Српска језичка култура
Од веома велике важности је познавање и изражавање на сопственом националном стандардном језику
Стандардни српски језик је општи заједнички језички израз свих Срба.
Пошто се стандардни језици Срба, Црногораца, Бошњака и Хрвата налазе се у истом језичком дијасистему, и имају више мање сличне новоштокавске дијалекатске основе, а то значи сличне гласове и доста сличан граматички систем па и основни речник, зато је међу говорницима тих стандардних језика веома висок степен основног споразумевања (а уз адекватне припреме и апсолутно схватање), али треба да се нагласи да многе елементе поједног стандардног језика није могуће редовно употребити у другом стандардном језику, а уз то постоји и знатна речнићка разлика, тако да нико од активних корисника појединог стандардног језика није без претходних припрема способан производити говорне или писане сасвим тачне текстове на неком другом националном новоштокавском стандардном језику који би био потпуно аутентичан и тачан.
На пример српски стандардни језик показује знатне разлике према блиским стандардним језицима у речничко-дијалекатској различитости у цивилизацијско-језичкој изградњи у културном и цивилизованом изражавању, фразеологији и вишој синтакси, у интелектуалном речнику, појединостима норме итд).
Док су језици попут енглеског, шпанског, португалског, француског и сл ширењем једног основног језичког типа са централног полазног места развили посебне реализацијске облике, већином за време колонијалног ширења (зато се може говорити о полицентричним стандардним језицима или о варијантама стандардног језика), шта се тиче централно јужнословенског дијасистема потребно је да се нагласи да никада није постојала посве јединствена новоштокавска основа јужнославенских стандардних језика и почетни заједнички стандардни језик на новоштокавској основи који би се затим на појединим подручјима самостално наставио развијати, зато се у случају неких јужнославенских стандардних језика (српски, хрватски) не може говорити о полицентичном језику или варијантама, напросто овде је реч о веома сличним језицима насталим независно у различито време и на различитим местима, али
на сличним новоштокавским дијалектима. Елементи једног од стандардних језика (српског, хрватског или бошњачког) редовно се не могу употребити у другом, чак ни онда када су разумљиви. Сразмјерно висок степен међусобног разумевања међу говорницима тих језика може за све њих бити само предност, али сваки говорник српског језика, хрватског језика, бошњачког језика непогрешиво препознаје ко говори његовим језиком.
Osnovne razlike među novoštokavskim nacionalnim standardnim jezicima.
Srpski nacionalni standardni jezik i hrvatski nacionalni standardni jezik oduvek su bila dva jezika
Postoje sociolingvističke, istorijske, dijalektološke, nacionalne i druge veze između srpskog i hrvatskog standardnog jezika. Najviše rasprava vodi se sa lingvističkog i političkog stanovišta.
Veoma često postavljano pitanje u diskusijama o uzajamnoj vezi između hrvatskog i srpskog jezika jeste, da li se ova dva naziva odnose na jedan isti jezik ili se pak govori o dva različita jezika.
Naučnim istraživanjima došlo se do zaključka da su novoštokavski dijalekti osnova oba jezika. Mnoge od ovih razlika objašnjavaju činjenicu da je hrvatski standardni jezik zasnovan na zapadno-štokavskom varijetetu uz uticaj čakavskog i kajkavskog dijalekta, dok je srpski zasnovan na istočno-štokavskom varijetetu uz uticaj torlačkog dijalekta.
Sve ovo su suštinski razlozi zbog kojih se srpski jezik i hrvatski jezik tretiraju kao dva različita jezika:
1) Oba jezika su prošla različite procese standardizacije i u različito vreme. Proces standardizacije hrvatskog jezika bio je evolucionaran, dok je srpskog bio revolucionaran.
2) Hrvati pripadaju zapadno Evropskoj (Katoličkoj) kulturi , a Srbi istočno Evropskoj (Pravoslavnoj) kulturi. Civilizacijska i religijska terminologija je možda u najvećoj meri uticala na otpor lingvističkom ujedinjenju.
3) Hrvatski i srpski su bili izloženi uticaju drugih jezika. Hrvatski je bio pod uticajem neolatinskog, nemačkog, italijanskog, češkog i mađarskog, a srpski pod uticajem neogrčkog, ruskog crkvenoslovenskog, francuskog i turskog.
4) Hrvatska lingvistička norma čuva neke starije štokavske elemente i čakavsko-kajkavske oblike, dok je srpska otvorenija novijim varijetetima štokavskog uz uticaj torlačkog oblikovanja. U hrvatskom jeziku izražena je fonema /h/ dok je u srpskom menjana u /v/ ili /j/ Hrvatski: buha Srpski: buva
5) Hrvati koriste (i)jekavicu dok Srbi koriste ekavicu u govoru i pisanju.
Hrvatski: vrijeme Srpski: vreme
6) Srpska ortografija je fonološka, a hrvatska morfološka.
7) Postoji i znatan broj prozodijskih razlika, iako norma oba jezika ne toleriše bilo kakvu smetnju u distribuisanju osnovnih pravila četiri novoštokavska akcenta.
Cool Najizraženije morfološke razlike su u :
• Deklinaciji deminutiva
• Građenju futura ( hrvatski: radit ću, srpski: radiću)
• Obliku 3. lica jednine glagola biti
• Građa futura egzaktnog (futura drugog): u hrvatskome futur egzaktni ide samo s nesvrsenim glagolima, dok u srpskome ide i s nesvrsenim i s svrsenim, u srpskome može (kad budem dosao), a u hrvatskome može samo (kad dodjem).
9) U standardnom srpskom jeziku često se apozitiv koji stoji uz vlastitu imenicu ne deklinira, za razliku od hrvatskog jezika.
Hrvatski: Bio sam sa tetom Đulom. Srpski: Bio sam sa tetka Đulom.
10) Mnoge pozajmljenice muškog roda u srpskom jeziku se dekliniraju kao reči ženskog roda,
dok se u hrvatskom za takve reči koristi nulti nastavak da bi bile muškog roda. Hrvatski: stažist, daltonist... Srpski: stažista, daltonista....
11) Imenice koje se odnose na ženski rod obično nose sufiks –ica u hrvatskom, odnosno –ka u
srpskom jeziku. Hrvatski: autorica Srpski: autorka
12) Kod naziva država i regiona hrvatski jezik koristi pridevske oblike.
Hrvatski: Španjolska Srpski: Španija
13) Na semantičkom nivou veliki broj reči ima različito značenje u ova dva jezika (u srpskom
pritisak označava i krvni i vazdušni pritisak, dok u hrvatskom samo vazdušni, dok je krvni
pritisak tlak)
14) Što se tiče leksike, veliki broj reči koje se u srpskom jeziku koriste su pozajmljenice dok u hrvatskom jeziku za takve reči postoje domaće reči.
Hrvatski: brzojav, glazba... Srpski: telegram, muzika...
Kao rezultat kampanje da se oživi arhaični hrvatski, da se promovišu novoskovane reči i da se uopšteno hrvatski jezik razlikuje od srpskog što je više moguće nastale su još veće leksičke razlike.Razlike između njih su uvek bile i nastaviće da rastu. Nezamislivo je da se ignorišu ili na silu obrišu, kao što se pokušavalo u prošlosti. Međutim, ne mogu se ni ignorisati njihove sličnosti.
Studenti lingvistike:
Marija Milovanović
Maja Antić
Marija Ferenc
Ana Stanković
Ivana Koprivica
Kristina Rajković
Tijana Dragutinović
Tanja Rebić
Irena Stanković
Ivana Stojanović
Srpski jezik u jezičkoj porodici
1.Indo-Evropski jezici
2.Satem jezici
3.Balto-Slovenski jezici
4.Slovenski jezici
5.Južnoslovenski jezici
6.Zapadno-južnoslovenski jezici
7.Centralno južnoslovenski jezički dijasistem (srpsko-hrvatski)
8.Srpski standardni jezik ili srpski književni jezik
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0% ... 1%86%D0%B8
Prikačeni fajl:
Komentar fajla: Jezici Evrope
Jezici_Evrope.png [ 150.29 KiB | Pogledano 2058 puta ]
Jezici_Evrope.png [ 150.29 KiB | Pogledano 2058 puta ]
