Никац од Ровина je napisao:
Углавном, српска клупска кошарка је у озбиљном паду.
Талената немамо. Крштеног центра нисмо створили 5 година.
И оно што буде талентоване дјеце изгуби се по позајмицама.
Па то јесте генерално тачно, српска клупска кошарка јесте у константном паду већ дуже времена, задњих 7-8 година је то више примјетно.
Разлога је више. Основни беспарица. Такође и све већа медијска запостављеност, самим тим је и теже обезбједити спонзоре, огребати се о локалне заједнице. Све то је повезано. Шира је тема, већ сам на спортским форумима имао расправе о овој теми.
Но, чињеница је да клубови једва егзистирају, преживљавају, они афирмисанији играчи имају отворене уговоре, на прву понуду иду ка другим дестинацијама, задњих година све више путем мађарске, словачке, румуњске, па и македонске лиге, ако се докопају неке од оних јачих и боље плаћених добро и јест. Прилично суморно.
Таленте имамо које имамо. Ту је важно од тих клинаца који наговјесте потенцијал у кадетским данима направити врсне играче, у сваког ваља пуно уложити, истрајно радити, истрпити фазе у сазријевању, и немамо права одустати од било којег клинца који покаже неки потенцијал.
Оно што је добро, још увијек је одличан рад у млађим узрастима, постоји систем и што се тиче националних млађих селекција и што се тиче клубова (на жалост и ту неки који су имали одчичан рад са млађим категоријама све теже егзистирају), постоји лига У-17 и У-19 (исправна оријентација што се игра У-19 а не У-18), у коју се прилично улаже.
И то даје резултате, добри су резултати на континенталним такмичењима млађих категорија, ту је и овај глупи формат по којем се играју та такмичења (ови борократе из ФИБА-е су комплетни идиоти) и који не даје увијек реалну слику, но добри су резултати. Видјећемо како ће ове године ићи на ЕП У-16, У-18 и У-20 те СП У-17. Има јако занимљивох клинаца, посебно у годишту 2000. и 2001.
Оно што није добро, имамо стална роварења менаџера који сплеткаре и манипулипу клинцима, покушавају остварити утицај на селекторе или врше опструкције (ЕП У-18 2013 и ЕП У-16 2015), такође када ти клинци прелазе из јуниорске у сениорску кошарку клубови (опет та беспарица) нису у стању обезбиједити им третман који њихов таленат и посвећеност кошарци заслужују, зато често премлади одлазе у бијели свијет и у правилу стагнирају или нестану.
Што се поз.центра тиче, опет, имамо те које имамо. Углавном, сви данас формирани српски центри су постали бољи играчи (рецимо Кузмићу су савјетовали да кошарка није спорт за њега) него ли је то у јуниорским данима обећавало, немамо се права ту жалити. Сада има неких у годиштима 2000-2002 који обећавају, ваља радити са њима.
Како год, широка тема, беспарица влада, чињеница, но што се тиче српске кошарке уопштено, за сада није то лоше. Како ће бити у будућности, имајући у виду ту беспарицу, и није јасно.