| banjalukaforum.com https://banjalukaforum.com/ |
|
| Branislav Brana Petrović https://banjalukaforum.com/viewtopic.php?f=8&t=58932 |
Stranica 1 od 1 |
| Autoru: | Čiča iz Rogače [ 07 Dec 2011, 19:59 ] |
| Tema posta: | Branislav Brana Petrović |
Kratak opis xx og vijeka Orijentisali smo se prema zvezdama Vodile nas trube i ključevi tamnica Osluškivali savete onih ispod zemlje Nismo se zaustavljali Prvo smo otkrili kožu jedne žene Finu, negovanu, od mladih zmija izatkanu Zatim smo pronašli krila anđela Koja je neki vojnik izgubio Naišli smo na selo napušteno Prepoznavali stvari iz detinjstva Dočekao nas je samo jedan starac Koji nije uspeo da umakne Hteli smo se snabdeti pijaćom vodom Ali su bunari bili zagađeni Do vrha puni ljudi uginulih I njihovih vernih životinja Pa smo naišli na crkvu razvaljenu Tu smo se pomokrili Pa smo produžili sve do prve škole Koju smo zapalili da se ogrejemo Probudio nas je školski poslužitelj Krikom neopisivim Izgazili smo ga čizmama I bacili u pepeo Naišao je učitelj sa đacima Zaprepašćenje ih je odalo Učitelja smo kao i poslužitelja Đake smo silovali Ugledali smo zelenu livadu Tu smo zastali da predahnemo Klali smo se malo među sobom Ćaskali, prebirali po sećanju Onda smo krenuli dalje Za zvezdom koja nas je vodila Imali smo zadatak da nas po zlu zapamte Narodi koje posetimo Naišli smo na čoveka bez obe ruke I bez noge na raskršću Zahtevali smo da propisno salutira Kad nije mogao - streljali smo ga Prolazili smo kroz velike gradove Činili se nevešti Ostavljali konzerve sa epidemijama I odlazili dalje Naišli smo na ženu udovicu Sa troje dece u naručju Decu smo ponovo u majku vratili A majku bacili našim psima Pa smo krenuli dalje Ispred leleka koji nas je pratio Tako smo stigli do jednog izvora Gde smo se umili Naišao je vlasnik izvora I nazvao nas poganim psima Videlo se da je naš čovek Poveli smo ga s nama Da ga proverimo Našli smo dete s' jagnjetom u naručju Zubima ih je oboje zaklao Stekao je naše puno poverenje Imali smo jednog osteljivog mladića Bez prestanka je plakao Postepeno smo ga čeličili Stvarali od njega čoveka Sve je zadatke izvršavao Kao najbolji među nama Ali kad je svešteniku jezik čupao Urlikao je on, a ne sveštenik Davali smo mu lakše zadatke Da strelja đake po školskim dvorištima Ni to ga nije ispunjavalo radošću Oduzeli smo mu činove i ispljuvali ga Naiđosmo na groblje zabačeno U grobove ubacismo bombe sa suzavcem Mrtvaci su iz grobova iskakali Mi smo ih ponovo ubijali Za nama nerazuman lelek nedostojnih Ispred nas ciljevei uzvišeni Iznad Zver koja nas vodi Putevima Gospodnjim Naiđosmo na ženu bremenitu Koja drsko ličaše na Bogorodicu Dete iščupasmo da ga gajimo A nju nedostojnu štakorima Naiđosmo na ljudsko oko Oslobođeno od očne duplje čovekove Umismo se njegovim pogledima I kretosmo dalje Naiđosmo na ljudsku ruku Oslobođenu od nedostojnog Ta ruka nas je ko sestra milovala I mahala nam pri polasku Naiđosmo na mozak čovekov Izvađen iz lobanje Spoznasmo čistu misao I upamtismo je Naiđosmo na jedno srce Nismo znali čije je Bacakalo se oko naših nogu Htelo je u naše grudi Bacismo bombu na to srce Isekosmo ga noževima Ali ono ne odustade Skakalo je za nama Uhvatismo ga i vezasmo Polismo sumporom i zapalismo Ali ono je bivalo sve snažnije Žilavo neko srce Ponudismo grudi štakora Pa zatim grudi psa Ali ono nije htelo Htelo je samo u naše grudi Dadosmo mu grudi mladića Koga smo raščinili i ispljuvali Sa takvim srcem Mogao je sa nama Naiđosmo na dojku dojilje Koju su odsekle naše prethodnice Klekosmo i napismo se mleka ponuđenog I nastavismo okrepljeni I još smo dugo putovali Iza nas lelek i štakori Ispred nas čista misao I poruka narodima Nepredviđeno zađosmo u neka brda U brdima naiđosmo na bistru vodu Ugledasmo u bistroj vodi naša lica I iznenada briznusmo u plač Prilog za evropsku istoriju (Moć i prah: Dnevnik; 1992) PLAC, PEPEO Poezija, moja grofice, ne ugrozava svet. Ona ga cak i ne tumaci. Niti slavi, niti brani, niti napada, Nista. Poezija je tek secanje na svet koji Nikada nije ni postojao, ili Tacnije, pepeo secanja, secanje na Pepeo, ili, jos preciznije, pepeo Pepela koji davi suzu. Pa zasto onda Uhoda ne ispusta pesnika, Forsirajuci cosak, guleci zid, Lakim skokovima bas kao gracilni Busman Dok sledi tek deflorisanu gazelu? Gavran nad banatskom pustarom, Grudva tame, U karpatskom vetru koji place, Dete kotla - Uvedemo li ga, gavrana dakle, u pesmu, Makar samo da kaze GRA! - Svakoj ce pesmi dati smisao dublji Od onoga sto je pesnik smislio uz Vino i cesnicu, osvetljen badnjacima, Tetoseci svoju jebenu smrt. Pa zasto onda Dousnik, Sa usima punim mikrofona i antena, Bar na trenutak ne ostavi pesnika, Bar da popije caj, Bar da se ispisa? Jastreb ponad Kosova 1389. (Gospo moja) Od kog pretrne mis, Uzdrhti hrcak, Zacepti tekunica, Zaskripi srce, Obamre jetra, Otkaze oko, Izduse mosnje, On je, Ne poezija, On je, moja grofice, On je istina sveta. Pa zasto onda ubojica Dezura u liftu, Ispod otiraca, U pisacoj masini, U stihu koji je pobegao iz pesme? Pa otkud toliko pesnika po tamnicama, Kucama neobicnim? Pa otkud toliko Streljanih, Obesenih, I u sveta govna bacenih pesnika? Vi cete razumeti, moja grofice: Ovo nije pesma, Ovo je tek pepeo pesme, Plac pepela. |
|
| Autoru: | dr. Jovo Ubiparip [ 07 Dec 2011, 22:23 ] |
| Tema posta: | Re: Branislav Brana Petrović |
Slucajnost. Danas vidjeh nakon dugo vremena njegovu knjigu poezije meni simpaticnog naslova ' Prokleta da si Ulico Rige od Fere '. |
|
| Autoru: | Čiča iz Rogače [ 09 Dec 2011, 13:31 ] |
| Tema posta: | Re: Branislav Brana Petrović |
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=mYFtlObAMGY[/youtube] |
|
| Autoru: | Čiča iz Rogače [ 21 Dec 2011, 12:48 ] |
| Tema posta: | Re: Branislav Brana Petrović |
dr. Jovo Ubiparip je napisao: Slucajnost. Danas vidjeh nakon dugo vremena njegovu knjigu poezije meni simpaticnog naslova ' Prokleta da si Ulico Rige od Fere '. Čistilište O prokleta da si ulico rige od fere i proklet da je čas ljubavi nagle posle kog te milicajci kao zvere uginulo odnose iz gradskog blata kroz užasne svetske magle Milicajci umnoj patnji nestasali sve brđani kršni orni da pretuku nas koji smo niz ulice popadali i sve koji sustanuli ko psa srce svoje vuku Pa me bace u podrume kao vreću repe hmelja škljocne brava kao iza džeparoša ludog brata pa u duši zleduha se javne želja nikad da se ne otvore teška vrata Glava puna dimničara polenovog praha slave na pesnicu uvežbanu pade klonu sa usana po betonu popadaše ljubičice plave svi trepeti u tom trenu utihnuše sve potonu Pred sudiju izvode te dan kad svane pred sudiju izbrijanog uhranjenog okupanog druga budi čovek na svlači se na pokazuj rane u tom nedostojnom času budi bašta u mostaru budi svetlost juga Budi višnja kad procveta budi šuma posle kiše i puževi rogove kad puste nežne budi krčag vrućeg mleka pa da dečja zamiriše soba budi ptica što doleće iz daklele zemlje snežne sve budi pre groba Ne ljuti se na sudiju i presudu smešnu ti si vatra na poljani koju deca lože pa zaboga ljubio si jednu lepu ženu neutešnu i sad možeš ako treba i bez svoje kože Ne ljuti se na sudiju i presudu smešnu imao si lakih krila pune štale pa zaboga ljubio si jednu stvarno lepu ženu grešnu i sad moraš niz potoke niz orlove niz kristale. |
|
| Autoru: | Čiča iz Rogače [ 24 Dec 2011, 19:54 ] |
| Tema posta: | Re: Branislav Brana Petrović |
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=xSZktO5Pv50[/youtube] |
|
| Autoru: | dr. Jovo Ubiparip [ 24 Dec 2011, 20:33 ] |
| Tema posta: | Re: Branislav Brana Petrović |
Ovo je sjajno , kao i sugestivnost Petra Kralja. |
|
| Autoru: | Frisky_Dingo [ 25 Dec 2011, 00:43 ] |
| Tema posta: | Re: Branislav Brana Petrović |
spijo je napisao: Kratak opis xx og vijeka Orijentisali smo se prema zvezdama Vodile nas trube i ključevi tamnica Osluškivali savete onih ispod zemlje Nismo se zaustavljali Prvo smo otkrili kožu jedne žene Finu, negovanu, od mladih zmija izatkanu Zatim smo pronašli krila anđela Koja je neki vojnik izgubio Naišli smo na selo napušteno Prepoznavali stvari iz detinjstva Dočekao nas je samo jedan starac Koji nije uspeo da umakne Hteli smo se snabdeti pijaćom vodom Ali su bunari bili zagađeni Do vrha puni ljudi uginulih I njihovih vernih životinja Pa smo naišli na crkvu razvaljenu Tu smo se pomokrili Pa smo produžili sve do prve škole Koju smo zapalili da se ogrejemo Probudio nas je školski poslužitelj Krikom neopisivim Izgazili smo ga čizmama I bacili u pepeo Naišao je učitelj sa đacima Zaprepašćenje ih je odalo Učitelja smo kao i poslužitelja Đake smo silovali Ugledali smo zelenu livadu Tu smo zastali da predahnemo Klali smo se malo među sobom Ćaskali, prebirali po sećanju Onda smo krenuli dalje Za zvezdom koja nas je vodila Imali smo zadatak da nas po zlu zapamte Narodi koje posetimo Naišli smo na čoveka bez obe ruke I bez noge na raskršću Zahtevali smo da propisno salutira Kad nije mogao - streljali smo ga Prolazili smo kroz velike gradove Činili se nevešti Ostavljali konzerve sa epidemijama I odlazili dalje Naišli smo na ženu udovicu Sa troje dece u naručju Decu smo ponovo u majku vratili A majku bacili našim psima Pa smo krenuli dalje Ispred leleka koji nas je pratio Tako smo stigli do jednog izvora Gde smo se umili Naišao je vlasnik izvora I nazvao nas poganim psima Videlo se da je naš čovek Poveli smo ga s nama Da ga proverimo Našli smo dete s' jagnjetom u naručju Zubima ih je oboje zaklao Stekao je naše puno poverenje Imali smo jednog osteljivog mladića Bez prestanka je plakao Postepeno smo ga čeličili Stvarali od njega čoveka Sve je zadatke izvršavao Kao najbolji među nama Ali kad je svešteniku jezik čupao Urlikao je on, a ne sveštenik Davali smo mu lakše zadatke Da strelja đake po školskim dvorištima Ni to ga nije ispunjavalo radošću Oduzeli smo mu činove i ispljuvali ga Naiđosmo na groblje zabačeno U grobove ubacismo bombe sa suzavcem Mrtvaci su iz grobova iskakali Mi smo ih ponovo ubijali Za nama nerazuman lelek nedostojnih Ispred nas ciljevei uzvišeni Iznad Zver koja nas vodi Putevima Gospodnjim Naiđosmo na ženu bremenitu Koja drsko ličaše na Bogorodicu Dete iščupasmo da ga gajimo A nju nedostojnu štakorima Naiđosmo na ljudsko oko Oslobođeno od očne duplje čovekove Umismo se njegovim pogledima I kretosmo dalje Naiđosmo na ljudsku ruku Oslobođenu od nedostojnog Ta ruka nas je ko sestra milovala I mahala nam pri polasku Naiđosmo na mozak čovekov Izvađen iz lobanje Spoznasmo čistu misao I upamtismo je Naiđosmo na jedno srce Nismo znali čije je Bacakalo se oko naših nogu Htelo je u naše grudi Bacismo bombu na to srce Isekosmo ga noževima Ali ono ne odustade Skakalo je za nama Uhvatismo ga i vezasmo Polismo sumporom i zapalismo Ali ono je bivalo sve snažnije Žilavo neko srce Ponudismo grudi štakora Pa zatim grudi psa Ali ono nije htelo Htelo je samo u naše grudi Dadosmo mu grudi mladića Koga smo raščinili i ispljuvali Sa takvim srcem Mogao je sa nama Naiđosmo na dojku dojilje Koju su odsekle naše prethodnice Klekosmo i napismo se mleka ponuđenog I nastavismo okrepljeni I još smo dugo putovali Iza nas lelek i štakori Ispred nas čista misao I poruka narodima Nepredviđeno zađosmo u neka brda U brdima naiđosmo na bistru vodu Ugledasmo u bistroj vodi naša lica I iznenada briznusmo u plač Prilog za evropsku istoriju (Moć i prah: Dnevnik; 1992) ona pjesma je nešto najbolje ikad napisano na srpskom jeziku. bilo bi dobro da neko nađe snimak kad brana recituje. |
|
| Autoru: | Čiča iz Rogače [ 26 Dec 2011, 17:10 ] |
| Tema posta: | Re: Branislav Brana Petrović |
http://znakovi.wordpress.com/2011/04/29 ... petrovica/ |
|
| Autoru: | Čiča iz Rogače [ 30 Dec 2011, 12:29 ] |
| Tema posta: | Re: Branislav Brana Petrović |
Poslanica pesniku Predvideo sam u svojim zapisima da će te zateći na Delu ko kojota da će ti vršljati po jetri i mislima i svašta praviti od tvoga života Govorio sam ne jednom svojim učenicima da će ti po trulim munjama pronaći log i da ćeš ih dočekati radosnim kricima ko međ gubavcima što dočekan je bog Govorio sam i javno rečima punim joda na čuvenim svetkovinama u slavu žetve da istinski pesnik od svoga naroda može doživeti samo udarce i kletve Pa i bez toga se sve moglo desiti bez rodnih palica knute i vešala mogli su te Japanci 1905. obesiti kako bi tek onda tvoja majka zaplakala Jer rod si onima kojima ne pomažu trave jer drug onima što piju zmijski otrov ko vodu jer brat si onima što tek iza brave dožive istinsku slobodu Jer posumnjao si u sve ne samo u kipove i biste posumnjao u Um u Srce u Oplođajni Ud posumnjao u ruke prljave a još više u ruke čiste više u velike ljubavi nego u mali blud. Posumnjao si i sumnja tvoja bila ti mati i sumnja bila ti sestra bila ti otac bila ti brat i sumnja bila ti bič na kom će dojahati tužilac sa presudom i dželat Predvideo sam u tvojim zapisima da će te zateći nad pesmom ko kojota da će ti vršljati po jetri i mislima i svašta praviti od tvoga života Govorio sam ne jednom svojim učenicima da će ti po trulim munjama pronaci log i da ćeš ih dočekati radosnim kricima kao što je gubave dočekao bog Govorio sam i javno rečima od čelika na čuvenim svetkovinama u slavu žetve da istinski narod od svojih pesnika može dočekati samo plač i kletve. |
|
| Autoru: | Čiča iz Rogače [ 05 Jan 2012, 13:36 ] |
| Tema posta: | Re: Branislav Brana Petrović |
Hod po mukama Oslepeće me tvorac, samo da proveri slep šta ću ispevati. Posebnu zmiju gaji u zmijarniku svom - mojom je krvlju napaja. Zver, njegova ljubimica, posebno obučena da me što duže raskida, ne odvaja se od čizme njegove. I ljubav je tvorac izmislio da me liši nade i spokoja. Trave je otrovne zasejao po poljima za moju ubogu trpezu. Kakva sve čudesa nije izmislio da me pokori! IMA JEDNA ZVEZDA Ima jedna zvezda lukava lepa nevidljiva drska i zla krije se kao da je nekog opljačkala kao da je nekom kuću zatrla Šta sve ne čine astronomi šta sve ti šašavci u svom fanatizmu pentraju se po sazvežđima zaviruju u pakao ali te zvezde nigde nema Zapostavili porodice i danju i noću zure u nebesa žene ih varaju sa trgovcima žene na zemlji i nebesima Nabavili najskuplje instrumente konsultuju proroke jurodive na smrt osuđene zmijama se pod jezike zavlače evo već hiljadama godina pa ništa Ekipe hemičara i fizičara najpoznatiji svetski stručnjaci i nobelovci iznose neverovatne dokaze i argumente ali zvezde nema pa nema Ni ciganke nisu pomogle ni čuveni starci proslavljeni na lomačama ni vlasnik svinje sa glavom pantera ni svinja ni panter nisu pomogli Ni muzičari nisu pomogli još manje sobarice u novim hotelima ako iko policija bi ukazala na neki trag ali ni policija nije mogla Ima jedna zvezda ne samo u pesmama ne samo u snu mađije i čini na nas je bacila i daleko nas mlade odvela. |
|
| Autoru: | Čiča iz Rogače [ 05 Jan 2012, 19:32 ] |
| Tema posta: | Re: Branislav Brana Petrović |
http://www.lupiga.com/vijesti/index.php?id=5467 |
|
| Autoru: | Čiča iz Rogače [ 16 Jan 2012, 22:31 ] |
| Tema posta: | Re: Branislav Brana Petrović |
Pesma o smeću 1 Дуго се веровало да је прва Снага на свету снага Црва. Ал кад превлада силно смеће Ни Црва на свету бити неће. Ни црва ни стрва ни љуте гује, Ни ува које слуша славује. Ни мачке ни пса, никојег звера Ни ока које гледа језера. Ни октопода, ни крабе ни раже, Ни језика да све то каже. Европска уметност, афричко цвеће, Све ће да буде једно смеће. Свему ће, свему да доака Већ на скок спремна светска клоака. 2 Трагедија смрди. Бојим се ни смеће Од толиког смрада примити је неће. Роман, старо ђубре, њега брига није Хоће ли у гомна или у помије. Зборници, речници, историјски списи - Све то над ђубриштем о кончићу виси. Научне расправе, политички чланци - Све то за смеће вежу чврсти ланци. Смећа страшне але с густом ће да сваре Интимне дневнике, писма, мемоаре. Књигољубац? Па и он ће Куд толике књиге, тегле, гаће, воће. 4. Шта ћеш ти приложити општем смећу? Чарапе? Гаће? Душу псећу? Нико ти замерити неће (и не сме) Да општем смећу приложиш песме. Гомилама смећа које се пуше Додај бљувотине срца, душе. Хоће ли те флаше, те пластике, крпе Смеће твога духа моћи да отрпе? Духови ђубрета да ли ће да приме Твоја узнесења, метафоре, риме? Са великим смећем нека И твоје песме крену против река. Нека кидишу на грану, на лист - Ко ти даје право да останеш чист? Нека насрну на пчеле, на бубе - Ко им даје право да мимо свих љубе? У времену смећа све што неће Да постане смеће већ је смеће. Па и ти сам, измирен са светом, Крени за смећем, здружен са ђубретом. |
|
| Autoru: | Čiča iz Rogače [ 19 Apr 2014, 16:52 ] |
| Tema posta: | Re: Branislav Brana Petrović |
Citiraj: Godine 1907. Staljin i Lenjin su, u glavnom gradu Gruzije, Tbilisiju, organizovali pljačku banke. Opljačkali su 340.000 rubalja (današnjih oko 3.500.000 dolara), a tom prilikom je poginulo čak 40 ljudi, a oko 50 bilo ranjeno. Nikola Milošević, filozof i teoretičar književnosti (smatrao se jednim od najboljih poznavalaca djela Dostojevskog), prvi je na ovim prostorima objavio tekst o tome. Tekst je uzburkao duhove u vladajućim krugovima tadašnje države, a Brana Petrović je tim povodom napisao pjesmu. LENJIN PLJAČKA BANKU Po Nikoli Miloševiću Ko Ale Kapone, vičan revolveru, Lenjin ispred Banke, na puškinskom skveru. Obaška ideal, i Marks, i još dublje – Za poslove revolucije trebaju i rublje. Spreman na sve, na smrt i na borbu – Lenjin zapoveda: Napunite torbu. Bankari šta će, vide čovek-kobra Lenjin briše s novcem kroz pustoš Oktobra! U gluvu ponoć, ispod carskog mosta, Staljin broji pare… Kaže: biće dosta. |
|
| Autoru: | Daljac [ 21 Apr 2014, 13:50 ] |
| Tema posta: | Re: Branislav Brana Petrović |
ДОБРОВОЉНИ ПРИЛОГ ЗА НАЦИОНАЛНУ ИСТОРИЈУ Припустили на жену су пчелу, заражену пољупцем демона, и сад трчи, вриштећи, по селу, и насрће на старца Егона. Старац Егон, вичан умирању, живо пиле чупа у дворишту – баца пиле и насрће на њу – сад су најзад на свом Губилишту! Исто тако кад је себар Лука за Душана рек'о да је псето – седам нових измислише мука и мучише Луку цело лето. Пребише му и ноге и руке – Душан лично пи његове крви – сада Душан лежи поред Луке – Давно су их измирили црви. А Јелена, Душанова жена, витка, ко млад витез стегоноша, криком себра тајно обљубљена, роди цару нејаког Уроша. Нејак Урош, као сви нејаки, злочин узе себи за заставу, ал' стигоше коњаници лаки, жедни славе, по његову главу. Слуга неки по имену Лазар скупи војску, влахе и ратаре, народ неук, несрећан и храбар, добра гозба беше за Татаре. Гостише се неколико дана, к'о гаврани кад стигну стрвину, неки Милош уби им султана – добро дошло султановом сину. Он обнови таму и поноре које Душан у Закон унесе, и забрани свитања и зоре, и начини сунце да обесе. Неки Вишњић, после много лета у невиду своме сунце нађе, и рече му: БУДИ ВОДИЧ СВЕТА! И гле: Сунце не уме да зађе!!! И гле сунце не уме да зађе, усред ноћи смртоносно жеже – јадни Егон не може да нађе док му жена хлаче не одвеже. А те хлаче страшно запетљане – жена кида зубима канаве – кад у њима (!) – две прастаре ране – дивни знаци старе српске славе. |
|
| Stranica 1 od 1 | Sva vremena su u UTC [ DST ] |
| Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group http://www.phpbb.com/ |
|