banjalukaforum.com

Nabasao sam poslije vise od 10 godina trazenja na jednu knjigu i prodaje je lik preko Kupindo-a. Interesuje me da li je iko kupovao preko njih i kako ide ta sema ja se registrovao (maksuz zbog knjige) i kad kliknem da pazarim opali mi neki mali balon koji veli pozvat ce vas na telefon da potvrde pa me danas probudise poslije rucka kao da potvrdimo reko ok ja ondak na sokocalo da pazarim kad ono sipak opet ista poruka tacno cu da kontaktiram zaboravljene drugare po beogradu da safataju tog lika sto prodaje kupe knjigu direkt solarno i posalju mi antabusom za BL


eh da evo i knjige


za one koji ne znaju a mozda ih zanima Libero Markoni je uz Miku Oklopa jedna od najvecih legendi Cubure

_________________
ideologijom i religijom se bavi sirotinja moj maho

dobro da neko pomenu miku oklopa. ja sam njegovu knjigu ca blues kao klinac našao kod mojih roditelja u kućnoj biblioteci, pročitao i oduševio se. mada mi je bilo dugo vremena neobično kako oni takve stvari uopšte čitaju. ona je u njihovo vrijeme bila apsolutni kult, a on je , valjda, bio jedini naš totalno undergaund pisac sad sam kreno da guglam i vidim da je umro , i to u americi. ja pojma nemam da li je ikada još nešto napisao ili se vraćao kući, ali mi je nevjerovatno da jedna ovako mala kultura kao naša potpuno ga šutnula u zapećak. što se tiče markonija znam da mu je kapor posvetio jednu knjigu.

rip miko legendo

_________________
Ne idem više u školu, idem samo u džamiju i na igranke.

sad sam na netu našo jako fini oproštaj od mike.

CA. BLUES JE UTIHNUO

Pre par dana u svom kalifornijskom domu preminuo je Milan Oklopdžić alias Mika Oklop (1948.). Kao da me je neko tom vešću zaustavio u koraku, podigao sa zemlje i vratio me 17 godina unazad, u vreme kada sam, više ni sam ne znam kako, došao do primerka te knjige. Proleće 1990. godine, život teško da je mogao biti lepši iz ugla mladića koji se spremao da postane punoletan u zemlji koja je tada delovala kao sasvim fino mesto za život. Duga kosa, izbledele farmerke i starke, lenonke i torba sa vojnog otpada, a u slušalicama glomaznog SANYO vokmena red Beatlesa i Doorsa, red Violent Femmesa i The Cure, red mladih brit atrakcija Stone Rosesa, Inspiral Carpetsa, Happy Mondaysa, u torbi najmanje knjiga za III godinu srednje ekonomske škole, više je tu bilo obavezne lektire odrastanja i sazrevanja, malo Hesea, malo Ničea, Oscar Wilde, Philip K. Dick, i obavezni bitnici, Ginzberg, Kerouac...i jedan jedini domaći roman..ne nije to bila Knjiga o Milutinu, a ni Kad su cvetale tikve, te lektire na drugi način zabludele mlađarije ruralne i suburbane provenijencije. U torbi se ljuljuškao iskrzani primerak knjige Mikine knjige "CA. Blues" (kalifornijski bluz), dela jedinstvenog na ovim prostorima, objavljenog 1982. godine kada je i postao bestseler sa preko 100,000 prodatih primeraka, a u finalu izbora za (gotovo uvek promašenu) NIN-ovu nagradu gubitnika od Pavaa Pavličića, poznatog hrvatskog romanopisca.

Seks, droga, poznati i nepoznati, jedinstveno Mikino iskustvo iz jedne Amerike koja već tada, kada je roman izašao nije postojala, dokrajčila ju je Reganova administracija, jedne zemlje koja je izgubivši nevinost Kenedijevom smrću sledećih 15tak godina bila najuzbudljivije mesto na planeti, meka umetnosti i provokacije, osvajač slobode i ogromna država sa popriličnom dozom anarhije. Kraj 70tih i početak 80tih doneli su Zvezdane ratove (filmske i vojne), naftnu i krizu sa taocima, talasanja u naizgled monolitnim komunističkim zemljama (Poljska, Kosovo, Titova smrt) i sve je krajem te i početkom sledeće decenije otišlo bestraga. Mi koji smo tada čitali Mikin odgovor Keroucovom "Na putu" sanjarili smo u stvari o jednom mestu i vremenu koji više nisu postojali, a Mikino učešće u svemu tome činilo nas je ponosnim i pokazivalo nam da smo deo jednog velikog i šarenog sveta koji samo čeka na nas. Već sledeće godine shvatili smo da je Blues tužna muzika kada su vojne trube zasvirale uvod u nešto što je na kraju ispalo posmrtni marš.

Miko, slava ti.

_________________
Ne idem više u školu, idem samo u džamiju i na igranke.

eh Mika Oklop junak moje mladosti zajedno sa Brankom Dimitrijevicem to su ljudi za koje slobodno mogu da kazem da bez njih nikada ne bi izrastao u ovako samoljubnog devijanta.

nego kad smo kod Mike evo jedne od njegovih recenica od koje i cupavim muskarcima puca lastika na gacama

"Ja ne radim nigdje: suvise sam lak za težak posao, suvise sam težak za lak posao i suvise sam sexy za noćni posao."

nego poodavno me jedan forumas upitao zasto sam razguliio iz BL i dugo sam pokusavao da skuckam neki polu inteligentnu izjavu koja bi sublimirala sve razloge i kako to slucaj hoce naletim na Mikino objasnjenje zasto on ode iz BG i to bijese to ubode me pokojni Oklop kao da smo iz iste dzezve kafu pili elem za forumskog drugara koji se jednom zapitao.

" To je bila egzistencijalna potreba za dekontaminacijom. Mislio sam da smo zdravi sve dok nisam otkrio vaške u mislima, otrov u očima prijatelja. Otišao sam zbog poštara koji mi je krao pisma iz inostranstva, zbog toplog piva, hladnih radijatora, zbog onog generala koji je javno izjavio da nije čuo za Goli otok, otišao sam zbog galame nemuštih i ćutnje mudrih, zbog sive boje koja je prekrila naša bitisanja, zbog toga što je Beograd izgubio vrelinu i prestao da bude grad, zbog pištolja koje su deca nosila u školu umesto penkala. Otišao sam u trenutku kada je Srbija počela da jede samu sebe. Otišao sam zbog onog još goreg koje je, sasvim izvesno, nailazilo u talasima."

_________________
ideologijom i religijom se bavi sirotinja moj maho

dobro napisano ne znam ko je branko dimitrijević, ali za miku se slažem. njega je neophodno pročitati što ranije, i što češće mu se vraćati.

_________________
Ne idem više u školu, idem samo u džamiju i na igranke.