|
Po završetku Drugog svetskog rata omladina po svim većim gradovima zemlje okrenula se fudbalu. Tako je i Beograd ubrzo podeljen na dva tabora. Fudbalski klub Partizan, tada crveno-plave boje, svoje prve simpatizere stiče u delovima glavnog grada poput Čukarice, Senjaka, Topčidera... U to vreme nije bilo organizovanog navijanja, nego su navijači samo ovacijama i aplauzom dočekivali i ispraćali igrače i proslavljali postizanje golova.
Krajem pedesetih Partizan je učestvovao na jednom pretižnom turniru u Južnoj Americi na kojem je pored ostalih pobeđen i moćni Juventus. Vlasnik torinskih crno belih čestitao je Partizanu lično i u znak poštovanja poklonio garnituru prugastih dresova, onih po kojima će Partizan ubrzo postati poznat u celom svetu. Tada je zvanično promenjena osnovna klupska boja u crno belu, a Partizan je bio prvi klub u zemlji koji se odrekao '' obavezne '' plave, bele ili crvene boje dresa. Baš u to vreme na stadionu JNA pojavljuju se i prve zastave na štapovima, da bi se prvi oblici organizovanog bodrenja Partizana mogli vezati i za godinu najvećeg klupskog uspeha. Početak šezdesetih donosi crno belima tri vezane titule, a potom i finale kupa evropskih šampiona u sezoni 1965/66. Baš u toj sezoni, kada se utakmice nisu delile na male i velike, navijači Partizana, oni sa zastavama, čegrtaljkama i orni za navijanje okupili su se na južnom stajanju. Odlasci na gostovanja više nisu bili retkost, a atmosfera na utakmicama protiv najvećih evropskih klubova bila je spektakularna. Pun avion Partizaovaca putovao je na polufinale u Mančester, da bi sve kulminiralo organizovanjem navijačkih autobusa za odlazak na finalnu utakmicu protiv Reala u Brisel. Vodeći gol navijači Partizana proslavili su masovnim utrčavanjem u teren gde su podelili radost sa igračima.
Prvi transparenti i šalovi pojavljuju se početkom sedamdesetih za kada se vezuje i prvo pominjanje imena Grobari. Naime, simpatizeri omraženog komšijskog tima pokušali su više provokativno da Partizan i njegove navijače nazovu tim imenom, aludirajući na crno belu boju i Humsku ulicu, ali je naziv Grobari rado prihvaćen od strane svih Partizanovaca. Nastale su i prve navijačke pesme, a Grobari su se pred svaku utakmicu okupljali kod česme na Terazijama, odakle su u nepreglednim kolonama hrlili ka stadionu. Pun sjaj Grobari doživljavaju u sezoni 1975/76. kada se u velikom broju odlazi na sva gostovanja, a epitet '' najverniji '' navijači na svetu dobijen je nakon poraza od splitskog Hajduka na stadionu JNA katastrofalnim rezultatom od 1-6. '' Bili '' su postizali golove ali se pesma sa juga pevala kao da je Partizan postajao prvak sveta, da bi stadion eksplodirao nakon počasnog pogotka. Trka za titulu dva kluba trajala je do poslednjeg trenutka. Hajduk je na Karaburmi pred skoro dvadeset hiljada navijača, od čega su dve trećine činili Grobari, igrao samo 1-1 sa OFK Beogradom i tako Partizanu prepustio titulu koju su crno beli overili golom u nadoknadi vremena. To je bio signal za Grobare, koji su ispunili stadion u Ljubljani, da utrče u teren i proslave šampionski trofej. Igrači su izneti na rukama, a slavlje je trajalao nekoliko dana. Tada je uspostavljena veoma bliska veza između navijača i igrača Partizana, koji su često kasnije kretali na gostovanja u Sarajevo, Tuzlu ili Zagreb, tek kada bi se uverili da su krenuli i navijački autobusi. Naredne godine protekle su u apsolutnoj dominaciji Grobara koji su postavili temelje modernog navijanja i pravila ponašanja na tribinama kod nas. Sve ono što je grobarski jug radio tokom sedamdesetih, drugi domaći navijači kopirali su pet i više godina kasnije. Čast crno bele boje branila se u okršajima sa svima ko je imao hrabrosti da se suprotstavi. Osim na fudbalskim stadionima grobarska pesma orila se i na svim drugim sportskim borilištima.
Nova generacija momaka koja je na navijačku scenu stupila početkom osamdesetih godina unela je mnoge novine. Napravljeni su novi transparenti, moderni barjaci, koriste se bubnjevi i pirotehnika.U drugoj polovini osamdesetih svaki kraj Beograda imao je grobarsku ekipu (Commando, Front, Untouchables, Padinjak, Sextons Lions...), koja je svaka za sebe bila po nečemu prepoznatljiva. Na tribinama je prštalo, a Grobari su svoju vernost i fanatičnost dokazivali upravo u utakmicama kada je ekipa nizala loše rezultate. U novembru mesecu 1984. godine svi osim Grobara mislili su da će revanš utakmica kupa Uefa protiv Kvins Park Rendžersa biti samo puka formalnost pred polupraznim stadionom, nakon Partizanovog debakla u Londonu 2-6. Grobari su baš na tom meču opravdali slogan '' Za sve se navija Partizan se voli ''. Stadion JNA bio je krcat puna dva sata pre početka meča, a igrači engleskog tima bili su u šoku od zvižduka i huka sa tribina koji ih je dočekao još dok su u odelima izašli da prošetaju terenom. Nakon spektakularne utakmice koju su crno beli dobili 4-0, zahvaljujući prvenstveno navijačima, izjave članova ekspedicije KPR-a, kako su im se svima noge odsekle pred uzavrelim tribinama, samo su potvrdile činjenice da su ustvari Grobari najzaslužniji za veliku pobedu. Slična situacija desila se i dve sezone ranije kada je u direktnom duelu za prvaka zagrebači Dinamo prokockao dva gola prednosti na poluvremenu, i pred osamdeset hiljada Grobara na marakani, morao da čestita Partizanu novu titulu.
Na gostovanja se kretalo kao da se odlazi u rat, a sa njih se vraćalo sa oreolom pobednika. Najraznovrsniji navijačko – huliganski podvizi bili su nešto o čemu su navijači drugih klubova samo maštali. 1985. godine jugoslovenska javnost prvi put je posvetila veću pažnju jednom navijačkom incidentu. Grobari su na putu za Sarajevo, demolirali voz i stanicu u Šidu, sukobivši se pri tom sa policijom koja je tada prvi put pozvala u pomoć specijalce sa psima. Dve godine pre tog incidenta, mnogo krvavija bitka vođena je za prvomajske praznike u Vinkovcima kada se crno beloj '' kaznenoj ekspediciji '' suprotstavilo čitavo stanovništvo grada. Ipak i ta bitka je dobijena, a most preko Bosuta u jurišu pregažen. Iste sezone prštalo je i u maksimirskoj šumi kao i na mnogim drugim stadionima širom zemlje. Krajem osamdesetih godina Grobare su zapamtili Milano, Rim, Bukurešt, marakana, Mostar, Zagreb posebno, a o atmosferi na utakmicama protiv Borusije, Rome, Intera, Sosijedada dugo se pričalo. Parola '' mi smo Grobari najjači smo, najjači '' iz utakmice u utakmicu imala je sve više opravdanja. Dominacija Grobara trajala je dugi niz godina, a što je najzanimljivije veliki broj momaka iz tog vremena i danas je redovan na jugu. Devedesete nam donose ratove, sankcije, raspad zemlje i sveopštu bedu. Fudbal i dešavanja u njemu više nikada neće biti isti. Odlaske u Zagreb, Split, Sarajevo, Skopje, Zenicu, Rijeku... nove generacije Grobara zamenile su gostovanjima u Kragujevcu, Smederevu, Kruševcu, Novom Sadu, Nišu, Crnoj Gori... 1992. godine, baš pred osvajanje evropske krune u košarci, Grobari uz pomoć uprave fudbalskog kluba osnivaju navijačko udruženje '' Agencija Grobari '', čiji je osnovni cilj bio organizovanje odlazaka na gostovanja i izradu navijačkih rekvizita. Otvaraju se prostorije na stadionu za navijače i sve funkcioniše prvih godina kao u bajci. Izrađuju se prvi vezeni šalovi sa natpisom, majice, nove zastave, velike šetalice, izlazi kaseta sa navijačkim pesmama ... Sa košarkaškim klubom ide se svuda po Evropi (Bolonja, Atina, Po, Trevizo). Na utakmicu protiv Jugoplastike, koja je igrana na neutralnom terenu u Solunu, Grobari su putovali u četrdeset autobusa! U znak zahvalnosti za pruženu izuzetnu podršku tokom takmičenja u košarkaškoj ligi šampiona 1998. klub je navijače častio organizovanjem odlaska u Barselonu na '' final four ''. Sa fudbalerima se putuje u Njukasl, Rim, Bukurešt. Ipak, svaka bajka ima svoj kraj pa se tako krajem devedesetih jedan deo navijača ograđuje od '' nenavijačkih '' aktivnosti pojedinaca i osniva klub navijača Partizana '' Južni Front '', koji su jedno vreme delovali na jugu, da bi se ipak ubrzo preselili na istočnu tribinu (odnosno severnu na većim utakmicama).
''Agencija Grobari '' zvanično je ugašena u oktobru mesecu 1999. U petnaestom minutu večitog derbija nakon vodećeg gola Saše Ilića jug se pretvorio u buktinju. Upaljeno je na destine baklji i raketa, od kojih je jedna završila na severnoj tribini i pri tom usmrtila protivničkog navijača. Stopedeset Grobara je privedeno, a njih desetorica nakon saslušanja zadržani u pritvoru i osumnjičeni za ubistvo. Tokom cele sezone policija je vršila neviđeni pritisak na Grobare.
Već naredne sezone uspostavljeni su novi odnosi sa upravom koja odobrava i pomaže osnivanje novog fan kluba '' Grobari 1970 ''. Odlazi se na inostrana gostovanja sa fudbalskim klubom u Minhen, Prag, Beč ( gde je bilo nekoliko hiljada navijača crno belih). Prave se novi rekviziti, snimaju navijačke pesme... U isto vreme nezavisni '' Južni Front '' iz sopstvenih izvora finansira izradu zastava, šalova, nabavku pirotehnike, putovanja...
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
)...
...
)
