Citiraj:
БРОЈЕВИ - писање - према Правопису, вишечлани бројеви, основни и редни, пишу се раствљено: тристо педесет осам, хиљаду сто тридесет пет, исто као и двије стотине, три стотине, али са изузетком који се рефлектује у састављеном писању сложеница двјеста, триста, осамстоти. Од овог правила постоје два изузетка које Правопис не помиње, али се могу извести из појединих примјера које помиње Правопис из 1960. године:
1) састављено се пишу редни бројеви у којима је на другом мјесту број стотине, хиљаде, милиона: седамстоти, трихиљадити, двјестамилионити.
2) састављено се пише и именитељ разломка: двадесетпетина (треба разликовати овај облик који се нумерички пише 1/25 од двадесет петина, који се биљежи као 20/5)
Са цртицом се пишу спојеви од двије ријечи који означавају приближну вриједност: двије-три, дан-два, ријеч-двије
БРОЈЕВИ - промјена - основни бројеви од пет па навише су непромјенљиви у српском језику. Бројеви два, три, четири задржали су извјесне падежне облике и то:
1) за генитив: двају (мушки и средњи род), двеју, ијекавски двију (женски род)
2) за датив, инструментал и локатив: двама (мушки и средњи род), двема ијекавски двјема (женски род).
Послије приједлога се и ови бројеви најчешће употребљавају као непромјенљиви: између двије ватре, са два прста.
Када нема приједлога, у кижевном језику се препоручује промјена по падежима: односи двеју земаља, разговор двају предсједника.
Збирни бројеви двоје, троје, четворо имали су у старијем језику мноштво различитих падежних облика, али се данас готово увијек употребљавају као непромјенљиви: модератор с троје спамоваца. Донекле су се сачували само облици генитива двога, трога и датива двома, трома. У множини се још увијек употребљава средњи род: двоја, троја, четвора.
БРОЈЕВИ - слагање с именицама и глаголима - уз бројеве са један на крају, именица и глагол се употребљавају у једнини: За бан се јавио двадесет један кандидат. Уз бројеве два, три четири и све сложене бројеве са 2, 3 и 4 на крају, именица и глагол су у облику двојине: Јавиле су се тридесет три кураве. Уз бројеве од пет па навише глагол је у средњем роду, а именица у генитиву множине: Јавило се тридесет седам кандидата. Није погрешно ни ако се глагол у роду и броју слаже са субјектом: Тих пет година је брзо прошло.
Уз бројне именица на -ица употребљава се именица у генитиву множине: тројица људи, упозорење четворици форумаша, односно генитив збирне именице: шесторица браће; глагол је у облику двојине или мушког рода: Из наше странке отишла су двојица... или "...отишли су двојица.
Уз збирне бројеве двоје, троје глагол је у средњем роду: Дошло је њих петоро.
БРОЈЕВИ - збирни - бројне именице на -ица употребљавају се само за мушкарце: вас петорица, њих десеторица. Облици двоје, троје, четворо употребљавају се данас углавном у три случаја:
1) за скуп мушкараца и жена: двоје супружника, тројица браће и сестара
2) уз збирне именице: троје дјеце, петоро телади
3) уз именице које имају само множину, а у том случају се број онично слаже са именицом по завршетку: двоја врата, троје маказе
Ја, није лахко знати језик.