim što im ne dajem na važnosti i označavam ih kao životnu grešku.
Срећан рођендан!
_________________
Пао је у блато и осјетио цијев. Видио је фацу брадату и дрску.
Видио је смрт и чуо је ријечи, добродошли у
Републику Српску!
FAQ
Poslato: 18 Nov 2009, 18:50 
