_зока je napisao:
Pa treba uzeti u obzir i vrijednost ostvarenog priznanja. Ne može se porediti nagrada neke lokalne zajednice i najviše svjetsko priznanje u nekoj oblasti. Nije isto uzeti Banjaluka Open i zlato na Olimpijadi.
Проблем је што овакво размишљање лако може да се окрене само против себе. Нису ни све медаље на ОИ исте, злато у спорту којим се озбиљно бави 5-6 земаља у свијету и који се не знам још каквим марифетлуцима сматра професионалним спортом свакако није једнаке тежине као злата у дисциплинама гдје је много јача конкуренција. Рвање је олимпијски спорт у одумирању (нажалост), женска одбојка је полуаматерски спорт, теквондо и кајак ни то. Медаља у атлетици те кошаркама су једине за које се може рећи да су изборене у истински јакој конкуренцији, у спортовима који имају неки међународни значај и важност. Добар примјер је и Ђоковић, најбољи на свијету у свом спорту, а ипак испао већ на старту.
Држава би требала да се побрине за базу која ће омогућити неке евентуалне медаље у будућности - да прави терене за баскет на сваком ћошку, што више олимпијских базена, да финансира међушколска и аматерска такмичења, да прузме на себе одређене трошкове аматерских лига. Дакле, да ради на омасовљавању спорта и прави и одржава инфраструктуру за његово одвијање. У реду је чак и да плати трошкове пута онима који добаце олимпијску норму, кад је већ медаља на том вашару са сврхом да покаже америчку надмоћ и доминацију над осталима толико битна. Све преко тога, нема никаквог смисла. Уз то, постоји знатан број спортова чији учесници такође вриједно раде, постижу добре резултате, али због недовољно јаког лобија нису дио "олимпијске породице" те имају практично другоразредни статус, незаслужено.
Мислим да је поента овог господина из текста била та - држава треба да се бави базом, јер је база битнија за једно друштво од (у случају Србије или било које земље из окружења) повремених и ријетких медаља такозваних врхунских спортиста. Мени је било симпатично кад је Србија добила Аустралију у кошарци или у финалу ватерполо турнира, навијао сам и све, али сам такође заборавио на то десет минута по завршетку меча, што ће рећи да то није имало посебно велик утицај на мој живот. Али би имало то да сутра или прекосутра, умјесто да вуцарам дијете по скупим школама пливања/фудбала/спорта, оно у склопу школе има добро организоване секције или клубове у којима би могло да се бави неким спортом.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
