banjalukaforum.com
https://banjalukaforum.com/

O jeziku
https://banjalukaforum.com/viewtopic.php?f=8&t=9858		 Stranica 1 od 1
Autoru:  ledu [ 08 Sep 2004, 21:29 ]
Tema posta:  O jeziku
Петар Кочић, је као народни трибун, поред залагања за права српског народа у босанском сабору водио велику борбу за очување српског језика. За сада ћу изнијети само дио из говора који је одржао 14.11.1910. године у босанском сабору. Чини ми се да нам је данас Кочић потребнији неко икад...
"Високи Саборе, сви народи цијене љепоту и чистоћу језика. И ми треба да цијенимо и чувамо ово драгоцјено народно благо у свој његовој љепоти и чистоћи. Против нашег језика већ се 32 године стално и непрекидно војује с једне стране, и сада је дошао час да тој страни одлучно подвикнемо: Узето нам је све, на свима линијама народног живота порабоћени смо, али не дамо вам нашега језика! То је наша нада и утјеха."
Autoru:  Sugarmamma [ 09 Sep 2004, 10:08 ]
Tema posta: 
bar se nije pederiso sa ekavicom.. :lol:
Autoru:  vuk [ 09 Sep 2004, 16:08 ]
Tema posta: 
mamma
wash the dishess..
Autoru:  ledu [ 09 Sep 2004, 17:58 ]
Tema posta: 
Врло је битно да су двије књижевне варијанте унутар српског језика; екавица и ијекавица равноправно заступљене. Најпогрднија варијанта је то што се негдје сматра екавица као србијанска, односно српска језичка карактеристика. Самим тим нам узимају ијекавицу, као равноправан начин говора нас Срба у Босни према Србима у Србији. Нај...најпогрднија варијанта је што се међу нашим људима, који би о томе морали водити рачуна дешава да се у јавности појављује екавица(као; у том случају нагињемо ка Србији - већи смо Срби и тд.). Рецимо, примјер томе су "Бањалучке летње игре", гдје су оне једна од централних културних дешавања у РС. Такође, се може чути на БН телевизији поплава коришћења екавице. У опису јавних, тј. културних радника је да штити језик, тако што га употребљава правилно и на тај начин образује народ.
Људи, ја немам ништа против екавице, то је потврда о разноликости нашег језика. Али, ако ми почнемо користити екавицу, само зато што долази из Београда, или ако нам ваља само оно што долази из Београда - неће нас БИТИ у будућности на овим просторима.
Између осталог, и о томе је говорио Петар Кочић.
Autoru:  iks pe [ 09 Sep 2004, 18:40 ]
Tema posta: 
postoji i srpska IKAVICA (ali je danas uglavnom izumrla)
Autoru:  Bosanski Pastirski Pas [ 09 Sep 2004, 19:17 ]
Tema posta: 
ledu je napisao:
Врло је битно да су двије књижевне варијанте унутар српског језика; екавица и ијекавица равноправно заступљене. Најпогрднија варијанта је то што се негдје сматра екавица као србијанска, односно српска језичка карактеристика. Самим тим нам узимају ијекавицу, као равноправан начин говора нас Срба у Босни према Србима у Србији. Нај...најпогрднија варијанта је што се међу нашим људима, који би о томе морали водити рачуна дешава да се у јавности појављује екавица(као; у том случају нагињемо ка Србији - већи смо Срби и тд.). Рецимо, примјер томе су "Бањалучке летње игре", гдје су оне једна од централних културних дешавања у РС. Такође, се може чути на БН телевизији поплава коришћења екавице. У опису јавних, тј. културних радника је да штити језик, тако што га употребљава правилно и на тај начин образује народ.
Људи, ја немам ништа против екавице, то је потврда о разноликости нашег језика. Али, ако ми почнемо користити екавицу, само зато што долази из Београда, или ако нам ваља само оно што долази из Београда - неће нас БИТИ у будућности на овим просторима.
Између осталог, и о томе је говорио Петар Кочић.


ZIVIO GOVORNIK... :wink:
Autoru:  ledu [ 09 Sep 2004, 22:37 ]
Tema posta: 
Жив и здрав и ти мени био!
Да ли неко има добру идеју како на савремен начин чувати наш језик?
Autoru:  Not now, John! [ 10 Sep 2004, 01:47 ]
Tema posta: 
Evo jedna bezvremena poruka Stefana Nemanje:

"Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгубили језик, земљу, душу?

Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезначајнију реч свога језика.

Земље и државе се не освајају само мачевима и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је речи потро и својих потурио.

Народ који изгуби своје речи престаје бити народ.

Постоји,чедо моје, болест која напада језик као зараза тело. Памтим ја такве заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима једног народа са другим, тамо где се језик таре о језик другог народа.

Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никада се помирити не могу. Два народа могу живети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кадгод се два језика сусретну и измешају, они су као две војске у бици на живот и смрт. Док се год у тој бици чује један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпосле се чује само један језик. Битка је завршена. Нестао је један језик, нестао је један народ.

Знај, чедо моје, да ти битка између језика не траје дан два, као битка међу војскама, нити годину две, као рат међу народима, него век или два, а то је за језик исто тако мала мера времена као за човека трен или два. Зато је, чедо моје, боље изгубити све битке и ратове него изгубити језик. После изгубљене битке и изгубљених ратова остаје народ. После изгубљеног језика нема народа.

Човек научи свој језик за годину дана. Не заборавља га док је жив. Народ га не заборавља док постоји. Туђи језик човек научи исто за годину дана. Толико му је потребно да се одрече свога језика и прихвати туђи. Чедо моје мило, то је та зараза и погибија језика, кад један по један човек почиње да се одриче свога језика и прихвати туђи, било што му је товоља,билодатомора.
И ја сам, чедо моје, у својим војнама употребљавао језик као најопасније оружје. Пуштао сам и ја заразе и морије на њихове језике испред мојих полкова. За време опсада, и дуго после тога, слао сам чобане, сељане, занатлије и скитнице да преплаве њихове граде и села као слуге, робови, трговци, разбојници, блудници и блуднице. Моји полководци и полкови долазили су на напола освојену земљу и градове. Више сам крајева освојио језиком него мачем.

Чувајте се, чедо моје, инојезичника. Дођу неприметно, не знаш кад и како. Клањају ти се на сваком кораку. И зато што не знају твој језик, улагују ти се и умиљавају онако како то раде пси. Никада им не знаш шта ти мисле, нити можеш знати, јер обично ћуте. Они први који долазе да извиде како је, дојаве другима, и ево ти их, преко ноћи домиле у непрекидним редовима као мрави кад нађу храну. Једног дана тако осванеш опкољен гомилом инојезичника са свих страна.

Тада дознајеш касно да нису мутави и да имају језик и песме, и своја кола и обичаје. Постају све бучнији и заглушнији. Сада више не моле нити просе, него траже и отимају. А ти остајеш на своме, али у туђој земљи. Нема ти друге него да их тераш или да бежиш, што ти се чини могућнијим.

На земљу коју тако освоје инојезичници не треба слати војску. Њихова војска ту долази да узме оно што је језик освојио.

Језик је, чедо моје, тврђи од бедема. Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недодирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека добро зађу по селима и градовима и нека слушају. Тамо где одзвања наша реч, где се још глагоља и где се још, као стари златник, обрће наша реч, знај, чедо моје, да је то још наша држава без обзира ко у њој влада. Цареви се смењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће се тако освојени део земље и народ опет вратити, кад тад вратити, својој језичкој матици и своме матичном народу.

Запамти, чедо моје, да свако освајање и отцепљење није толико опасно за народ колико је штетно за нараштај. То може штетити само једном нараштају, а не народу. Народ је, чедо моје, трајнији од нараштаја и од сваке државе. Кад тад народ ће се спојити као вода чим пукну бране које га раздвајају. А језик, чедо моје, језик је та вода, увек иста с обе стране бране, која ће као тиха и моћна сила која брегове рони опет спојити народ уједно отачаство и једну државу".
Autoru:  LHfinaA [ 10 Sep 2004, 15:13 ]
Tema posta: 
Pita klinac baku ko je ovaj SALE sto drzi sve prodavnice u gradu?Lopov sine!
Neki dan je bila emisija o Engleskom jeziku,u Indiji se sve manje govori Indiski. U Japanu,i u mnogim drzavicama sve vise se koristi Engleski,nista cudno neko ce reci.
A da ne govorim o tom izmisljenom Bosnjackom jeziku,koji se zasniva na skrnavljenju Srpskog jezika,i upotrebom nekih novih kako Kocic rece germanizovanih fraza.Nekada se po Vukovim rijecima sam Srpski najpravilnije govorio u BiH.
U doba kada me sumnja,kada me crne i nemile misli more o sudbini Otadzbine moje ti si jedini koji mi ne das da klonem, o veliki,silni,sjani i slobodni ruski jezice.(Ivan Turgenjev)
Autoru:  ledu [ 12 Sep 2004, 08:14 ]
Tema posta: 
Овај текст Стефана Немање је стварно веома значајан и истинит. Хвала ти "Not now, John!", такав поглед на комплетан проблем о језику је битан у ово наше вријеме. Сад се дешавају одлучујуће битке...
Велики поздрав за Тургењева...
Autoru:  Jabucni_Crv [ 14 Sep 2004, 16:50 ]
Tema posta: 
Francuzi su pametni ljudi!!!
Autoru:  ledu [ 15 Sep 2004, 14:16 ]
Tema posta: 
Јесу, брате. Како они пазе на свој језик - то је добар примјер. Имају комплетан покрет у позоришној сфери дјелатности који слави само њихов језик. Ништа значајно у представама сем течног и чистог француског језика.
Autoru:  POLARIS [ 06 Nov 2004, 23:11 ]
Tema posta: 
Лазо М. Костић

"КРАЂА СРПСКОГ ЈЕЗИКА" Баден 1964.

штампа АРТ ПРИНТ Нови Сад

дистрибуција "ДОБРИЦА КЊИГА"
п.фах113, 21101 Нови Сад
Autoru:  zah [ 24 Jan 2005, 01:03 ]
Tema posta: 
ПРИЛАГОЂАВАЊЕ БЕОГРАДСКОГ ГОВОРА


Као фол, нема скањерања


Употреба страних речи и израза као опонашање говора и превода са телевизије и као пречица до престижа

Језикословни чистунци примећују да се говор у јавном општењу прилагођава времену и да турцизми узмичу пред „американизмима”. Енглески језик је преплавио планету, не само у дипломатији (уместо француског), на рачунарима, у авио-саобраћају или голфу, него се продева кроз свакодневни београдски говор у облику преведених поштапалица. Данас је „београдски говор” догурао до тачке непрепознавања. Многе јавне личности сматрају да је употреба страних речи и израза пречица до престижа. Још је и покојни академик Павле Ивић истицао: „Наши дијалекти изумиру. Јуришају на њих: школа, служење војног рока, радио, филм, новине, књиге за народ, у последње време ето и телевизија. Јуриша на њих и цео престиж града и тежња човека са села да се ишчупа из заосталости...”

Професор књижевности Тадија Милићевић примећује утицај енглеског језика свуда – на рекламним паноима и у називима фирми, а нарочито у жаргону младих. „Језик се као жива материја ствара и мења заједно с народом коме припада, али енглески остаје енглески и у Аустралији, на Новом Зеланду, у Јужној Африци, Ирској, Шкотској, Велсу, као и у Сједињеним Америчким Државама. Једино на Балкану постоји случај да се један језик – српскохрватски – грана на српски, хрватски, бошњачки и још – црногорски или матерњи. У нашем случају језик служи као параван за политичка опредељивања, без обзира на лингвистичке законитости...”

Дефинитивно туђе

Језик у себи чува све етапе стварања народа, одражава његову историју, менталитет или колективно памћење и митологију. Језик се не може контролисати и ограничавати никаквим језикословним чистунством. Пажљивији пратиоци промена у језику могу их приметити свуда, а највише у ТВ програмима. Рецимо, ћирилицом се најављују емисије: СМС чет, Ауто маркет, Тајм код, Ултима баскет, брендоманија, ретро плејлист, Ситиманија, Екшн мен, Го плеј, СОС икстрим, Топ спид, Секси најт, Парти тајм плејлист... И тако даље. Ко разуме – разумеће.

Сада су у у моди преведени изрази: „ма шта већ” или „шта год”, као енглеско „hоwеvеr”, или код нас „било како било”. Готово незаобилазна поштапалица младих постала је реченица – не могу да верујем. Нешто је „тотално ин” или „тотално аут”. Фразе из америчких филмова се преводе и преносе дословце, тако да definitly (свакако) код нас значи „дефинитивно” или коначно. Само онај ко још својеручно пише новогодишње честитке и шаље их поштом, а не преко Интернета, може приметити огромну разлику у јавном говору. Угурсуз је постао битанга, полиција – мурија, а речи као скањерати (оклевати) или наравоученије готово су сасвим ван употребе, док за реч „фол” или „фолирање” није потребан превод. Нико због тога не жали у време транзиције, транспарентости и кохабитације, када је најважније стицање статуса и побољшање рејтинга. У тој смо причи.

Баш се напржио

Стандардни, књижевни језик губи своје обрисе у урбаном млину свакодневног живота. Основа тог језика (који није обавезан чак ни на телевизији или политичком говорницом) јесу источнохерцеговачки и шумадијсковојвођански говор. Социолингвиста Владо Ђукановић написао је у часопису „Наш језик” (САНУ): „Београдски стил, као почетна фаза савременог српског језичког стандарда, зачео се у урбаној генерацији интелектуалаца који су се, у знатном броју, школовали у иностранству и који су се, у том смислу, суштински одвојили од слабије артикулисане митологизоване апстракције Народа (коју је симболизовао неписмени сељак) и окренули се јаче артикулисаној, али такође митологизованој, апстракцији нације (коју симболизује писмени грађанин).”

Језик је спона међу људима и временима. Нити сваки човек исто говори, нити су говорили исто, рецимо Београђани, пре сто година и данас. Код сваког је све другачије: акцентовање, богатство или сиромаштво речника, као и мимика и гестикулација приликом говора. Мање образовани (мање начитани) људи ће теже препознати неправилности и промене у језику свом окружењу, довољно ће им бити да науче оно што говоре ликови са ТВ екрана. Богатство речи се шири и расте, док неке речи нестају као да их је замео ветар. Има их још само у старим речницима. Чак се и љубавна наклоност изражава другачије: уместо „трза” на њу или „готиви је” у употреби су изрази – „наложио се, напалио, баш се напржио...”

Симпатични основац, чупави враголанко из реклама за сокове и џемове, био је гост на јутарњем програму БК телевизије. Питао је и он нешто водитеље, не само они њега: „Зашто ви говорите Бе Ка телевизија, када у врху екрана пише ћирилицом? А азбука се изговара као БК.” Водитељи су остали збланути (зачуђени) и без речи. Зар и ово дете примећује оно што нико неће?

Милорад Ћириловић
Autoru:  PartyZan [ 10 Feb 2005, 13:20 ]
Tema posta: 
pa i garasanin je govorio i pisao o bosnjacima i bosanskom jeziku :D
Autoru:  LHfinaA [ 10 Feb 2005, 20:13 ]
Tema posta: 
I sta sad,to je duhovito ili...
Autoru:  sexy Chetnik [ 14 Feb 2005, 03:25 ]
Tema posta: 
iks pe je napisao:
postoji i srpska IKAVICA (ali je danas uglavnom izumrla)


nije izumrla, jos se koristi u Dalmaciji.

Iskreno, boli me za one u federaciji koji jezik ce da koriste i koji naziv jezika preferiraju.
Stranica 1 od 1 Sva vremena su u UTC [ DST ]
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
http://www.phpbb.com/