Tačno je da se u Crnoj Gori, ali i Hercegovini, pa i nekom djelovima Bosne kaže visočiji. To nije književni oblik, a nastao je, pretpostavljam (kao i "višlji" u Srbiji), zbog višeznačnosti pojma više i potrebe da se naglasi da se radi o komparaciji pridjeva visok a ne o predlogu "više" koji ima niz značenja, uključujući
i ono najnovije "prestani više" u značenju "prestani već jednom". Matičin rječnik uredno bilježi izraze visočiji i višlji kao dijalekatske oblike, a kad je u pitanju izraz "visočiji", mora se primijetiti da je, na neki način, prisutan u riječima "visočanstvo" (a ne višanstvo) ili "visočina", u značenju uzvisina, visoravan, kao i "visočica" i "visočje" (u sličnom značenju) koji su prema Matičinom rječniku književni oblici. U Bosni, čini mi se, postoji i mjesto sa imenom Visočica.

Češće se u Hercegovini kaže "viši za po' glave" nego "visočiji".
Eto i za to sam mislila da je ispravnije visočiji nego viši iako je u izgovoru zastupljenije viši.

Прије сам инсистирао на исправљању других у вези са употребом јако у значењу веома, пуно умјесто много (поготово у случајевима њиховог, код нас у свакодневном говору честог, несветог копилета, јако пуно) и још неколико сличних, али сам онда прочитао текст неког од наших ауторитета, Клајна или Фекетеа, нисам сигуран, у којем потпуно оправдава употребу јако као веома и сл, тако да се више не трзам на то. Једино ме још заболи нешто попут феноменално које се код нас скоро искључиво употребљава за описивање сјајног провода, врхунског карања или дивног одмора, што ће рећи у сваком другом (погрешном) значењу, осим оном правом.