Дигитална Народна библиотека Србије изграђена је у складу са принципима отвореног приступа знању и информацијама.
Дигитализована грађа из колекција Народне библиотеке Србије представља јавно национално добро.

Hvala Fiki ,ovo ce bas valjati listati, nisam znao da su se i nasi posli s ovim baviti. Kako stoje oni iz tvog bivseg kraja s ovim stvarima?

????

Београд - На Филолошком факултету у Београду данас је представљена прва фаза пројекта "Целокупна дела Иве Андрића: Дигитална архива рукописне заоставштине Иве Андрића".

Декан Филолошког факултета проф. др Александра Вранеш истакла је да се пројекат одвија под покровитељством Председника Републике Србије, уз наду да ће бити и заједнички пројекат Србије и Републике Српске.

У представљању пројекта учествовали су министар просвете, науке и технолошког развоја проф. др Томислав Јовановић, помоћник министра, Сектор за развој образовања и међународну просвјетну и научну сарадњу Весна Фила, управник Задужбине Иве Андрића Драган Драгојловић, проф. др Јован Делић и директор Андрићевог института Емир Кустурица.

Др Вранеш је подсјетила да је Филолошки факултет иницирао овај захтјеван подухват као "озбиљан и одговоран чин националног, научног и академског чувања наше баштине у сврху развоја научних истраживања".

Она је посебно захвалила на подршци министру просвјете, државном секретару Дејану Ристићу, управнику Архива САНУ, академику Војиславу Крестићу и проректору Далибору Солдатићу.

Филолошки факултет, у сарадњи са Задужбином "Иво Андрић", Српском академијом наука и уметности, Андрићевим институтом, Народном библиотеком Србије, Институтом за књижевност и уметност, Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић“, Филозофским факултетом у Новом Саду, Филозофским факултетом у Нишу и Филолошко-умјетничким факултетом у Крагујевцу, први пут на овај начин посвећује пажњу цјелокупним дјелима Иве Андрића.



До сада су одржана три припремна састанка уређивачког одбора. Одлучено је да се оснује Центар за текстолошка истраживања, као и да прва фаза рада буде дигитализација Андрићевог Личног фонда, што је већ обављено.

У пројекат се ове јесени укључила Нафтна индустрија Србије која је, захваљујући друштвено одговорном ангажману у развијању свог подухвата "Енергија знања" опредјелила значајна средства као материјалну базу узрастању Андрићеве дигиталне архиве, рекла је др Вранеш.

Дигитализација Андрићевих рукописа је завршена према прописима који се односе на архивска документа у програму Spider.ne, који је резултат рада стручњака фирме МФЦ "Микрокомерц".

Дигитализација грађе, у којима је и она која до сада није објављивана, драгоцjена је за историјско, политичко и књижевно закључивање. У електронску форму стављени су и бројни Андрићеви текстови који културној јавности уопште нису познати. Укупан обим дигитализованих рукописа доступних у Архиву САНУ износи 118.100 докумената.

Даља употреба дигитализованог рукописног материјала биће условљена заједничком одлуком Задужбине "Иво Андрић", Архива САНУ и Филолошког факултета.