Посјетивши братски форум на
http://www.trebinje.com видио сам један топик на коме се једна дјевојка питала ''па је ли могуће да у животу као на ТВу за једну ноч двоје спавају, одакле се испрело даље прело.
Човјек као јединка у односу на околину бивши у свом дому одлази ван у друштво које се у моралним начелима разликује од њега, те он че подлечи кушњи или пак че се борити против лошег, а прихватајучи добро. Међутим поред вањског у кућама сви имамо још један вањски свијет, а то је ТВ екран и на њему влада опште шаренило. За запазити је да нпр. Хрвати имају мање програма од нас, осим сателита јел, што може значити да они међу својим круговима ипак у друштву воде понеки бригу о саставу онога што се приказује људима пред ТВ екраном, или се мени чини да они воде бригу. ТВ је јако битан у животу човјека, нарочито у градовима. Оно што се понуђује народу је такође јако битно. Паметно је тешко понудити, зато је ту лудост.
Јучер сам гледао нпр. Форум, па ако и кажем да је то перверзна емисија не знам колико гријешим, тема јучер за 8 март је била савремена жена, како она и све око тог. Моје мишљење је да смо ми све термине у смислу квалитета изврнули поодавно, не само ми већ сви. И замислите улети спот у коме жене лете привезане као марионете за руке и ноге полуголе, нашминкане као у хорору, касније мислим, боже сотонске жене – зар под тим подразумијевати савремену жену?
Ми људи јако подлијежемо нагим актима којим обилује ТВ екран. Став овиси од човјека ка том, ипак мислим да би се ТВ од тог требала суздржавати, а нарочито мислим на дјецу, ТВ је уствари дјечје образовање веће него стварна школа, а видимо америчке херојске филмове пуне црвенила као да су руси, а нису.
ТВ је важан сегмент културе народа. Култура народа са ТВа се преноси у нормалан живот. Многе лажи чине се као истине. Људи бивају слободнији у својим фрустрацијама односно савјести и моралу који им казује што је добро а шта лоше. Потом се ослободе, пуче пушка и наста разврат.
Тешко се одржати, али лако подлећи, наша култура је подлегла бројним лошим стварима увезеним са запада чији коријен је врло дубок и мени је јасно сасвим да од тих ситних ствари јак ударац удара народу у душу, већи него рат. Међутим прихватити поједине високе културне запада за нас је тешко. Можда ова забрана пушења уистину удари позитив на друге битније ствари, дим као дим је светиња, ја немам ништа против, изев има случаја смета људима па треба примјерити то.
Оголише нас, оголише нам земљу, тако ако трезвен не расуди и не прибере, лако да и нестане народа. Сасвим довољно за даље размишљање.