Ovo što je Daljac napisao je logično, pridjev uz pridjev jednostavno ne ide.

Šta je ispravnije reći:

Jako te volim.
Puno te voim.
Mnogo te volim.
Veoma te volim.

Ovo što je Daljac napisao je logično, pridjev uz pridjev jednostavno ne ide.

Zar nije epitet, vezano za jačinu? Isto kao i snažno za snagu.
Prilozi idu uz glagole, a pridjevi uz imenice.

Даљац се мало зезнуо, јако је прилог, тако да формално може да стоји уз придјеве. Спорна је једино употреба тих неколико прилога у својству синонима за неке друге, о чему сам писао у претходном посту.

Kako je nastao izraz "Uzeti zdravo za gotovo", "Lako je tudjim kurcem gloginje mlatiti", "Ne moze se bez kurca u svatove"?

и - погрешне су конструкције као "неразвијене и земље у развоју,, гдје је атрибут остављен без именице. Сходно томе, именица се у таквим случајевима мора поновити ("Неразвијене земље и земље у развоју").

иако - састављено у значењу мада, премда. У другим случајевима растављено.

Иво - без обзира на то што маторо закерало Клајн каже да је обичнија промјена Иве, Иви, Ивин, ја ћу рећи да је правилнија Ива, Иву, Ивов.

игнорантски - значи "незналачки", а не "који нешто игнорише"

идентичан

иди ми - дођи ми - црта са размаком

ижџикљати - и ижђикати

изашта - и и за шта, Правопис допушта обје варијанте

избледети - изблиједјети, изблиједио, изблиједјела

изблиза - изближе

извезен - не извежен

извинити се - наравно, извинути се је неправилно, јер је облик глагола извинути

ИЗВОРНО ПИСАЊЕ - У научним и стручним текстовима, страна имена из језика с латиничким писмом треба навести у изворном облику, јер без тог облика није могућно консултовати литературе, превођење на стране језике, дописивање са странцима. Српски наставци се притом не одвајају цртицом - Johna Updikea. Уколико је текст ћирилички или латинички с фонетским (транскрибованим) преношењем имена, изворни облик треба дати приликом првог навођења имена, у загради, у фусноти или у индексу.

Изван тога, употреба изворне латиничке графије у ћириличком тексту није оправдана. Правопис је допушта само у случају да аутор текста није успио да сазна како се изговара дотично име. Вишечлане стране изразе треба увијек писати у оригиналу.

извршилац

изгладнети - изгладњети, изгладнио, изгладњела

изгризен - не изгрижен

издатак - мн. издаци

изж- - правилно је иж- (ижарити)

изјутра

између - у употреби са бројевима, не треба везник и замијењивати цртом. Дакле, не "између 18-20 часова", него "између 18 и 20 часова"

изс- - не, него ис- (исијавати)

изузеутак - мн. изузеци

изузетан - нагласак је на првом слугу, не на трећем

изх- - не, него исх- (исхранити)

изц- - не, него исц- (исцртати)

икад(а), икакав, икамо, икуда, ико, иколико

икс-ноге, икс-зраци

ималац

и мало

имао-немао

ИЗВОРНО ПИСАЊЕ - У научним и стручним текстовима, страна имена из језика с латиничким писмом треба навести у изворном облику, јер без тог облика није могућно консултовати литературе, превођење на стране језике, дописивање са странцима. Српски наставци се притом не одвајају цртицом - Johna Updikea. Уколико је текст ћирилички или латинички с фонетским (транскрибованим) преношењем имена, изворни облик треба дати приликом првог навођења имена, у загради, у фусноти или у индексу.