banjalukaforum.com

Dobrodošli na banjalukaforum.com
Danas je 28 Mar 2024, 14:38

Sva vremena su u UTC [ DST ]




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 686 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1 ... 31, 32, 33, 34, 35  Sledeća
Autoru Poruka
 Tema posta: Re: Odabrao: Daljac
PostPoslato: 26 Avg 2014, 10:45 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 23 Feb 2003, 15:10
Postovi: 6502
Lokacija: Banja Luka
Slika

Зашто прочитати: Ово ће бити тешко објаснити. Срећом, садржај је у потпуној супротности изгледу књиге. Ако треба да се упознате са књижевношћу Чилеа, ево изврсне прилике.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Odabrao: Daljac
PostPoslato: 26 Avg 2014, 10:54 
OffLine
Administrator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 15 Nov 2002, 13:51
Postovi: 39396
Lokacija: Месечева икра
Je l' to ona što je film "Kuća čudnih duša" snimljen po njoj? Film je odličan. Izabela je inače nećaka Salvadora Aljendea.

_________________
Bubi frubi


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Odabrao: Daljac
PostPoslato: 26 Avg 2014, 11:16 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 23 Feb 2003, 15:10
Postovi: 6502
Lokacija: Banja Luka
Jeste.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Odabrao: Daljac
PostPoslato: 02 Sep 2014, 13:05 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 23 Feb 2003, 15:10
Postovi: 6502
Lokacija: Banja Luka
Slika

Зашто прочитати: Педесет савршених страница. Ко воли Горана Петровића - да види зашто га Мексиканци толико цијене и да виде како је то све заправо почело.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Odabrao: Daljac
PostPoslato: 17 Sep 2014, 11:44 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 23 Feb 2003, 15:10
Postovi: 6502
Lokacija: Banja Luka
Slika

Зашто прочитати: Рулфо је спаљивао рукописе. Остао један роман и збирка прича. Када су га питали када ће написати дуго најављивани роман "Кордиљери" одговорио је:"Вјероватно никада, да га не бих покварио." Легенда каже да је комплетно треће издање откупио Маркес, да би могао да га дијели свима које зна. "Педро Парамо" је величанствен роман.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Odabrao: Daljac
PostPoslato: 29 Sep 2014, 15:06 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 30 Jun 2003, 22:56
Postovi: 8343
Lokacija: BL
Daljac je napisao:
...prva među njima je jeretička povijest nobelovca Saramaga "Jevanđelje po Isusu Hristu".

Slika

Zašto pročitati: Zato što na kraju romana Isus sa krsta kaže: Ljudi, oprostite mu, On ne zna šta čini!


Нисам сигуран да ли је овај роман најбољи начин да се неко упозна са Сарамагом, као што је код мене био случај. Контам у наредном периоду дохватити још понеко дјело, па ћу бити начисто. Оно што ми је било познато јесте да је "Јеванђеље..." изазвало многе контроверзе по објављивању и писцу задало муке и патње, због чега се и одселио из Португала. Ја то нисам претјерано осјетио, вјероватно због донекле сличног погледа на хришћанство као и аутор (Сарамаго је био ангажовани атеиста). Елем, прве двије трећине романа, које се баве рођењем и одрастањем Исуса су заиста веома добре - Сарамагов на моменте нехајан, а на моменте поетичан стил (али не претјерано и оптерећујуће, на срећу) свакако не одмаже прегнућу да се ухвати у коштац са једном тешком и незгодном темом. За мене је проблем настао на "почетку краја", односно треће трећине књиге, односно необичног сусрета у чамцу на пучини (да не откривам детаље, ко је прочитао ово ће му бити довољно да зна о ком се моменту ради). Ту се дешава прилично напоран дијалог, напоран физички колико и ментално због набрајања одређених историјских личности и факата, и иако је вјероватно требало да буде један од главних момената романа, мени је један од најслабијих. Било би неопрезно рећи да Сарамаго себи дозвољава да буде баналан; али сам стекао јак утисак да повремено хода по самој линији разграничења са истом, не остајући имун на навођење неких општих мјеста карактеристичних за тематику којом се бави. Но, даљи ток романа, све до упечатљивог краја срећом одбацује тај манир, остављајући нам простора за размишљање онкрај површних и уобичајених чарки и расправа на релацији хришћанство-атеизам. Мени најинтересантнији лик је онај који, чини ми се, најмање говори а најпажљивије слуша у цијелој књизи - лик Пастира. Исус вјероватно (помало и неправедно, можда) није ни могао бити интересантнији, због "повијесног" самара који носи.

На крају, овај роман веома јасно даје одговор на питање, шта би Ђорђе Гагић био да је рођен неких 2000 година раније - свеједно леват :D

(""...и сада је могао боље да сагледа џиново лице, и да закључи да, истини за вољу, то и није баш прави див већ човек можда само за длан виши од највиших људи из Назарета. Оптичке варке, без којих нема приказања ни чуда, нису скорашње творевине, и јасно је да Голијат није постао кошаркаш само зато што се прерано родио.")

_________________
Umro je Džimi Hendriks iz Sijetla,
Klepton i Pejdž su dva matora pijetla,
al' budućnost je ipak svijetla
sve dok nam je Popokatepetla...


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Odabrao: Daljac
PostPoslato: 30 Sep 2014, 10:25 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 23 Feb 2003, 15:10
Postovi: 6502
Lokacija: Banja Luka
:lol: :lol: :lol:

Мени је тај разговор у чамцу во времја оно био најбољи дио романа.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Odabrao: Daljac
PostPoslato: 14 Okt 2014, 17:56 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 23 Feb 2003, 15:10
Postovi: 6502
Lokacija: Banja Luka
Preminuo Voja Čolanović


Spoiler:
Daljac je napisao:
Воја Чолановић, "Ода мањем злу"

Slika

Зашто прочитати: Вратимо се из славне руске историје у суморну српску прошлост, ништа свјетлију стварност и готово извјесно још црњу будућност. Воја Чолановић има 90 година, а написао је роман који сви млади српски писци данашњице не би написали ни да се саставе заједно. Роман има 300 страна и написан је у једном поглављу; прати поновни сусрет српскох-финског љубавничког пара, који се у Београду састају након 20-ак година. Прво: то је могућност да српска половина размотри све оно што се њему и национу десило у тих 20 година. Друго: и то што посматра са неке поунутрашњене перспективе - хуморно је, почесто (ауто)иронично, духовито, цинично. Треће: све што се налази у тих 300 страница је, ако и даље имате на уму да је овај роман писао деведесетогодишњак, невјероватно допадљиво, набијено необичним, а у српској прози потоњих година ријетким витализмом, луцидно. Чолановић је успио оно што је и Селенић постигао у "Убиству с предумишљајем" - иако старац, "набио" је свој роман енормном количином младости да несретном Тишми Слободану не преостаје ништа друго до да и даље да буде покуњен и да се захваљује довијека Ниновом жирију који му је, сасвим неоправдано, ове године дао ту сада већ прецијењену награду.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Odabrao: Daljac
PostPoslato: 14 Okt 2014, 18:39 
OffLine
Administrator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 15 Nov 2002, 13:51
Postovi: 39396
Lokacija: Месечева икра
Dobra knjiga. Šteta čo'eka al' bolje i on nego neko mlađi.

_________________
Bubi frubi


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Odabrao: Daljac
PostPoslato: 16 Okt 2014, 09:22 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 23 Feb 2003, 15:10
Postovi: 6502
Lokacija: Banja Luka
Slika

Зашто: Када се кроз неколико вијекова највећи француски писци - Стендал, Балзак, Жид - куну у ову књигу и сматрају је једним од понајбољих француских романа, онда је то довољна препорука. Сви сте вјероватно гледали филм, сада прочитајте и књигу.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Odabrao: Daljac
PostPoslato: 16 Okt 2014, 16:31 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 30 Jun 2003, 22:56
Postovi: 8343
Lokacija: BL
Daljac je napisao:
Г. Г. Маркес, "Сјећање на моје тужне курве"

Slika

Зашто прочитати: Први пут на овој теми прибјегавам најокошталијој међу свим препорукама - препричавању. Глaвни jунaк oвoг Маркесовог рoмaнa je 90-гoдишњи нeимeнoвaни нoвинaр кojи je зa 90. рођендан oдлучиo дa се почасти са млaђaхнoм дjeвицoм. Влaсницa илeгaлнoг бoрдeлa прoнaлази jeдну 14-гoдишњу кaндидaткињу. С њoм, мeђутим, умjeстo нoћи рaзуздaнe стрaсти, Maркесов нoвинaр дoживљaвa љубaв. Прву, истинску, прaву љубaв у живoту, jeр je дoтaд, кao зaклeти сaмaц и нeжeњa, купoвao сeкс бeз eмoциja, у бoрдeлимa. Дjeвojчицa Дeлгaдинa свaки сусрeт с њим прeспaвa, умoрнa oд цjeлoднeвнoг рaдa у твoрници кoшуљa, a нoвинaр јe нoћимa посматра, не будећи је ниједном. Јасно је да би без вансеријског дара оваква прича склизнула у јевтини вулгаризам, али Маркес је, срећом, стилиста без премца и назнаке педофилије, архетипа Лолите, остају на нивоу пуке асоцијације. Са толико стила и поезије је описана ова самотничка љубав (најважније Маркесове теме), незабиљежена, чини ми се, још од славног Набоковљевог романа.


До половине романа (романчића) имао сам осјећај да читам нешто што би се могло назвати "Живот и прикљученија Флорентина Аризе који никад није упознао Фермину Дазу", толико ме главни лик подсјетио на њега по рутини и неким особинама. Тек се у другој половини ствари захуктавају, а држим да је томе у великој мјери допринио и матори мачак који је вјешто знао кад треба да се појави на сцени, а кад (и куда) да кидне. Што се тиче Маркезових омиљених тема, чини ми се да је он један од ријетких писаца који је могао да пише о позним љубавима а да то код читаоца не изазове гнусне визуализације и осјећај досаде.

_________________
Umro je Džimi Hendriks iz Sijetla,
Klepton i Pejdž su dva matora pijetla,
al' budućnost je ipak svijetla
sve dok nam je Popokatepetla...


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Odabrao: Daljac
PostPoslato: 17 Okt 2014, 11:57 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 23 Feb 2003, 15:10
Postovi: 6502
Lokacija: Banja Luka
То је, заправо, обол маторог первертита, обол који се може сјужити у синтагму "што су старији више им се тражи"; половина романа настала на овом трусном тлу у потоњих 20 година написана је са том потком. Сад што је Маркес јебени Маркес и што је код њега стил све и чини то што чини од романа. У сваком случају, прочитај "Јесен патријарха" и "Хронику најављене смрти", то су његови најбољи романи, далеко бољи, снажнији и поетичнији и од "Сто година самоће" и од "Љубави у доба колере".

Него, јеси се ти то задао? :) :)

_________________
Cause I'm tired of this scenes...


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Odabrao: Daljac
PostPoslato: 17 Okt 2014, 16:09 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 30 Jun 2003, 22:56
Postovi: 8343
Lokacija: BL
Ма, као, ту и тамо.

_________________
Umro je Džimi Hendriks iz Sijetla,
Klepton i Pejdž su dva matora pijetla,
al' budućnost je ipak svijetla
sve dok nam je Popokatepetla...


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Odabrao: Daljac
PostPoslato: 17 Okt 2014, 16:13 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 23 Feb 2003, 15:10
Postovi: 6502
Lokacija: Banja Luka
:lol: :lol: :lol: :lol:

Дакле, жениш се? :D :D

_________________
Cause I'm tired of this scenes...


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Odabrao: Daljac
PostPoslato: 14 Jan 2015, 22:16 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 23 Feb 2003, 15:10
Postovi: 6502
Lokacija: Banja Luka
Неке студије ће показати да је најзанемаренији дио српске књижевности онај који је настајао под непосредним утицајем рата. Говорим, прије свега, у пјесницима и књигама који су писали и прије рата, нарочито прије рата, али су неку пуну поетичку и пјесничку свијест освојили тек на првој линији фронта. Корак даље, говорим, дакле, о пјесницима који су стварали ратујући и који су ратујући стварали. Мене све мање занимају они који су о рату писали држећи у једној руци плајваз, а у другој чашу вискија са ледом. Парадигма је ту више пута на овој теми помињани Нешић, који се прије потоњег рата, пројавио у српској књижевности, тадашњој југословенској, као пјесник који је испекао занат. Али тек је рат и оно што је иза њега остало од Нешића начинило антологијског пјесника. Да не давим сада... У Републици Српској има пјесника који су у рату и непосредно послије рата написали књиге које су у сваком смислу непоновљиве, изузетне, врхунске. Све то ваља сабрати и вредновати, али сигурно је да све почиње са Радославом Самарџијом и његовим књигама "Ослушкивање бога" и "Говорим српски".

Slika

Умјесто стандардних реченица које дају одговор на питање, ево неколико Самарџијиних пјесама и немојте сада да вас воља мрзи...

Citiraj:
РАТНИКА ДОЧЕКУЈУ У ЗАВИЧАЈУ

Ево га, веле, донео свега
Наш ратни јунак с овога брега
Калио срце, ишао свуда
Куд год га глава носила луда;
Ранац му тежак, претежак, нека
Биће да има и тичјег млека.

Мора ту бити, заслугом мача
Сатова страних и упаљача
Прстења, ланчића, сребрних шнала
Свака ти част, стварно си ала;
Јеси ратово, зна се до Бога
Ред је да нешто имаш од тога.

Овамо, брате, јуначе, диве
За тобом плодне свенуше њиве
Рушна од туге, родна ти кућа
Добила тешку болест на плућа
И врат за тобом нагео оџак
Но, ајде, седи, припусти торбак.

Има ли тамо жежене шљиве
Тог дивног ата ватрене гриве
Ваљда си коју сачуво за нас
Ко зна шта сутра, покучи данас;
Стреписмо за те, немирни чово
И мора да се прослави ово.

Теби јунаштво и вечна слава
А нама живот сину бадава;
Теби ордење, теби све главно
Нама тек оста до мора равно;
Ти знадеш што те родила мајка
А нама и то сазнање мањка.

Е, баш вам хвала и част вам свима
Кад вас још таквих у роду има;
Ратовах, стално мислећи на вас
И сво вам благо доносим данас -
Ево вам ранац и пушку стару
Дајте ми само једну цигару.

Стварно ми драго и баш ми мило
Кад сте ми здраво, весело, чило
Од здравља ништа више не вреди
А друго сваком како му следи;
Што се, пак, тиче куће и њива
Све ће то глава здрава и жива.

Све ће Бог дати и човек стећи
Није ни живот тек поље прећи;
Биће живота и лепих дана
Уз то и нових човечних рана -
Ваља се мајци-земљици свити
У њој и за вас места ће бити.

А шљивка љута, тај бисер течни
Све ће нас лепо на одмор вечни;
Да будем миран макар у гробу
Упртих ову претешку торбу
Пуну чаура - нек вам се нађе;
Узмите, браћо, само без свађе!


ДОПУНСКА НАСТАВА

Од колена до колена
Вековима већ те прати
Жива рана посољена
У црнини тавна мати

Кад у твоме житу зрака
Усталаса шапор хлеба
Избечи се дивљег мака
Лат крвава цват сугреба

Крвождерне гладне тице
Гракћу ти о злој минути
Хуче мутне понорнице
Јасно ти је шта се слути

Овце мрки гуњ навлаче
Поскакују бухе ваши
Крпељи се о те каче
Уоколо магли праши

Крезивуци оштре зубе
Иза жбуња лисци пузе
Отрезни се родољубе
Док те нису стегле узе

Вади стару белегију
Оштри поглед сив соколе
Нек у своју недођију
Аветиње све изволе

Грли сина љуби мајку
Црном врагу на пут стани
Ослободи светлост јарку
Разбиј тмину и освани


САРАЈЕВСКА ПОСЛАНИЦА ПРИЈАТЕЉУ

Драг си ми ал' овде немој долазити
У свакој рупи је лисичија лога
Залуд богомоље у овој забити
ђаволове слуге куну се у Бога
Зачас из рукава љут шарган излети
Док трепнеш пса ето за њим трећи пети

Ту пироман носи мундир ватрогасца
С мједеним значкама знамењем храбрости
Не пружиш ли корак спрам таквог обрасца
Спремај мрко рухо стижу страшни пости
Док све то увидиш може касно бити
Драг си ми ал' боље немој долазити

Не иди овамо где смрти су танке
А животи попут мувљега упљувка
Где се јунацима зову кукумавке
И где се шепури свака божја брука
Не досипај воду у море глупости
Немаш ти за ово издржљиве кости

Из ове јазбине утекли су вуци
Тражећ достојнијег часнијег мегдана
Оно што остаде све у једној руци
Саломиће прсти Старог Југ-Богдана
Овде Страшни Паук разастире нити
Драг си ми ал' ипак немој долазити


МОЛИТВА

Лиши ме Господе сажаљиве душе
јер не умех шију заврнут ни певцу
А како бих такав сред вековне тмуше
Подрезао крошњу Турчину ил' Немцу

Овде је нормално што још нигде није
Нараштај нам сваки ратови прореде
У вечној голготи клете Балканије
Где нови ужаси са старима следе

Ја не тражим да ме ослободиш страха
Није лоше знати кад постане тесно
Већ се бојим само плачљива уздаха
Кад душман зајеца што је већ извесно

Одувек ми беху у песми одушци
Ал' више му душа треперити не сме
Сад ми треба рука лагана на пушци
Да будем достојан живота и песме

Око веселог ми божићнога дрвца
Свирепа разбраћа крвав барјак вију
И мада сам песник ја тврдога срца
Не дам да нас кољу не дам да нас бију

Док кидишу хорде џихад - неумника
На крштену нејач што од клања бежи
Не дај Боже да се над главом крвника
Моја лирска душа ни на трен разнежи

У Доњем Которцу, 29. јануара 1993.


БОЛЕСТ

Сакриле се лепе речи
У бункере и ровове
Не знам како да се лечим
Од болести ове нове

Тражим берем љуту траву
Жваћем пре и после јела
Ал' на ову гологлаву
Тек оловна шутња села

Ко устрели песму моју
Ко погази јулске свице
Питам се у неспокоју
У бунару несанице

Лепе речи речи нежне
И у ово зло пролеће
Ви сте мени неизбежне
Ништа ми вас отет неће

Разбуди се моја песмо
Нек завежљај свој враг прти
Тек заједно ми и јесмо
Тек нам тако нема смрти

У Кијеву, почетком октобра 1992.


ПОНОСНА ПЕСМА

Док пазим на витке јеле и борове
Да им нико сунца заклонити не сме
Још ми се понекад прометне кроз снове
Зеленкаста гуја башчаршијске чесме
И поново гутам кнедлу старог ручка
Кад ми живот беше тек шугава кучка

А ноћ је ратна и утваре се коте
И премда смрт стварна за вратом ми пуше
Више је овде светлости и лепоте
Но тамо где липте улојене душе
Где доскора у том Вилајету Смрадном
Грлише ме браћа сваљујући на дно

Под илинским сачем сав сам се јежио
Бодље ми унутра расле наопачке
По сили закона задовољан био
Живећи слободно као миш крај мачке
Под дежурним оком државног шпијуна
Било ми је топло тако рећи вуна

Бежао сам у сан удварао песми
Урањао главу у чародне речи
Да заврнем шију башчаршијској чесми
Што би ме веселог од здравља да лечи
Морао сам поћи бреговима својим
Не пристајућ да сам жив а не постојим

Напокон у мени зимњача дозрева
У најгоре доба у погодно време
Кад ни једног трена не сме да оклева
Моје намучено светосавско племе
Час је оран да се бишћу срамне ваши
Да се с коже стресу бедни јалијаши

Гусне се и тинта жудећ крило песме
Да надјача цику џихадских куршума
И шиштање љуте башчаршијске чесме
У котилу магле Доле Испод ума
У тој Црној Рупи човечијег битка
Где ми душа гасну као одалиска

И коначно овде ни смрт није бледа
Већ уме да снажно узносито пева
Овде са њом очи у очи се гледа
И живот се страсно моћно разгорева
Изван загрљаја љигаве братије
Своја чаша жучи лакше се и пије

Овде гледам како паперјаст и бео
Са небеске гране снег божићни веје
Па подвриснем јако запевам весео
Песму која душу устрепталу греје
Да ономе преко што нишани у ме
Ништа није јасно нити шта разуме

Стресао сам с косе перут заборава
На срцу ми печат вековних зулума
И не може не сме занемети глава
Да нам поколења не сметну са ума
Нису несврстани Арапи ни Турци
Они су са нама ко с овцама вуци

Крштена ми душа кап мржње не пије
Од тога су они забрекли до гуше
И како да имам и грам носталгије
За ужеглим воњем града-потлеуше
Где тако пијани уздижу нацију
Низ главну улицу - канализацију

Немам ништа против нек се опијају
Нека до бесвести жваћу мандрагору
Запењени бесни у лудачком сјају
Слични само себи томе јадном створу
Од моје поносне победничке песме
Нек их лечи вода башчаршијске чесме

Под Трескавицом, новембра 1993.


ПУЦАЈ ПРИЈАТЕЉУ

Пуцај пријатељу не жали метака
Намести прецизно нишанску справу
Одагнај гаврана Црнога Петка
Пуцај у груди у срце у главу

Притегни обруче дрхтавом срцу
Другог ти избора живот не нуди
Даље ће ко први пресече врпцу
Пуцај не оклевај јунаком буди

И Овде и Тамо слично нас мучи
Смрт је за вратом подједнако свима
Ипак ми прија ова чаша жучи
Ја сам са Нашим а ти с Њиховима

Пуцај у исте нам детињства снове
У исте љубави истоветни слик
Потопи лађе што без нас још плове
Смеко укорачи у бронтани лик

Пуцај слободно немај самилости
Бешћутно ура хамлетовска цури
Де сето моја грка ми радости
Пуцај голубане смрти се жури

Привуци кундак зеницу изоштри
Педантно нациљај гордо ми чело
Ево ме већ дуго целог те мотрим
Машем ти видиш ли јагњешце бело

Пуцај пријатељу та ми се знамо
Напокон рат је и шта да се скрива
Пуцај нек вечност нас прекрије тамом
И мене мртва и тебе жива


ГЛАД

Ни црва у злој јабуци
Нити мачке крај огњишта
Свуда само мрку рупци
И велико једно Ништа

По подници мили баја
У ћошку се пау љуља
Све нас овде исто спаја -
По бакрачу траг пасуља

У дувару цвиле миши
Нема брашна нема сира
Све пропало црно пиши
У гаћама фрули свирај

У прозорском раму кети
Драперија паучине
Жуље гаће од кострети
Оде живот у кучине

Усред ове собне тмице
Рђа лонац зјапи шерпа
Само још ме несебице
Поји храни Еутерпа


КОЉАЧИМА

Исучите криве ноже
Оштре каме сабље вите
Преко наше беле коже
Жеђ крвничку утолите

Под оштрицу све одреда
И сечиво кад пропева
Страст лудачка ваша беда
Нека вам из ока сева

Уживајте док кољете
Потпуно од мржње слепи
Да видети не можете
Како смо у смрти лепи

Видећете притом само
Што никада нисте знали
Да ни мртви чак не дамо
То што живи нисмо дали

У Кијеву, октобра 1992.


ВЕТАР С РОМАНИЈЕ

Није ли свануло да се већ коначно
Вековном проклетству сачини опело
У дубрави овој, вечито облачној
Где смркнуто пуже свако ново чело

Мук звериња преде гласе о олуји;
Склањајте се, ђецо, лудаци, безбошци:
С Романије ветар опомене хуји -
Опет би да пиште коци и конопци.

Скачемо брадати, крмељави, ко да
У задругу тек је сточно брашно стигло
Већ унапред свесни да ће се господа
Нетом спландовати под боровом иглом.

И Старина Новак из мртвих се враћа
Са девет живота у хајдучкој снази
И ко нема срца животом да плаћа
Овом мркопрелу нека не прилази.

Грлимо се братски, мада зна се ко ће
Крвавих чакшира њиву да узоре -
Јауче, њишући петровданско воће
Ветар с Романије, са заветне горе.


ТУГУЈУ ВЕРНИ ГАВРАНИ

Бунцамо опет у грипи
Што нам је кичму савила
Пуцају многи принципи
Ал нигде нема Гаврила

Опет смо стока продана
Што чека иза ограде
Да буде мирно поклана
За нове Црне Покладе.

Граховом гракћу гаврани -
Верни нам тићи, тугују
Разочарани, издани
Немају с ким да другују.

Чак више нема ни трага
Оних нам пресветлих стопа
Где свог је видела врага
Вештица стара - Европа.


АНЂЕЛИЈА

Падали су с неба по асфалту
Престрављени ждралови у лету
Када су је у првоме цвату
Подвели под дрогирану чету

Ледило се чак и сунце јулско
И у несвест посртало нетом
Кад су орни, у заносу мушком
Утробу јој рили бајонетом.

И месец се тресао на стражи
Слушајући врисак њених дојки
Откинутих у градској гаражи
Ужареним клештима стамболским.

И рекао је замрла у болу
И слуђени зрикавци у трави
Када су је у крвавом колу
Мртву, опет, редом силовали.

Са крстића испод њеног врата
Прхнула је лептирица плаха
Када су је звери светог рата
Растргале у име Алаха.


ЗАР БЕШЕ МОГУЋА ЉУБАВ

У Ономе Граду тек смрт је човекова сенка
Од Светланиног смеха чак ни спомена више
Почетком деведесетих двадесетога века
Уместо модрих лирских пљуште крваве кише.

С језивог шиљка Карађоз-бегове џамије
По мостарској калдрми падају стрвођдери
Да што већи комад српског срца савије
Један другога кљује и смртимице мери.

У Шантићевом граду увенуле су башче
Уместо стихова зундају снајперски хици
И пас којег си мазио само је бесно пашче
Товљено људским месом у затворској бријачници.

Под барјаком крвавог сарајевског свата
У задњем адском кругу Христовим мукама кушан
Теглећи ходником апсане полумртвог брата
Рођену мајку куне раб божји, полужив Душан.

И ко ће поверовати да беше могућа љубав
Под злослутним полумесецом, сејачем густе страве
Где уместо кајсија баштован, суманут, губав
Кида и чизмом гњечи православне главе.

У Ономе Граду тек смрт је човекова сенка
Од Светланиног смеха чак ни спомена више
Почетком деведесетих двадесетога века
Уместо модрих лирских пљуште крваве кише.


ВРБА

Гледам поред реке како врба листа
Док протиче вода и промиче време
И јечи са торња она ура иста
Кад ми се прадавно заметнуло семе;
Чекам да се јави у жалосној врби
Црно моје племе, сви покојни Срби.

Стојим поред реке којој не знам име
Час је лепа Уна, учас тиха Сава
Или бујна Дрина, уз чије смо виме
Као уз мајчина прса смежурава (као Нешићева Драва!!!)
С оба крива бока занавек прирасли
И алаво љуту травуљину пасли.

Са врбове рачве, са живога крста
Смеши се првотно жртвено нам Јагње
И чело ми се тичу три скупљена прста
Да се аминује Божије послање
У чудесној слици васкрслога лика
Где дишу све ране српских мученика.

Са истог раскршћа, са кићене гране
Прхне цик поклане деце голотрбе
И на мрком платну напречац огране
Крвава парола: Све Србе на врбе!
И свија се грање под теретом светим
Обешеним Србљем, исто ко распетим.

Стојим занемео и у врбу гледам
А она тек шиљат колац покрај воде
И залуд се новом приказању не дам -
У тренутку Србин на колац набоден
И не пустив чак ни самртнички ропац
Претвори се и сам у врбови колац.

Шта је Србин него врбов колац само;
Ма где било да га у земљу удену
Брзо се окити пролећном доламом
И опет у неком новом невремену
Док се покрај њега вечне воде муте
Светлим небесима придржава скуте.

Певам поред реке којој не знам име
А све су ми реке у ту једну стале
И с њима све мутне осеке и плиме
У дрхтавом хладу врбе олистале;
Не знам да л' сам врба или људско биће
Ал знам да сам Србин, јер мркнем па свићем!


ПОСЛЕДЊИ ПОГЛЕД НА САРАЈЕВО

Седламо дрвене коње на сва четири ветра
А запушена нам уста још задњу нису рекла
Док трбух живота мучки подбада јетра
Од шпиритуса снова сагорелих натекла.

Куда и како не веле ни живи ни мртви
Што било где посејани поново из рака ће нићи
Већ једном преклани опет се приносе жртви
Кроз трулеж немих уста зборећи: ићи. ићи!

Вични гробљанском послу копамо гроб у срцима
Сахрањујући лешину овога града што воња
По ужегломе маслу и његовим живим мрцима
У тројанској утроби сарајевскога коња.

Носећи на себи крст и око слепога Бога
Под дежурним погледом забезекнутога света
МИли поворка наша ко многоумножена стонога
Уз протегнуту шију младога сунцокрета.

Док у новоме цвећу зревају зрнца полена
Задњи се осврнув пут на мрког града повесмо
Видесмо: тај град нам није чак ни до колена
Стога је нама у њему и било тако тесно.


СУОЧЕН СА СОБОМ

Суочен са собом и ничему близак
Кад с ратног пролећа потписивах бјанко
Свој опаки рачун - у који то писак
Пуних плућа дунух, весела ми мајко?!

И када провукох кроз иглене уши
Ово вреле главе, распуснице бивше
И насред ливаде све четири пружих -
Пода мном ни трава као да не дише.

Стравне ратне јаве што су прохујале
Сад тек су бурлеска спрам нове ујдурме -
Мним, гледајућ бело и не видећ да је
Живот као теле забленуо у ме.

Шта да чини глава не беспутном пољу
Да би спасла срце, склоно задњем чину
Кад и сама глава распетљава вољу
Да дуне у писак: право у мајчину!

_________________
Cause I'm tired of this scenes...


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Odabrao: Daljac
PostPoslato: 08 Feb 2015, 13:16 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 23 Feb 2003, 15:10
Postovi: 6502
Lokacija: Banja Luka
Slika

Čudo! Neviđeno! Posljednji Saramagov roman i konačni obračun, mada ne samo to, sa starozavjetnim predanjem. Čudo! Neviđeno!

_________________
Cause I'm tired of this scenes...


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Odabrao: Daljac
PostPoslato: 16 Feb 2015, 14:44 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 23 Feb 2003, 15:10
Postovi: 6502
Lokacija: Banja Luka
Slika

Зашто прочитати: Поента је у теми. Књига је објављена 1938. године. Тада нико, сем писца, није знао зашто Бартол пише то што пише. Он је рекао како ће се све то знати кроз 50 година. И био је у праву. Можда, са естетске и умјетничке стране, овај роман није раме уз раме са осталима на овој теми, али то и није увијек најбитније начело којим се треба водити. АЛАМУТ је дијалошки роман, углавном, а Бартол један од посљедњих аристотеловаца; нема великих мисли, дубинске психологије и нове философије, али је тема и даље врхунска...

_________________
Cause I'm tired of this scenes...


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Odabrao: Daljac
PostPoslato: 09 Maj 2015, 19:22 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 23 Feb 2003, 15:10
Postovi: 6502
Lokacija: Banja Luka
Spoiler:
Slika


Bio bih najsretniji kada bih mogao reći da ovo ne valja, ali ovo je jednostavno sjajan roman, pritom ličan i bolan koliko samo prvenac može da bude.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Odabrao: Daljac
PostPoslato: 09 Maj 2015, 19:24 
OffLine
Administrator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 15 Nov 2002, 13:51
Postovi: 39396
Lokacija: Месечева икра
Što mi je ovo poznat naslov? Je li dobio kakvu nagradu?

_________________
Bubi frubi


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Odabrao: Daljac
PostPoslato: 09 Maj 2015, 20:06 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 23 Feb 2003, 15:10
Postovi: 6502
Lokacija: Banja Luka
Treću, na onom konkursu "Zlatna sova" Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...


Vrh
 Profil  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 686 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1 ... 31, 32, 33, 34, 35  Sledeća

Sva vremena su u UTC [ DST ]


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 9 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
Hosting BitLab
Prevod - www.CyberCom.rs